MASAKR U KOLORADU U KOM JE STRADAO SRBIN (23) POKRENUO JOŠ JEDNOM PITANJE: Koliko je u Americi oružje dostupno, da li ga je lako nabaviti i kakve su procedure za nabavku?
Autor: Glas javnosti
U saveznoj državi Kolorado počinjeno je masovno ubistvo, kada je jedan napadač pucao na ljude u supermarketu. Kako su naveli američki mediji, deset ljudi je poginulo od kojih je Neven Stanišić (23) državljanin Srbije.
U SAD se u veoma kratkim intervalima događaju ovakva ubistva, kako u školama, tako i na javnim mestima gde se nalazi veći broj ljudi. Dešavalo se da su napadači ekstremisti koji su zarad ’’viših ciljeva’’ ubijali i na desetine ljudi.
Postavlja se pitanje koliko je u Americi oružje dostupno, da li ga je lako nabaviti i kakve su procedure za nabavku?
Inicijativa Brady Campaign to Prevent Gun Violence procenjuje da se godišnje ustreli oko 114.994 osoba. To uključuje i ubistva, napade, nesreće, policijsko korišćenje oružja, pokušaje samoubistva i izvršena samoubistva.
NE PROPUSTITE
Zagovornicima posedovanja oružja je glavni argument bezbednost. Oni tvrde da će bez oružja građani ostati nezaštićeni od nasilnika, a u najgorem slučaju i od vlade ako se ona okrene protiv volje građana. Ovaj argument je razumljiv donekle, međutim, moramo sagledati različitosti ljudskog uma i zapitati se da li su ljudi sigurni ukoliko im dozvolimo da imaju oružje? Sigurni od međusobnog sukobljavanja! Ovo je više jedna tema za debate koja može da se vodi u nedogled, jer postoje argumenti za obe strane..
Ne tvrdi se da će prestati ubistva ukoliko dođe do ograničenja nabavke vatrenog oružja, ali postoji verovatnoća da će se smanjiti broj ovakvih slučajeva. To je jedna od mera prevencije koja se tiče isključivo države kao odgovorne za bezbednost svojih građana (ma koliko građani bili slobodni, a država kao takva liberalna. I liberali bi se usaglasili da je OSNOVNA funkcija države bezbednost građana koji žive u njoj).
U Sjedinjenim Američkim državama postoje propisi o posedovanju oružja koji su veoma različiti, navedeni su oni koji su doneti na saveznom nivou, jer postoje određene razlike od države do države.
Uredba o nadzoru oružja iz 1968. (Gun Control Act, CGA) traži da građanin i osoba s dozvolom boravka mora imati 18 godina da bi kupila sačmaru, pušku i municiju. Ostalo vatreno oružje, na primer pištolj, sme se prodavati samo osobama starijima od 21 godine. Savezne države mogu povisiti starosnu granicu, ali je ne mogu spustiti.
Beguncima iz zatvora, osobama koji predstavljaju opasnost za društvo i bolesnicima koji su protiv sopstvene volje na psihijatrijskom lečenju je zabranjena kupovina oružja. Zabranjena je prodaja oružja i osobama koje su zbog počinjenog krivičnog dela osuđene na zatvorsku kaznu dužu od godinu dana ili za prekršaje zbog kojih su proveli u zatvoru duže od dve godine. Savezni zakon zabranjuje i prodaju oružja osobama koje su proglašene krivim za posed „nedozvoljenih sredstava“ u poslednjih godinu dana – uglavnom je tu reč o narkoticima. To obuhvata i marihuanu koja doduše jeste legalizovana u mnogo saveznih država, ali za savezni zakon je još uvek zabranjeno sredstvo.
Tu su i ograničenja prema osobama koje su sudski gonjene zbog napastovanja, uhođenja ili pretnji. Osim toga, oružje ne mogu kupiti osobe koje su se odrekle (američkog) državljanstva, osobe nečasno otpuštene iz vojne službe, ilegalni doseljenici i osobe koje su privremeno u SAD, na primer kao turisti. Međutim, iako je sve gorenavedeno ispravno, gledanje u budućnost se ovde isključuje, kao što se isključuje mogućnost da budući napadač nije nikada osuđivan, ali je rešio u 23. godini da počini prvo krivično delo I to ubistvo! U tom slučaju mu neće biti teško da nabavi oružje, pogotovo ukoliko živi u državi u kojoj su mere za kupovinu I posedovanje istog blaze nego u nekim drugim državama SAD.
Drugi amandman američkog Ustava je pravna osnova za „pravo građana da poseduju i nose oružje“. Ali pojedine države određuju smeju li na primer građani da nose vatreno oružje u javnosti. Zakoni koji određuju ko sme posedovati oružje su na saveznom nivou. CGA je pod nadzorom Ureda za alkohol, duhan, vatreno oružje i eksplozive, a ono je pak deo Ministarstva pravosuđa. Taj ured takođe izdaje i dozvole trgovinama za prodaju vatrenog oružja.
NE PROPUSTITE
Sačmare, puške, automatsko oružje i prigušivači za vatreno oružje su regulisani kroz National Firearms Act iz 1934. Kupovina poluautomatskog oružja je dozvoljena u većini saveznih država, baš kao i potpuno automatskog oružja koje su proizvedene pre 1986. godine.
Kao i vlasnici oružja, i (pre)prodavci su obavezni da poseduju dozvolu (Federal Firearms License, FFL) i moraju biti stariji od 21 godine. Moraju imati nekretninu u kojoj vode svoj posao i moraju obavestiti lokalnu policiju kada zatraže dozvolu za prodaju.
Isto kao i kod posedovanja, tako i kod prodaje oružja prodavci moraju ispunjavati uslove kada je reč o kažnjavanju i psihičkim bolestima. Dozvola za prodaju košta 200 dolara za prvo trogodišnje razdoblje i 90 dolara za svako trogodišnje produženje. To se odnosi i na prodaju oružja internetom. Iako se plaćanje može obaviti putem interneta, oružje mora biti prvo dostavljeno registrovanom trgovcu s dozvolom (FFL) koji onda vrši potrebnu proveru budućeg vlasnika pre nego što mu uruči oružje. No, problem je tu što nije jasno definisano što znači baviti se komercijalnom prodajom oružja. Bilo koji pojedinac može prodavati oružje bez dozvole, ako njegov ili njen glavni motiv nije da zarađuje za život „učestalom prodajom“.
Jedan amandman na Uredbu o nadzoru oružja (GCA iz 1968.) iz 1993. propisuje da trgovci sa licencom FFL vrše proveru osoba pre nego što im prodaju oružje. Potencijalni kupci moraju da ispune formular poznat pod imenom ATF 4473 koji sadrži pitanja o tome da li je osoba bila osuđivana i slično. Na osnovu tih navoda, trgovci vrše proveru.
Za manje od deset minuta telefonskim putem ili preko interneta prodavac može dobiti odgovor može li zainteresovanom kupcu odmah prodati oružje ili ne.
Samo 12 od 50 američkih saveznih država traži dozvolu za posedovanje pištolja. A od njih samo tri – Kalifornija, Konektikat i Havaji – traže dozvole za kupovinu pušaka i sačmara. Kalifornija, na primer, traži da potencijalni kupci polože pisani test i pohađaju kurs za bezbedno rukovanje oružjem. Neke države dozvoljavaju građanima da nose pištolj bez dozvole. Suprotno tome, pak, praktično nijedna savezna država ne traži dozvolu za nošenje pušaka i sačmara. Masačusets i Nju Džersi traže od ljudi s klasičnim puškama da sa sobom nose neki lični dokument ili identifikacionu oznaku oružja.
Sve gorenavedene odredbe jasno staju na stranu osobe koja planira da kupi/već poseduje oružje. Veoma blaga provera, nejasni uslovi i mogućnost nošenja oružja bez dozvole zaista idu u prilog potencijalnim napadačima.
Američki predsednik Džo Bajden je nakon napada u Koloradu izjavio da će se založiti za sprečavanje upotrebe pušaka.
-Ne treba da čekam ni minut, a kamoli još jedan čas, da preduzmem zdravorazumske korake koji će spasiti živote u budućnosti- rekao je Bajden.
Zaista zdravorazumski korak, pitamo se zašto nijednom prethodnom predsedniku SAD nije palo na pamet da preduzme nešto po ovom pitanju? Ili ipak nije toliko jednostavno.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
