MEDVEDEV: Crvena armija je presudila nacizmu, a ne Zapad

Svojim fašističkim precima i danas ponose i mnogi visoki zvaničnici u samoj Nemačkoj, pozajmljujući od njih i retoriku i praksu, istakao je Medvedev

Demilitarizacija za Ukrajinu nije kazna, već šansa da prestane da bude pijun u tuđim, često upravo protiv nje same usmerenim, krvavim geopolitičkim igrama, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev u intervjuu za TASS.

Osvrnuvši se na to da su odluke Potsdamske konferencije skoro odmah prekršile bivše saveznice SSSR-a iz antihitlerovske koalicije, dok je istovremeno u Londonu čak razrađivana operacija "Nezamislivo" – napad na Sovjetski Savez, novinar je upitao Medvedeva da li je verolomstvo Zapada urođeno.

"Godišnjica Potsdamske konferencije je prilika da u prošlost pogledamo kao u ogledalo sadašnjosti. Ali važno je koristiti ispravnu optiku: ne biti naivan i ne posmatrati događaje iz jula 1945. izolovano od viševekovne politike evropskih, i šire gledano, zapadnih elita prema našoj zemlji", poručio je bivši ruski predsednik.

Švajcarski nedeljnik o Srbiji: Zemlja u Vučićevoj šaci

On je napomenuo da su revizija i direktno kršenje Potsdamskih odluka, kao i obesmišljavanje savezništva samo nastavak predratne i još ranije započete politike Zapada prema Rusiji.

"Još od vremena Petra I, kada se Rusija afirmisala kao realna sila u Evropi, u delovanju zapadnih zemalja prisutna je stabilna, sistemska tendencija: neprijateljstvo, nepoverenje, težnja da se Rusija oslabi. U okviru najrazličitijih koalicija nastojali su da Rusiju pretvore u pastorče Evrope, koju su radi prevaspitavanja blagonaklono pustili na prag sveevropske kuće. U evropskim, a kasnije i svetskim poslovima, Rusiji su pokušavali da nametnu sporednu i podređenu ulogu. Ali to nije dalo rezultate", objasnio je Medvedev.

Ukazao je na to da je za zapadne elite, nezavisna i snažna Rusija uvek bila "istorijska anomalija", kao i izuzetno ubedljivo pobijanje njihove teze o "civilizacijskoj nadmoći".

Strah i nespremnost za ravnopravan dijalog s drugim narodima, ističe Medvedev, rađaju podlost i agresiju. Dodao je da upravo stoga zapadne elite iznova pokušavaju da se "svete" i revanširaju Rusiji za sopstvene neuspehe iz prošlosti.

"Tako je 1945. Potsdam postao, ne uvod u stabilan mir, već prelomna tačka koja je vodila ka Hladnom ratu. A ono što se dešava danas – proksi rat, a u suštini punopravni rat (lansiranja zapadnih raketa, informacije sa satelita i slično), paketi sankcija, glasne izjave o militarizaciji Evrope – još je jedan pokušaj da se uništi Zapadu mrska istorijska anomalija. Naša zemlja – Rusija", naglasio je Medvedev.

Dakle, zaključio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti, "Potsdam" je lekcija da se odnosi sa Zapadom ne smeju graditi na iluzijama.

"U njegovoj (zapadnoj) krvi još uvek vri ne samo verolomstvo, već i bolesna, odavno zastarela predstava o sopstvenoj nadmoći. I mi moramo da se ponašamo u skladu s tim. Da odgovaramo punim kapacitetom. A ako bude potrebno — i da nanesemo preventivni udar", poručio je Medvedev.

Dodao je da su Rusi istorijsku lekciju iz Potsdama naučili i da zato danas Rusija, kao i 1945. godine, brani ne samo svoje granice, već i sam princip pravednog poretka u svetu.

Povlačenje sirijske vojske iz Suvejde: Novo primirje, Izraelci jačaju odbranu na granici

Novinar je skrenuo pažnju na to da su upravo u Potsdamu formulisani kriterijumi tri "D" – demilitarizacija, denacifikacija i demokratizacija Nemačke i upitao da li se tadašnji pristupi mogu primeniti na savremenu Ukrajinu.

Medvedev je podsetio da su tri "D" osmišljeni u odnosu na nacističku Nemačku kao na zemlju agresora koja je poremetila međunarodni poredak, napomenuvši da se Rajh iz 1945. i savremena Ukrajina, naravno, veoma razlikuju — po razmeri, ulozi u svetu, pa čak i (formalno) po državnoj ideologiji.

"Međutim, postoji i očigledna sličnost. Prvo, kriza identiteta i otvoreno nacistička simbolika. Kult kolaboracionističkih i nacističkih ideologa, svastike i mrtvačke glave na uniformama i borbenoj tehnici, druge reference na Treći rajh. Ideološki narativ se gradi na mržnji prema susedu i pozivima na borbu do kraja. Sve se to podržava i nameće na državnom nivou. Dodajmo tome militarizaciju društva: oružane formacije dobijaju ne samo borbenu, već i političku funkciju, a deo tih struktura, zapravo, slabo kontroliše država", istakao je bivši ruski predsednik.

Kao drugo on je naveo "nesmenjivost vlasti i sve očiglednije obeležje diktature". Izborne procedure se ukidaju pod izgovorom rata, opozicija se progoni i nalazi u zatvorima, a sloboda govora je ukinuta.

Kao treću sličnost Medvedev je istakao degradaciju privrede.

Isto kao što je Treći rajh u poslednjim mesecima postojanja bio u ekonomskom i upravljačkom kolapsu, tako se i savremena Ukrajina nalazi u očiglednoj propasti koju "nadomešćuje isključivo spoljnom finansijskom podrškom i mobilizacionom retorikom".

Sve to čini ideju primene tri "D" veoma aktuelnom, ističe Medvedev.

"Demilitarizacija za Ukrajinu nije kazna, već šansa da prestane da bude pijun u tuđim, često upravo protiv nje same usmerenim, krvavim geopolitičkim igrama. Vojna neutralnost zemlje obavezan je deo demilitarizacije iz istih razloga. Osim toga, ukidanje bezumne potrošnje na odbranu predstavlja dodatni resurs za obnovu razrušene privrede", objasnio je on.

Napomenuo je da ni denacifikacija, ili "debanderizacija", nije osveta, već "dugotrajan rad na društvenoj svesti, na istorijskom sećanju".

"Narode naših zemalja i mnogih država postsovjetskog prostora povezuje zajednička istorijska sudbina. To nasleđe stvara veliki potencijal ne samo za miran suživot, već i za saradnju i zajednički razvoj", poručio je Medvedev.

Šojgu: Evropa može da prevari Trampa i izbegne povećanje troškova za odbranu

Što se tiče demokratizacije, Medvedev je istakao da to nije samo izborni proces, već obnova pravnih institucija, slobodnih medija, stranačke konkurencije, podele vlasti.

"Da su ti mehanizmi delovali u Ukrajini, onda bi istorija te zemlje posle 2014. godine krenula drugim, znatno povoljnijim putem", naglasio je bivši ruski predsednik.

Međutim, zamenik predsednika Saveta bezbednosti je skrenuo pažnju na to da bi ovim trima "D" dodao i četvrto: "deparazitizaciju, ili dezinsekciju".

"Stanovnici sadašnjih teritorija takozvane Ukrajine moraju da nauče da žive samostalno i da snose odgovornost za svoje postupke. U suprotnom, takva parazitska Ukrajina nema nikakve šanse za opstanak", poručio je on.

Kršeći Potsdamske dogovore, ističe novinar, zemlje Zapada su za razliku od SSSR-a u suštini upropastile proces denacifikacije Nemačke. On je upitao Medvedeva da li tu činjenicu treba izdvojiti u ruskom istorijskom narativu i da li se može posleratni Zapad smatrati skrivenim saučesnikom u očuvanju nacizma i nakon 1945.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti je naglasio da se u više navrata u svojim govorima i člancima doticao ove teme.

"Prvo je predratni Zapad negovao i podržavao nacistički režim Hitlera, a posle poraza fašista u Drugom svetskom ratu učinio je sve da se ta ideologija sačuva. Umesto stvarne denacifikacije, na teritorijama pod svojom kontrolom zapadni saveznici ograničili su se na formalne i površne mere. Većina nacističkih zločinaca, čije su slučajeve razmatrali zapadni pravosudni organi, prošla je s lakom kaznom — dobili su simbolične presude ili bili amnestirani nekoliko godina nakon rata. Njima, njihovim potomcima i istomišljenicima nije bio zatvoren put ka vlasti", napomenuo je Medvedev.

Dodao je da posledice takve neverovatne "tolerancije" prema nacističkim zločincima, u kombinaciji s agresivnom i podivljalom rusofobijom, osećamo i danas.

"Naročito u zemljama koje su za Hitlera bile posluga ili potrošni materijal — u baltičkim državama, Poljskoj i današnjoj banderovskoj Ukrajini", pojasnio je on.

Ukazao je na to da se svojim fašističkim precima i danas ponose i mnogi visoki zvaničnici u samoj Nemačkoj, pozajmljujući od njih i retoriku i praksu.

"Dovoljno je setiti se nedavne izjave nemačkog ministra odbrane Pistorijusa o spremnosti da ubija ruske vojnike na istočnom krilu i da u odnosima s Rusijom deluje isključivo sa pozicije sile. A izjave kancelara Merca, direktnog potomka nacista, ne zvuče ništa manje monstruozno. Svi oni liče na one antifašiste koji tvrde da im je deda junački poginuo u koncentracionom logoru — padajući s kule", istakao je Medvedev.

Sveštenik napao nadbiskupa u Hrvatskoj, policija intervenisala

Podsetio je na to da je ruski predsednik Vladimir Putin jasno i nedvosmisleno izjavio da Rusija ne želi da ratuje s NATO-om, niti da "napada Evropu".

"Izjave zapadnih političara na tu temu su potpuna besmislica. Dodaću da se te budalaštine namerno plasiraju u medijski prostor kako bi se destabilizovala ionako teška situacija. To je još jedan front otvorenog rata Zapada protiv nas", naglasio je bivši ruski predsednik.

Bez sumnje, istakao je on, sve ove činjenice treba iznositi u javnost, a ne prećutkivati.

"Teza istorija će sve pokazati dobra je samo ako su poznate sve činjenice i okolnosti potrebne za takav sud. A glavni sudija za naciste u Hitlerovoj Nemačkoj, kao što je poznato, bio je vojnik Crvene armije", poručio je Medvedev.

Glas javnosti / R02S 

SKINI APLIKACIJU