Na Izveštaju je iz perspektive Odbora za zaštitu potrošača radila i hrvatska evroparlamentarka Biljana Borzan.
“Proizvodnja odeće se od 2000. do 2015. godine udvostručila, a trajnost proizvoda se smanjila za trećinu. To je, između ostalog, dovelo do toga da se godišnje odbaci neverovatnih 11 kg odeće po osobi, a odevni predmeti se nose u proseku svega 7-8 puta”, rekla je Borzan.
“Takva situacija je neodrživa i EU pokreće niz inicijativa kako bi se smanjila potrošnja. Između ostalog, Izvještaj poziva na uvođenje digitalne deklaracije preko koje ćemo lako saznati relevantne podatke o proizvodu: na primer gde je i kada je napravljen, od kojih materijala i može li se reciklirati”, dodala je.
Izveštaj poziva na zabranu spaljivanja neprodate i vraćene tekstilne robe na nivou Unije. Do sada su velike količine viška i zalihe koje se ne mogu prodati, kao i povraćaji, dovodili do uništavanja potpuno upotrebljivih tekstilnih proizvoda.
“Trenutno se u okviru novih pravila o ekodizajnu pregovara zabrana uništavanja neprodate robe. Brendovi koji se povezuju s takvom praksom su H&M i Zara, kao i Amazon radi porasta online trgovine, ali i luksuzni brendovi poput Burberrya kako bi zadržali visoke cene svojih proizvoda. Prema nekim procenama samo u Nemačkoj se godišnje uništi neprodate robe u vrednosti sedam milijardi evra”, kaže Borzan.
Borzan objašnjava da zbog “fast food” načina funkcionisanja modne industrije i do 35 posto globalne mikroplastike ispuštene u okeane potiče iz sintetičkih tekstilnih proizvoda, a između 200.000 i 500.000 tona svake godine uđe u globalnu morsku okolinu.
Glas javnosti/N01S