Mo­skva ne­za­do­volj­na no­vim ukra­jin­sko-ame­rič­kim pla­nom

Plan o pri­mir­ju na fron­tu u Ukra­ji­ni, ko­ji su u uto­rak ob­zna­ni­li ukra­jin­ski i ame­rič­ki pre­go­va­ra­či, pre­ma pr­vim re­ak­ci­ja­ma iz Mo­skve, za Ru­si­ju ni­je pri­hva­tljiv. Ra­di se o do­ku­men­tu sro­če­nom u 20 ta­ča­ka ko­ji se po­zi­va na pret­hod­no ob­zna­njen plan ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa, ali ko­ji, isto­vre­me­no, u ve­li­koj me­ri od­stu­pa od zah­t

Pre­ci­zni­je re­če­no, ovaj no­vi pred­log vi­še je u sa­gla­sno­sti sa onim što su to­kom pro­te­klih da­na su­ge­ri­sa­li Evro­plja­ni, ne­go sa stvar­nim sta­njem na te­re­nu i pret­po­stav­ka­ma za da­lji tok ru­sko-ukra­jin­skog su­ko­ba. Ukrat­ko, iz­ne­se­ni pred­log vi­še li­či na po­ku­šaj tr­go­vi­ne sa Ame­ri­kom, a na ra­čun Ru­si­je, ko­ja u svo­jim ru­ka­ma dr­ži glav­ni ključ za mir na kon­ti­nen­tu.

RUTE: Rat u Ukrajini može da se završi do kraja godine

U Mo­skvi su ja­sno is­ta­kli da ono što je re­zul­tat če­tvo­ro­go­di­šnjih voj­nih dej­sta­va mo­ra da bu­de i is­po­što­va­no. Dru­gim re­či­ma, ceo pro­stor Don­ba­sa tre­ba­lo bi da uđe u sa­stav Ru­ske Fe­de­ra­ci­je, a pre­o­sta­la bez­bed­no­sna zo­na sva­ka­ko ne bi bi­la pro­stor ko­ji ču­va­ju sna­ge NA­TO-a. O sud­bi­ni de­la biv­še so­vjet­ske re­pu­bli­ke, ko­ji osta­ne pod ju­ris­dik­ci­jom Ki­je­va, tre­ba­lo bi da se pi­ta­ju sa­mi Ukra­jin­ci, uklju­ču­ju­ći i iz­be­gle i ra­se­lje­ne, a ta­kvih tre­nut­no ima svu­da po Evro­pi, pa i u sa­moj Ru­si­ji.

U Kre­mlju se pi­ta­ju i za­što bi jed­na ze­mlja (zva­nič­no) sprem­na za mir mo­ra­la da dr­ži ar­mi­ju od čak 800.000 lju­di. Pod­se­ti­mo, bi­la bi to naj­ve­ća oru­ža­na gru­pa­ci­ja u Evro­pi, a ko­man­du nad njom sva­ka­ko ne bi ima­le ne­za­vi­sne ukra­jin­ske voj­ne sta­re­ši­ne, već bi upliv Evro­plja­na i tu bio iz­ra­zit. To Ru­si­ja ne mo­že da do­zvo­li po­što joj pra­ve pret­nje ni do­sa­da ni­su sti­za­le iz Ukra­ji­ne, biv­še se­strin­ske re­pu­bli­ke, već kroz za­pad­ne ka­na­le. „Obo­je­ne re­vo­lu­ci­je” o to­me naj­bo­lje sve­do­če.

Angela Merkel: Nadam se da se rat u Ukrajini neće završiti Putinovom pobedom

U Mo­skvi su sve­sni da o sud­bi­ni su­se­da mo­gu da od­lu­če is­klju­či­vo u kon­tak­tu sa Ame­ri­kan­ci­ma, i ni­su ne­sklo­ni da igra­ju na tu kar­tu. Zna­ju i da će Evro­pa, uko­li­ko joj je sta­lo do na­stav­ka sa­rad­nje sa za­pad­nim he­ge­mo­nom, mo­ra­ti da se po­vi­nu­je do­go­vo­ru glav­nih igra­ča. Ne sto­ga što su u Bri­se­lu „na­klo­nje­ni mi­ru”, već iz pro­stog raz­lo­ga što sa­mi ne mo­gu ra­ci­o­nal­no da od­lu­ču­ju, i što nji­ma tek pred­sto­ji ozbilj­no su­če­lja­va­nje sa part­ne­rom sa dru­ge stra­ne Atlan­ti­ka. A ta­mo su sve­sni da naš deo sve­ta vi­še ne igra onu ulo­gu ko­ju je igrao u ne­kim biv­šim, pa čak i ko­lo­ni­jal­nim, vre­me­ni­ma. Uosta­lom i pri­ča o blo­ki­ra­nju ru­skih fi­nan­si­ja, ko­ja je ne­de­lja­ma kru­ži­la me­di­ji­ma, po­ka­za­la se sa­mo kao za­o­sta­li deo te lo­gi­ke.

Oči­gled­no je da Evro­plja­ni na sva­ki na­čin po­ku­ša­va­ju da ukra­jin­ski kon­flikt ko­ri­ste ka­ko bi se­bi da­li vre­me­na za pro­me­ne. Pre ne­go što su za­i­sta sklo­ni mi­ru. Re­klo bi se da je to i naj­ja­či adut Mo­skve ko­ja pro­me­ne unu­tar EU že­li da usme­ri u prav­cu ko­ji njoj od­go­va­ra. To isto su shva­ti­li i u Va­šing­to­nu i za­to im je mno­go lak­še da ko­mu­ni­ci­ra­ju sa ru­skim zva­nič­ni­ci­ma ne­go sa onim iz evrop­skih pre­sto­ni­ca.

Su­šti­na je da Evro­pa, bi­lo kao kom­pakt­na za­jed­ni­ca, bi­lo kao skup ne­za­vi­snih su­ve­re­nih dr­ža­va, ko­je sa­me od­lu­ču­ju o svo­joj sud­bi­ni, ne­će put u bu­duć­nost mo­ći da na­sta­vi ni bez Ukra­ji­ne, ni bez Ru­si­je. Me­đu­sob­ne ve­ze sve su va­žni­je za op­sta­nak, ka­ko na pla­nu eko­no­mi­je, pa i bez­bed­no­sti, ta­ko i na pla­nu ko­mu­ni­ka­ci­je sa ostat­kom sve­ta. Za­tva­ra­nje u se­be, u vre­me­ni­ma ka­da naj­no­vi­je teh­no­lo­gi­je pre­pla­vlju­ju svet i raz­li­ke iz­me­đu bo­ga­tih i si­ro­ma­šnih sve vi­še bri­šu, evrop­ska po­li­ti­ka po­ka­zu­je za­sta­re­lost ko­ja se vi­še ba­zi­ra na re­zul­ta­ti­ma svet­skih ra­to­va iz pro­šlih ve­ko­va ne­go na ak­tu­el­noj stvar­no­sti.

TRAMP: Amerika više nije finansijski uključena u rat u Ukrajini

Ja­sno je i da ukra­jin­ski pred­sed­nik Vo­lo­di­mir Ze­len­ski pred­lo­ge o po­sti­za­nju mi­ra vi­še iz­no­si kao po­ku­šaj da od­lo­ži sop­stve­nu sud­bi­nu. U tom smi­slu tre­ba po­sma­tra­ti i nje­go­vo ote­za­nje da omo­gu­ći gra­đa­ni­ma ko­je za­stu­pa da se iz­ja­sne o sud­bi­ni nji­ho­ve dr­ža­ve, ali i o to­me ka­kvu su bu­duć­nost nje­mu na­me­ni­li. Pro­blem je i u to­me što iza Ze­len­skog sto­je i po­je­di­ni evrop­ski li­de­ri, ta­ko da bi se nje­gov even­tu­al­ni pad sa­svim si­gur­no od­ra­zio i na po­zi­ci­je po­me­nu­tih. A su­de­ći pre­ma re­zul­ta­ti­ma is­tra­ži­va­nja, te po­zi­ci­je ni­su ni ma­lo čvr­ste.

Ka­ko sa­da iz­gle­da, i na­stu­pa­ju­ća 2026. go­di­na bi­će rat­na. Ba­rem u Ukra­ji­ni. Ipak, ono što mo­že da une­se ne­ki op­ti­mi­zam je či­nje­ni­ca da su ulo­ge na me­đu­na­rod­noj sce­ni uve­li­ko de­fi­ni­sa­ne i po­de­lje­ne. Osta­je da se sva­ko pri­hva­ti svog de­la sce­na­ri­ja. Na to ra­ču­na­ju i oni ve­li­ki igra­či ko­ji sa ra­tom u Ukra­ji­ni ne­ma­ju ve­li­kog do­di­ra, ali ko­ji su sve­sni da bi se nje­go­vim okon­ča­njem i za njih otvo­ri­le no­ve per­spek­ti­ve.

Glas javnosti/Po2S

SKINI APLIKACIJU