London se sprema za „drugi krimski rat“, ali bez ozbiljne pretnje Rusiji
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Velika Britanija ne može biti ozbiljna vojna pretnja Rusiji iako ulaže u vojsku više od 60 milijardi dolara godišnje mada može biti opasna zbog subverzivnih delatnosti i obaveštajnih struktura, ali i vrlo značajnog diplomatskog uticaja, kaže za Sputnjik prof. dr Dragan Petrović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Velika Britanija prelazi u stanje „spremnosti za rat“, u skladu sa svojom novom odbrambenom strategijom, izjavio je britanski premijer Kir Starmer.
Starmerova odbrana mira – nejakom silom
„Kada nam direktno prete države sa naprednim vojnim kapacitetima, najefikasniji način da ih odvratimo jeste da budemo spremni i da pokažemo da smo spremni da obezbedimo mir silom“, naglasio je Starmer na konferenciji za novinare u Glazgovu posvećenoj novom strateškom pregledu vlade.
Međutim, činjenica je da Britanija nikad nije imala suvozemnu vojsku, a da sad nema više od 70.000 vojnika tako da britanska vojska postoji u domenu mornarice koja je nikad slabija, ali bi sa nagoveštenim izgradnjama mogla da se poboljša za nekoliko godina, dodaje Petrović.
„Vojska Britanije postoji i u oblasti vazduhoplovstva, a na kraju krajeva je i nuklearna sila, tako da nije za potcenjivanje. Ali realno, u odnosu na snagu Rusije naročito kopnenu, na ruske prirodne resurse i kvalitet ruske vojske, to je velika razlika. Nemojmo zaboraviti da je po BDP-u, bruto paritetu kupovne moći, Rusija pretekla
Nemačku i Japan, a Francuska i Britanija su bitno iza. Međutim, u korelaciji sa drugim neprijateljskim zemljama, Velika Britanija može da uznemirava Rusiju.“
Dva veka britanske antiruske politike
Velika Britanija koja je bila vladar morskih puteva i imala je širok geopolitički sukob sa Rusijom naročito od Bečkog kongresa 1815. godine koji faktički traje do današnjih dana, podseća Petrović.
Kontrolom Gibraltara, Kipra, Malte i Sueca u Sredozemlju, ali i Abelmandeba, Indije, Singapura i Hongkonga, Britanija je obujmila Evroaziju i taj južni pravac, a kontrolisala je i Kejptaun i put oko Afrike, dodaje Petrović.
„Bitno je da Velika Britanija ima vrlo veliki deo suvereniteta u odnosu na Australiju i Novi Zeland, i u manjem obimu, na Kanadu. I to ne smemo zaboraviti kad posmatramo njenu ulogu. Tako da Britanija ima presudnu ulogu na spoljnu politiku Australije i Novog Zelanda i osetnu ulogu na politiku Kanade, a to nije malo. Najzad, ona ima Komonvelt gde nema presudni uticaj na članice, ali to su uglavnom njene bivše kolonije. Dakle, sve to sabere, ipak je sve to za respekt.“
Zato sa jedne strane Velika Britanija danas „sređuje redove Evropske unije za antirusku politiku“, a sa druge strane, pokušava da se pozicionira u Crnom moru, smatra Petrović.
„Međutim, tu oko Odese je Očakov, ukrajinska luka u kojoj su Britanci posle puča imali neku bazu, ali mislim da to nije za Rusiju posebno opasno. Ali ono što zbunjuje jeste retorika britanskih političara koji čak imenuju Rusiju za protivnika, a to je prilično neuobičajeno i izaziva pažnju. Sve u svemu, bitna je negativna volja Britanije koja preko svojih obaveštajnih službi i spremnosti za subverzivno delovanje, diplomatskog uticaja i svoje pozicije u NATO sada podržava EU iako nije članica u nepopustljivoj politici prema Rusiji. I može da bude protivnik Rusiji, ali samo u korelaciji sa drugim zemljama jer Velika Britanija pojedinačno i nije toliko opasna“, zaključio je Petrović.
„Rusija je tada bila rival i čak se usudila da se 'meša' u Crnom moru, a primer je Krimski rat koji je jedini rat u istoriji gde su se Britanija i Rusija direktno sukobljavale. One su češće bile nevoljni saveznici kao u slučaju Napoleona, Prvog i Drugog svetskog rata itd. Međutim, Britanija i Starmer proglasili su sada izgradnju podmornica koje imaju nuklearne rakete što je svakako za respekt, ali je Britanija daleko od neke vojne snage. Ima oko 70.000 vojnika što je smešno mala cifra, čak i ako bi se za 50 odsto povećala, u odnosu na ruske i druge snage. I njena mornarica nije više ono što je bila.“
Kolonijalni uticaj na spoljnu politiku
Britanija još raspolaže nekim bazama na Pacifiku, Atlantiku, području Kariba ali u principu nije opasan protivnik za Rusiju osim u koaliciji NATO zemalja, gde je Amerika na čelu sa Trampom sada kolebljiva, dodaje Petrović.
„Bitno je da Velika Britanija ima vrlo veliki deo suvereniteta u odnosu na Australiju i Novi Zeland, i u manjem obimu, na Kanadu. I to ne smemo zaboraviti kad posmatramo njenu ulogu. Tako da Britanija ima presudnu ulogu na spoljnu politiku Australije i Novog Zelanda i osetnu ulogu na politiku Kanade, a to nije malo. Najzad, ona ima Komonvelt gde nema presudni uticaj na članice, ali to su uglavnom njene bivše kolonije. Dakle, sve to sabere, ipak je sve to za respekt.“
Negativna volja za subverzivnim delovanjem
Zato sa jedne strane Velika Britanija danas „sređuje redove Evropske unije za antirusku politiku“, a sa druge strane, pokušava da se pozicionira u Crnom moru, smatra Petrović.
„Međutim, tu oko Odese je Očakov, ukrajinska luka u kojoj su Britanci posle puča imali neku bazu, ali mislim da to nije za Rusiju posebno opasno. Ali ono što zbunjuje jeste retorika britanskih političara koji čak imenuju Rusiju za protivnika, a to je prilično neuobičajeno i izaziva pažnju. Sve u svemu, bitna je negativna volja Britanije koja preko svojih obaveštajnih službi i spremnosti za subverzivno delovanje, diplomatskog uticaja i svoje pozicije u NATO sada podržava EU iako nije članica u nepopustljivoj politici prema Rusiji. I može da bude protivnik Rusiji, ali samo u korelaciji sa drugim zemljama jer Velika Britanija pojedinačno i nije toliko opasna“, zaključio je Petrović.
Vlada Velike Britanije objavila je svoj strateški dokument o odbrani usled planova za povećanje vojne potrošnje na 2,5 odsto BDP-a do 2027. godine. Strategija će biti osnova planova odbrambene potrošnje.
Vlada će takođe težiti povećanju odbrambene potrošnje na tri odsto BDP-a, ali još nije preuzela nikakve konkretne obaveze u vezi sa tim.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
