Made in China oznake će biti sve manje, vraća se Made in Vietnam, zahvaljujući Trampovim carinama
Autor: Glas javnosti
Decenijama je država jugoistočne Azije otvarala vrata velikim kompanijama poput Epla, Samsunga i Intela. Sada je spremna za još veće poslovne poduhvate.
Novoizabrani predsednik Donald Tramp najavio je da će njegov plan uvođenja visokih carina na uvoznu robu smanjiti federalni deficit, sniziti cene hrane i stvoriti više radnih mesta u Sjedinjenim Državama. Tokom predizborne kampanje u Savani, u Džordžiji, obećao je da će „preseliti čitave industrije“ u SAD. „Videćete masovni egzodus proizvodnje iz Kine u Pensilvaniju, iz Koreje u Severnu Karolinu, iz Nemačke ovde u Džordžiju“, rekao je u septembru.
Međutim, takvo preseljenje proizvodnje verovatno se neće dogoditi. Barem ne u obimu i brzini koje Tramp želi, ako se uopšte i dogodi. Umesto toga, očekuje se da će jedna zemlja postati glavni korisnik Trampovih politika: Vijetnam.
„Ako je nešto ranije bilo proizvedeno u Kini, sada će biti proizvedeno u Vijetnamu“, kaže Džejson Miler, profesor upravljanja lancima snabdevanja na Univerzitetu Mičigen Stejt, za Forbes. „Ta proizvodnja se neće vratiti u Ameriku“.
Čak i Tramp ulaže u Vijetnam
Tokom prethodne Trampove administracije, velike strane korporacije, uključujući Epl, Fokskon i Intel, počele su da se okreću Vijetnamu kako bi diverzifikovale svoje proizvodne lance. Pre samo dva meseca, SpaceX je najavio investiciju od 1,5 milijardi dolara u Vijetnam. Čak i Trampova organizacija investira u ovu zemlju. Nedavno je najavila luksuzni projekat nekretnina vredan 1,5 milijardi dolara.
Sada je jugoistočna azijska nacija dobro pozicionirana da još više profitira od predstojećeg anti-kineskog sentimenta nove administracije. Posebno ako brzo pojednostavi regulative kako bi kompanije mogle nesmetano da se presele.
Vijetnam ima niz prednosti u odnosu na druge regionalne rivale poput Indije. Kao jednostranačka autoritarna država, Vijetnam može brzo da donosi nove politike koje pogoduju poslovanju. Pored toga, zemlja je geografski povoljno pozicionirana. Već ima tri od 50 najprometnijih svetskih luka. I graniči se s Kinom, što olakšava trgovinu i logistiku između ove dve zemlje. Ključno je i to što Vijetnam ima sporazum o slobodnoj trgovini s Evropskom unijom. Jedina je zemlja u regionu, pored Singapura, koja ima takav sporazum. Indija trenutno pregovara o sličnom sporazumu koji bi olakšao uvoz i izvoz između EU i najmnogoljudnije zemlje sveta.
Vijetnam takođe brzo unapređuje infrastrukturu potrebnu za podršku velikim projektima. Novi dekret iz ove godine omogućava kompanijama da kupuju zelenu energiju direktno od proizvođača solarne energije, umesto preko državne elektrodistribucije. Ovaj potez, koji olakšava kompanijama da ispune svoje klimatske ciljeve, pozdravili su Epl i Samsung (najveći strani investitor u zemlji) i američka ambasada u Hanoju.
Carine i do 100%
Tramp je u više navrata isticao da želi da promoviše američku proizvodnju i učini uvoznu robu skupljom. Ukazao je na Meksiko i Kinu, navodeći da će uvesti carine od 25% do 100% na proizvode iz Meksika. Ranije je rekao da bi roba proizvedena u Kini trebalo da bude ocarinjena stopom od 60%. Na sve proizvode proizvedene u inostranstvu trebalo bi da se uvede opšta tarifa od 20% – uključujući i Vijetnam. Ipak, ova zemlja očigledno vidi priliku za rast.
„Vijetnam bi mogao biti umereno uspešan ili izuzetno uspešan, u zavisnosti od toga kako olakša ovaj talas direktnih stranih investicija“, rekao je An Ngok Tran, profesor upravljanja na Univerzitetu Indijana i bivši savetnik vijetnamskog premijera, za Forbes.
Tran je naveo da trenutno priprema memorandum za vlasti u Hanoju o tome kako njegova zemlja može da iskoristi stroga nova pravila trgovine. Vijetnam računa na veliki priliv stranog kapitala koji će pomoći da se transformiše u razvijenu zemlju s visokim prihodima do 2045. godine. Na vrhu Tranove liste prioriteta je privlačenje multinacionalnih korporacija koje će doneti sopstvene ekosisteme dobavljača i fokusiranje na proizvode s višom dodatom vrednošću.
„Vijetnam bi trebalo da prioritetno privuče kompanije koje će dovesti i druge kompanije u zemlju“, rekao je Tran. „Ako dovedete Epl, mnogi dobavljači želeće da budu blizu. To su kompanije koje omogućavaju Vijetnamu prelazak u visokotehnološki sektor. Umesto obuće i tekstila, Vijetnam bi trebalo da cilja na biotehnologiju, veštačku inteligenciju i poluprovodnike“.
Centar proizvodnje obuće i tekstila devedesetih
Ovo predstavlja promenu u odnosu na korene zemlje kao proizvodne sile u jugoistočnoj Aziji. Zemlja je stekla reputaciju tokom 1990-ih kao centar za proizvodnju obuće i tekstila za strane multinacionalne kompanije poput Najka i Adidasa. Međutim, tokom 2000-ih, velike elektronske kompanije počele su da se sele iz Kine kako bi iskoristile niže troškove rada i povoljne trgovinske sporazume u Vijetnamu. Samsung je otvorio prvu fabriku u zemlji 2008. godine. Ubrzo su mu se pridružile i druge velike multinacionalne kompanije, uključujući LG i Intel. Ovaj talas ugovora vrednih više milijardi podstakao je i manje dobavljače da prate veće firme i uspostave svoje poslovanje u zemlji.
Kao rezultat, trgovinski deficit Vijetnama sa Sjedinjenim Državama utrostručio se od 2004. godine. Prema podacima Američkog zavoda za statistiku, Vijetnam sada ima četvrti najveći trgovinski deficit sa SAD, odmah iza Kine, Meksika i Evropske unije.
Kada je prva Trampova administracija 2018. uvela carine na specifične proizvode proizvedene u Kini, poput solarnih panela i mašina za pranje veša, one nisu navele kompanije da proizvodnju vrate u SAD. Umesto toga, proizvodnja se preselila u Vijetnam, kao i u druge azijske zemlje poput Tajlanda, Malezije i Indije. Međutim, vijetnamski BDP rastao je brže nego kod bilo kojeg drugog azijskog suseda, osim Kine, u proseku 6,2% godišnje.
pixabay
Do maja 2020. godine Epl je počeo da premešta proizvodnju AirPods-a iz Kine u Vijetnam. Nekoliko meseci kasnije, Fokskon je, prema izveštajima, na Eplov zahtev preselio deo sklapanja iPad-a i MacBook-ova iz Kine u Vijetnam
Statistika potvrđuje predviđanja
Statistika Američke komisije za međunarodnu trgovinu pokazuje da su između 2018. i 2019. godine uvoz elektronike iz Vijetnama u SAD gotovo udvostručeni. Izveštaj Svetske banke iz 2023. godine otkrio je da je u periodu od 2017. do 2022. godine udeo kineskih proizvoda, poput šivaćih mašina i laserskih štampača, uvoženih u SAD opao, dok je udeo vijetnamskih proizvoda porastao sličnim tempom.
Vijetnam je očigledno iskoristio ovu priliku. „To je jedna od zemalja koje su uspele da iskoriste carine između SAD i Kine, barem tokom prvih nekoliko godina trgovinskog rata“, rekao je Pablo Fajgelbaum, profesor ekonomije na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, za Forbes.
To je podstaklo celokupnu izvoznu ekonomiju zemlje, jer su fabrike prešle u Vijetnam i počele da proizvode robu ne samo za potrošače u SAD, već i za ceo svet. „Vijetnam je povećao svoj izvoz i prema ostatku sveta“. dodao je Fajgelbaum. Očekuje da će, ako ostane razlika u carinama između Vijetnama i Kine, kompanije nastaviti da premeštaju fabrike u Vijetnam.
Nedavno je Mersk, najavio otvaranje prvog carinskog skladišta u severnom Vijetnamu, u regionu luke Haifong. Tu roba može biti uskladištena pre nego što se plate carine. Amazon Vijetnam biće prvi klijent ove kompanije. Lego, poznati danski proizvođač igračaka, takođe je ranije ovog meseca objavio da je njihova nova fabrika vredna milijardu dolara u provinciji Bin Duong skoro gotova i da će početi s radom početkom sledeće godine.
Luksuzni projekat Trampovih
Vijetnam je ostvario i bliske odnose sa samim Trampom. Početkom oktobra, Erik Tramp, sin novoizabranog predsednika i izvršni potpredsednik Trampove organizacije, najavio je razvoj projekta vrednog 1,5 milijardi dolara koji uključuje luksuzne hotele i golf terene u provinciji blizu Hanoja.
„Vijetnam ima ogroman potencijal za luksuzni turizam i zabavu. Izuzetno smo uzbuđeni što radimo sa ovom neverovatnom porodicom kako bismo redefinisali luksuz u regionu“, izjavio je mlađi Tramp u to vreme, govoreći o vijetnamskim partnerima.
Domaći investitori takođe vide velike mogućnosti. Majkl Kokalari, glavni ekonomista Vina Capital-a, jedne od najvećih investicionih kompanija u Vijetnamu sa 3,7 milijardi dolara pod upravljanjem, izjavio je za Forbes da veruje kako će svi ovi trendovi stvoriti potražnju za kompanijama iz sektora logistike i čiste energije, te pomoći u rastu srednje klase u Vijetnamu. „Većina naših investicija u Vina Capital-u usmerena je na kompanije koje direktno ili indirektno imaju koristi od rasta srednje klase“, rekao je putem imejla.
Baš kao što su kompanije nekada premeštale proizvodnju u Kinu, Trampove tarife samo će ubrzati premeštanje u Vijetnam. U svakom slučaju, za domaće kompanije šansa je propuštena.
Glas javnosti /F04S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
