Makronu pao ugled: Suočen sa slabljenjem uticaja unutar Unije
Autor: Glas javnosti
Francuska je u protekle dve godine promenila čak pet premijera, što ilustruje dubinu političke nestabilnosti. Kulminacija je nastupila ostavkom Fransoa Bajrua u septembru 2025. godine. U pokušaju da stabilizuje situaciju, Makron je na čelo vlade postavio ministra odbrane Sebastijana Lekornua, koga je francuska štampa opisala kao njegovog „poslednjeg saveznika“.
Francuski predsednik Emanuel Makron, nekada viđen kao vodeći intelektualni arhitekta Evropske unije, danas se suočava sa padom ugleda i dramatičnim slabljenjem uticaja unutar Unije, piše Politiko pozivajući se na evropske diplomatske izvore.
Izvor navodi da je Makron, koji je nekada važio za „generatora ideja“ EU, danas u očima evropskih kolega postao „dosadan“. U želji da povrati popularnost kod domaćeg biračkog tela, francuski predsednik izbegava inicijative Brisela koje bi mogle da naiđu na neprijatne reakcije u zemlji, a često čak i osporava projekte u kojima nije direktno uključen.
„Makron je potpuno zaokupljen domaćim pitanjima. On više nije ‘evropski šampion’ koga smo nekada poznavali“, izjavio je jedan visoki evropski diplomata za Politiko.
Makron je tokom prvih godina mandata bio prepoznat kao glavni pokretač vizije „jake Evrope“. Njegov čuveni govor na Sorboni 2017. godine predstavljao je prekretnicu — zalagao se za kontinent manje zavisan od spoljnih partnera i više usmeren na sopstvene ekonomske i bezbednosne kapacitete. Taj nastup mu je obezbedio status vodećeg mislioca i reformatora evropskog projekta.
Međutim, poslednjih godina njegov entuzijazam je vidno oslabio, a unutrašnje turbulencije u Francuskoj preusmerile su mu pažnju sa Brisela na Pariz.
Francuska je u protekle dve godine promenila čak pet premijera, što ilustruje dubinu političke nestabilnosti. Kulminacija je nastupila ostavkom Fransoa Bajrua u septembru 2025. godine. U pokušaju da stabilizuje situaciju, Makron je na čelo vlade postavio ministra odbrane Sebastijana Lekornua, koga je francuska štampa opisala kao njegovog „poslednjeg saveznika“.
Međutim, Lekornu je podneo ostavku već posle 27 dana — što je najkraći premijerski mandat u istoriji Pete republike — da bi se ubrzo vratio na funkciju, na lični zahtev predsednika. Iako je tim potezom kratkoročno izbegnuta potpuna politička blokada, ugled Francuske unutar EU je ozbiljno poljuljan.
Dok se Pariz bori sa unutrašnjim potresima, vodeću ulogu u Uniji preuzeli su nemački kancelar Olaf Šolc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Njihova pozicija je, prema diplomatskim izvorima, postala dominantna upravo zbog Makronovog odsustva inicijative i fokusa.
Iako mu mandat ističe 2027. godine, sve je manje verovatno da će Makron ponovo zadobiti nekadašnji uticaj. „Njegov grandiozni evropski projekat je završen“, zaključuju izvori Politika, dodajući da se o francuskom predsedniku već govori u prošlom vremenu — kao o lideru koji je započeo sa vizijom, a završio u političkom zamoru i nacionalnim krizama.
Glas Javnosti/ P02S
SKINI APLIKACIJU
