Krajnje misteriozna pogibija ukrajinskog "Kralja pšenice"

Vlasnik jedne od najvećih kompanija za trgovinu ovom žitaricom „Nibulon”, poginuo je upravo kad je prvi brod s ukrajinskim žitom krenuo iz Odese

Jedno je jasno, pogibija „kralja pšenice” Olekseja Vadaturskog je ubistvo s predumišljajem, samo se u medijima postavlja pitanje ko je to učinio. Osnivač i vlasnik jedne od najvećih kompanija za trgovinu pšenicom „Nibulon” poginuo je sa suprugom Raisom poslednje noći u julu, kad je pogođena spavaća soba njihove kuće u Nikolajevu. Odmah su počele da se pojavljuju različite verzije događaja: od nesrećnog slučaja do ubistva s predumišljajem. Nikolajev jeste na meti ruske artiljerije poslednjih dana, ali se ne isključuje ni mogućnost da je neko s ukrajinske strane zapravo izvršio atentat. Šefica Nikolajevskog regionalnog saveta Ana Zamazejeva posle njihove pogibije rekla je za Kanal 24 da je „planirana likvidacija” Vadaturskog povezana s njegovim putovanjem u Tursku u vezi s izvozom žitarica, koje je trebalo da se održi ove nedelje.

Glavno pitanje o kojem se sada raspravlja u poslovnim krugovima jeste šta će biti s kompanijom Vadaturskog i kako će se ovaj događaj uopšte odraziti na situaciju na poljoprivrednom tržištu. Oleksej Vadaturski prvi je počeo da gradi lučke terminale za žito na Dnjepru (pre toga su se oslanjali na elevatore za žito), te su ga zbog toga prozvali Admiral Dnjepra. Otkako je počeo rat sva ta infrastruktura je praktično zaustavljena, ali generalno to ostaje „zlatna” prednost na domaćem poljoprivrednom tržištu.

„Nibulon” je jedna od malobrojnih ukrajinskih kompanija koje su uspele da se probiju u prvih pet vodećih trgovaca žitom u Ukrajini, na listi na kojoj su pretežno transnacionalni holdinzi, prenosi ukrajinska „Strana”. Međutim, na poljoprivrednom tržištu kažu da u samom „Nibulonu” već dugo postoji strani kapital, ali je glavni udeo i dalje u rukama porodice Vadaturski. Postavlja se pitanje da li će ostati na listi vodećih trgovaca žitom, odnosno da li će moći da nastavi da se ravnopravno takmiči s transnacionalnim kompanijama. Sada se sve može promeniti. Vlasništvo je, kako se priča, bilo podeljeno između Olekseja Vadaturskog i njegovog sina Andrija u odnosu 80 prema 20 odsto. Sin je navodno po očevom nalogu otišao u politiku da lobira za zakone koji podržavaju porodični biznis, i inače je manje sklon biznisu, a više politici (bivši je poslanik u stranci Petra Porošenka). Sada malo ko veruje da će moći da zadrži sve: postavlja se samo pitanje da li će imovinu prodati odmah ili kada carstvo počne da se raspada.

NAJNOVIJA ODLUKA VLADE SRBIJE: Ukida se zabrana izvoza pšenice i kukuruza

Stari Vadaturski bio je tvrdoglav i ostao je u Nikolajevu iako je imao mogućnost da ode u inostranstvo. Na „Forbsovoj” rang-listi 100 najvećih ukrajinskih biznismena za 2020. godinu, zauzeo je 15. mesto s kapitalom od 450 miliona dolara. Važio je za jednu od ključnih ličnosti Nikolajevske oblasti, a od početka rata finansijski je podržavao Oružane snage Ukrajine.

Na ruskim telegram kanalima razmatraju se tri verzije tragičnog događaja: prema prvoj, reč je o ciljanom napadu na Vadaturskog – zbog poslova sa žitom ili njegove uloge u odbrani Nikolajeva (biznismen je u regionu imao veliki uticaj). Druga verzija navodi da su fragmenti rakete koju je oborio ukrajinski PVO sistem pogodili njegovu kuću. Treća verzija kaže da je cilj bila vojna jedinica koja se nalazi u istom području, ali da je ona promašena, a pogođena kuća biznismena.

Ruski mediji aktivno koriste verziju o navodnim nesuglasicama između Vadaturskog i Zelenskog, uz nagoveštaj da je sedište ukrajinske obaveštajne službe uključeno u napad na kuću, a da je kao „pokrivalica” iskorišćeno rusko raketiranje. Hersonski narodni poslanik Aleksej Kovaljov, koji je prešao na stranu Rusije, čak je rekao da bi Vadaturski navodno mogao da pređe na rusku stranu. „Neslaganja Vadaturskog s Kijevom u poslednje vreme su sve veća. Kao rezultat nedavno usvojenih zakona, on je izgubio monopol na transport žita, a ako bi ruske trupe ušle u Nikolajevsku oblast, Vadaturski bi najverovatnije prešao na našu stranu”, rekao je Kovaljov.

Istovremeno, izvori „Strane” bliski poginulom biznismenu, kao i stručnjaci za tržište, negiraju i postojanje ozbiljnih nesuglasica između Vadaturskog i Zelenskog i njegov plan da pređe na stranu Rusije. Navode da nije bilo govora o bilo kakvom otvorenom sukobu i da je teško zamisliti patriotu Vadaturskog kao „prebega”, posebno ako se ima u vidu da je od početka rata aktivno prebacivao sredstva Oružanim snagama Ukrajine.

Ukrajinska strana, dakle, govori o tome da su Rusi ciljano ubili Vadaturskog. Ana Zamazejeva kaže da je likvidacija planirana i povezana s prehrambenom krizom koju Rusija pokušava da stvori u svetu. Ali, pre će biti da krivce za pogibiju kralja žita treba tražiti u njegovom okruženju. Izvor ukrajinskog medija s tržišta poljoprivrednih proizvoda govori o „američkim investitorima” koji „Nibulon” kontrolišu sa „40 odsto kamate”, iako je glavna reč ipak ostala na Vadaturskom.

SKINI APLIKACIJU