Litijum i druge kritične sirovine u fokusu zelene tranzicije; Ubrzavaju se rudnici
Autor: Glas javnosti
Evropska unija postala je svesna tokom rata u Ukrajini, ali i drugih globalnih dešavanja, da je u radikalnim problemima koji su naročito vidljivi kod kritičnih materijala, posebno litijuma, i njene zavisnosti na ovom terenu od Kine.
U ovom trenutku, u Evropi je u različitim fazama razvoja oko 20 projekata u desetak država, čije vlasti im dodeljuju statuse od nacionalnog značaja, ubrzavajući komplikovane procedure kako bi na vreme uskočile u brzi voz zelene energetske tranzicije.
Brisel je jasno postavio cilj, smanjivanje zavisnosti od Kine za ključnu sirovinu za baterije a pitanje je samo ko će prvi do njega stići. Da bi se do njega stiglo, mora se naći balans između strogih procedura odobravanja projekata i visokih ekoloških standarda za eksploataciju, a negde i nedovoljne informisanosti lokalnog stanovništva, koje zbog toga pruža u nekim državama i otpor. Ipak, situacija je izuzetno napeta i traže se rešenja da se i ti problemi prevaziđu jer postoje jasne naznake da će se potražnja za litijumom do 2050. godine porasti čak osam puta. Upravo zbog toga traže se rešenja da se do 2030. godine neki od 20 projekata realizuje i to otvaranjem bar pet rudnika do tada, čime bi ponuda litijuma mogla da zadovolji bar 50 odsto potražnje EU za litijumom. Najozbiljniji kandidati da se do tog cilja dođe su projekti u Nemačkoj, Češkoj, Francuskoj, Portugaliji, Austriji. Ta računica se zasniva na prognozama po kojima se očekuje da će globalna potražnja za proizvodnjom litijum-jonskih baterija u 2028. godini povećati za oko deset puta u odnosu na 2017. Tada bi za baterije trebalo da bude potrebno oko 1,6 miliona tona litijuma jer je glavni pokretač elektromobilnost.
Viši geolog u Nemačkoj agenciji za mineralne resurse (DERA), Mihael Šmit, naveo je nedavno na Blic panelu da Evropa ima potencijal da se u 2030. godini u značajnoj meri snabdeva litijumom iz svojih nalazišta, čak do 40 odsto pretpostavljene potražnje.
- Kada je reč o Nemačkoj, najveći potencijal za iskopavanje litijuma je u ležištima tvrdih stena na granici između Nemačke i Češke, oblast Cinvald/Cinovec, kao i u dolini Gornje Rajne, gde se litijum nalazi u slanoj vodi. Projekti su značajno odmakli i očekuje se da njihova realizacija počne nakon završenih procedura. Što se tiče Srbije, i ona je na evropskoj mapi važnih nalazišta, pre svega projekat Jadar, koji je sa 158 miliona tona procenjenih rezervi, jedno od najvećih kada se radi o čvrstim stenama. Treba da se zna da Jadar daje mogućnost ne samo za rudarenje, već njime se može podstaći razvoj industrije za preradu u širem području oko nalazišta. To je trend u svetu jer je litijum potreban za zelenu tranziciju, stoga je od suštinskog značaja da rudarstvo ovih materijala bude što održivije. To zahtevaju i kupci, kao i industrija. Ekološko i socijalno licenciranje postaje sve važnije i ono se u svim projektima mora obezbediti, uključujući i Srbiju-naveo je Šmit.
Na takve standarde upućuje i Memorandum o razumevanju između EU i Republike Srbije, koji je potpisan u julu prošle godine, kojim je pokrenuto strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima. Cilj partnerstva je da podrži razvoj novih lokalnih industrija i visokokvalitetnih radnih mesta duž lanca vrednosti električnih vozila, uz puno poštovanje visokih ekoloških i društvenih standarda, kao i uvažavanje zabrinutosti lokalnih zajednica uz punu transparentnost.
Nemanja Mikać, osnivač i izvršni direktor kompanije ElevenEs, kaže za “Blic Biznis” da Srbija ima velike mogućnosti da zaokruži ceo lanac vrednosti u proizvodnji baterija, od sirovina do električnih vozila.
- Mi proizvodimo litijumske baterije, jednu tehnologiju koja se zove LFP, koja je faktički polu-svetska proizvodnja baterija. Ona se najčešće koristi u električnim vozilima, u autobusima, kamionima, mašinama za građevinsku industriju, rudarsku industriju i slično, kao i stacionarnim aplikacijama skladištenja energije. Mi faktički povezujemo lanac snabdevanja, kao što su sirovine, grafit, nikl, litijum, bakar i ostale, a s druge strane kupce, kao što su automobilska industrija i slično. Srbija ima jedinstvenu šansu van Azije da postane lider u standardizaciji tehnologije LFP, koja čini polovinu svetske proizvodnje baterija-objasnio je Mikać.
Gde su ta evropska nalazišta?
Najveće evropsko nalazište nalazi se u dolini Gornje Rajne u Nemačkoj jer su pretpostavke da se tu nalazi ukupno 15 miliona tona alkalnog metala, što ovom projektu daje titulu jednog od najvećih na svetu. Prognoze kažu da se godišnje može izvući do 40.000 tona litijum hidroksida, koji bi mogao da opremi oko milion električnih automobila litijum-jonskim baterijama. Planirana je i izgradnja pilot-fabrike u dolini Gornje Rajne. Pored toga, tu je i nalazište u Saksoniji, u blizini Frajberga, projekta okviru projekta Cinvald litijum (Zinnwald lithium GmbH),podzemnog rudnika, iz koga bi trebalo da se izvuče ukupno do 125.000 tona litijuma, što je dovoljno za oko 20 miliona električnih automobila. U pitanju je litijum iz čvrste stene kao što je slučaj u Jadru.
Francuska je proglasila litijumski rudnik “Emili” projektom od nacionalnog značaja, gde će se litijum kopati pored bukovih šuma koje su dom brojnim ugroženim vrstama i pripadaju zoni zaštićene prirode Natura 2000. Procenjuje se da u nekadašnjem rudniku Kaolina Bovoar u oblasti Alije ima dovoljno litijuma za proizvodnju baterija za 700.000 električnih vozila godišnje. Ovim potezima postavljeni su temelji za evropsku konkurentnost u lancu vrednosti za električna vozila, čime se Francuska svrstava među vodeće igrače u rastućem sektoru e-mobilnosti. Pored toga, nakon četiri godine istraživanja, zajednička kompanija Stelantisa, Total Enerdžisa i Mercedesa – Automotive Cells Company (ACC) na tržište je plasirala prve EV baterije proizvedene u Francuskoj, koje će biti ugrađene u električne automobile Pežoa i Opela. Njihove ambicije su da postane “šampion evropskog suvereniteta” na tržištu na kom trenutno dominira Kina a do 2030. godine, ACC planira da proizvede 2–2,5 miliona baterijskih paketa, osiguravajući 20% tržišnog učešća u EU.
Ova država, pored Nemačke i Srbije je najbogatija litijumom u Evropi. U toku je realizacija projekta Cinovec, koji se nalazi na nemačkoj granici. Tamo se sumnja na 7,3 miliona tona litijum karbonata, dok bi na nemačkoj strani u saksonskoj šumi moglo bi da bude oko 700.000 tona. Projekat bi trebalo da zaživi krajem ove ili naredne godine a litijum bi trebalo da se prerađuje u gigafabrici za baterijske ćelije, koju preduzeće ČEZ želi da izgradi sa češkim Ministarstvom industrije i trgovine u blizini rudnika.
Projekat Volfsberg u Koruškoj, je 270 kilometara jugozapadno od Beča, dobio je krajem decembra potvrdu vlade da za njega procena uticaja na životnu sredinu nije potrebna. To praktično znači da iskopavanje oko 800.000 tona stene koja sadrži litijum na godišnjem nivou bi mogla da krene početkom 2025. godine. Treba da se zna da kompanija koja će to raditi, European Lithium, je već zaključio Memorandum o razumevanju sa BMW-om za avansno plaćanje od 15 miliona američkih dolara za buduću isporuku litijuma.
U Portugaliji su u toku završne pripreme za početak eksploatacije litijuma u okrugu Guarda, na kome se procenjuje da postoje rezerve od 60.000 tona rezervi. Reč je o površinskom kopu, koji iako ima veći rizik za životnu sredinu, je dobio zeleno svetlo vlade jer se procenjuje da će država imati velike koristi od njega. Pri tom, portugalski kamen iz kog se izdvaja litijum, je mnogo manje izdašan od našeg. Definisano je i da će se pretvaranje u materijal za baterije obaviti u rafineriji jedne naftne kompanije.
Rudarska i baterijska kompanija Keliber želi da 2025. godine počne iskopavanje litijuma iz rudarskih regiona Sivajarvi i Rapasari. Projekat “Keliber” se sastoji od rudnika otvorenog kopa i podzemnih rudnika, koncentratora u Kaustinenu i rafinerije litijuma u Kokoli, na pet kilometara od centra grada. Proizvodiće do 15.000 tona godišnje litijum-hidroksida za baterije e-vozila. Očekuje se da će proizvodnja iz ruda trećih strana početi 2025. godine, a iz sopstvenih rezervi od 2026. godine. Petinu udela u projektu ima Finnish Minerals Group (20 odsto), državna kompanija koja razvija lanac vrednosti litijum-jonskih baterija u Finskoj.
Glas Javnosti/ B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
