Glas Javnosti

KRIVE VRUĆINE? Nekoliko ljudi nestalo u Grčkoj

Svet
Autor: Glas javnosti

Majkl Mozli, lekar i poznati TV voditelj u Velikoj Britaniji pronađen je pre nekoliko dana nakon što je planinario na visokim temperaturama na grčkom ostrvu Simi.

Ovo je jedan u nizu smrtnih slučajeva i nestanaka turista u Grčkoj jer ova zemlja trpi snažan, rani letnji toplotni talas sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa.

U subotu je holandski turista pronađen mrtav na ostrvu Samos. Sledećeg dana, telo američkog turiste pronađeno na Matrakiju malom ostrvu zapadno od Krfa.


Albert Kalibet, još jedan američki turista, nestao je kada je 11. juna krenuo na pešačenje po Amorgosu. A dve Francuskinje su nestale na Sikinosu posle šetnje.

Tela poginulih tek treba da se pregledaju kako bi se utvrdio tačan uzrok smrti, ali vlasti upozoravaju ljude da ne potcenjuju uticaj visokih temperatura.

„Postoji isti obrazac – svi su išli u šetnju usred visokih temperatura“, rekao je za Rojters Petros Vasilakis, portparol policije za južni Egej.

Pojedini naučnici kažu da ono što se dešava u Grčkoj predstavlja znak upozorenja na uticaj ekstremne toplote na telo, a posebno na mozak, što potencijalno izaziva konfuziju, utiče na sposobnost ljudi da donose odluke, pa čak i na njihovu percepciju rizika.

Kako klimatske promene podstiču duže i teže periode velikih vrućina naučnici pokušavaju da otkriju kako će se naš mozak nositi sa njima.

Mozak je „glavni prekidač“

Istraživanja su se tradicionalno fokusirala na uticaj ekstremne toplote na mišiće, kožu, pluća i srce, ali „mozak je za mene ključ svega“, rekao je Damian Bejli, profesor fiziologije i biohemije na Univerzitetu u Južnom Velsu. To je „glavni prekidač“ za telo, rekao je za CNN.


U mozgu se reguliše telesna temperatura. Hipotalamus deluje kao termostat. On izvodi delikatan ples kako bi održao unutrašnju temperaturu tela na ili veoma blizu 37 stepeni Celzijusa. Kada je vruće, hipotalamus aktivira znojne žlezde i širi krvne sudove kako bi ohladio telo.

Ali čak i male promene mogu uticati na mozak. Mnogima će biti poznat osećaj sporosti i lenjosti tokom toplog letnjeg dana.

Kako se toplota povećava, to može imati ozbiljne posledice, uključujući smanjenje tečnosti u telu i smanjenje dotoka krvi u mozak, rekao je Bejli. On poredi mozak sa „hamerom“ – potrebno mu je mnogo stvari da bi funkcionisao.

Testovi koje je sproveo na učesnicima istraživanja u ekološkoj komori, gde je podigao temperaturu od 21 do 40 stepeni Celzijusa, pokazali su pad dotoka krvi u mozgu za oko devet do 10 odsto.

„To je velika stvar u smislu da dovoljno ‘goriva ne stiže u motor’ koji stalno radi na visokom nivou“, rekao je Bejli.

Ekstremna toplota može poremetiti tipičnu moždanu aktivnost, rekla je Kim Majdenbauer, neuronaučnica sa Vašingtonskog državnog univerziteta. Mreže mozga koje obično omogućavaju ljudima da jasno razmišljaju, rasuđuju, pamte i konstruišu i formulišu ideje, mogu biti „izbačene iz koloseka“, rekla je ona za CNN.

Postaje teže donositiodluke, kao što je put kojim ćete krenuti na pešačenje – to zvuči jednostavno, ali zahteva odmeravanje više različitih faktora.

Postoje i dokazi koji sugerišu da je veća verovatnoća da će ljudi donositi rizične odluke i upuštati se u impulsivno ponašanje kada su izloženi toploti, dodala je ona.

Izmenjena percepcija rizika u kombinaciji sa oštećenom kognitivnom funkcijom može imati veoma ozbiljne posledice.


„Ne govorimo o sunčanici i tome da vam ‘izgori koža’. Govorimo o situacijama potencijalno opasnim po život, kao što je donošenje loših odluka, zamagljivanje rasuđivanja“, objašnjava.

Naučnici tek počinju da otkrivaju opseg uticaja toplote na mozak, ne samo u smislu donošenja odluka, već i na raspoloženje, emocije i mentalno zdravlje.

Ko je ranjiv?

Neki ljudi su podložniji toploti od drugih. Osobe starije od 65 godina više su u opasnosti, jer njihova tela ne regulišu uvek i termoregulaciju. Svi ljudi koji su nestali u Grčkoj bili su u srednjim 50-im godinama i stariji.

Veoma mala deca i trudnice takođe se suočavaju sa povećanim rizikom, kao i oni sa već postojećim stanjima, uključujući mentalno zdravlje.

Ali toplota može biti opasna za svakoga.

U 2016. godini, tim naučnika pratio je 44 studenta tokom toplotnog talasa u Bostonu i otkrio da su oni bez klima uređaja iskusili značajan pad u kognitivnim performansama.

Čak i neko ko je u dobroj formi, razume opasnosti i nosi puno vode sa sobom i dalje se kocka ako odluči da ide na planinarenje po veoma visokim temperaturama, rekao je Bejli.

„Donosite pogrešne odluke i to vas može koštati života.“

Kako se zaštititi?

Sagovornici CNN preporučuju da se ne vežba tokom najtoplijih delova dana. Nošenje široke odeće i stavljanje leda na glavu i vrat takođe može pomoći.


Voda za piće je od vitalnog značaja i to ne samo kada ste veoma žedni, rekao je Bejli. Važno je da ne dođete do tačke u kojoj telo gubi tečnost brže nego što može da je preuzme. Stručnjaci takođe preporučuju piće sa elektrolitom, koji može pomoći da se nadoknadi deo tečnosti izgubljen znojenjem.

Oni koji ipak moraju da izađu napolje tokom najtoplijeg dela dana, treba da koriste aplikacije za praćenje koje će najbližima otrkiti njihovu lokaciju, pi potrebi.

Dugoročno, redovna vežba je važna – pod uslovom da nije napolju tokom najtoplijih delova dana – jer može pomoći telu da se termoreguliše.

Biće potrebno vreme da se otkriju tačni uzroci smrti onih koji su izgubili živote u Grčkoj, ali postoji lekcija koja se još uvek može izvući iz tragedija, rekao je Bejli.

„Bez obzira na to koliko inteligentni ili u formi… ako izlazite na 40 plus stepeni Celzijusa, čak i ako ste dobro pripremljeni, u rizku ste“, zaključuje on.


Glas javnosti/ N01S

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR