Ko je izveo najveću prevaru u istoriji savremene Rusije

Kako je tvorac najveće finansijske piramide uspeo da postane narodni poslanik u zatvoru, kako je objavio rat tajkunima i zašto je hteo da se udruži sa Džulijanom Asanžom?

-Novac se nije mogao prebrojati, procenjivali smo odoka, prema broju soba koji je zauzimao”, prisećao se 1994. godine Sergej Mavrodi, tvorac piramidalne prevare. Piramida je funkcionisala samo nekoliko godina, ali za to vreme je obuhvatila 15 miliona ulagača širom zemlje. Akcije i kuponi MMM-a bili su u opticaju paralelno sa rubljama i devizama. Ljudi su ih zamenjivali za namirnice i odeću. Čak i nakon što je sud Mavrodija proglasio za prevaranta, ulagači su bili spremni da ga na rukama nose u Kremlj. Faktički je za poslanika izabran kada je bio iza rešetaka.
U sovjetska vremena Mavrodi je bio nepoznata ličnost. Malo ko je imao pojma ko je on i otkud se pojavio. Pre kreiranja piramide ovaj programer po obrazovanju prodavao je piratske audio-kasete, uvoznu tehniku za kancelarije (u SSSR je uvozio prve kompjutere), skupljao je leptire, gajio ribe u akvarijumu. -Običan sovjetski čovek na samom dnu socijalne lestvice sa svojim slučajnim poslovima, ali i sa smelim snovima i ilegalnim alternativnim poslovima koji mu omogućavaju da živi bolje od većine građana”, tako ga opisuje Forbs.

Mavrodi je više podsećao na nstavnika fizičkog koji je izašao iz stana da baci smeće nego na finansijskog maga. Nosio je iznošene trenerke, naočare sa okvirom od roga i neuredne majice. Možda je baš u tome bila tajna njegovog uspeha kod ljudi.

Kooperacija MMM, koja je kasnije postala džinovska piramida, osnovana je 1989. godine u Moskvi. U početku nije imala nikakve veze sa finansijama, ali brzo se pročula: uvozna tehnika prodavala se kao alva. Biznis je tako dobro napredovao da je 1991. godine u okviru svoje reklamne kampanje Mavrodi Moskovljanima platio jedan dan besplatne vožnje metroom, a dve godine kasnije obratio se građanima sa novogodišnjim govorom na televiziji, kao što obično čini predsednik države.

Tako da, kada je Mavrodi 1. februara 1994. godine po prvi put u prodaju pustio akcije kompanije MMM, ljudi su ga već dobro poznavali (u svakom slučaju, mislili su da ga poznaju dovoljno dobro). Jedna akcija je koštala hiljadu rubalja (oko 65 centi po tadašnjem kursu). Kupovna i prodajna cena akcija postepeno je bila sve viša po principu „danas je uvek skuplje nego juče”. Vrednosti je utvrđivao lično Mavrodi, pri čemu je birao proizvoljne cifre, koje nisu imale veze ni sa čim.

To je funkcionisalo izvesno kratko vreme. „U MMM-u nema problema” – glasio se reklamni slogan. Kompanija je obećavala vlasnicima akcija da će ih otkupiti na prvi zahtev. Isplate učesnicima piramide vršene su od novca novih ulagača. U julu 1994. godine cena akcija dostigla je 125 hiljada rubalja. „Mavrodi je za narod bio nada, zrak svetla. Mi smo sve vreme živeli u siromaštvu, a tu se pojavila šansa”, objasnio je glumac Ljonja Golupkov koji je bio lice reklamne kampanje MMM-a.

Drugi korak: Borac protiv ropstva
Konflikt s vlastima takođe se razvijao veoma brzo. Mavrodi je tvrdio da njegovo akcionarsko društvo poseduje gotovo trećinu budžeta zemlje. Svoju aktivnost nije objašnjavao željom da se obogati, nego željom da se „umeša u pljačkanje zemlje”. On je navodno nameravao da novac koji sakupi od građana usmeri na kupovinu državne imovine koja je na prodaju, kako bi ona dospela u ruke naroda, a ne oligarha. Ljudi dospevaju u ekonomsko ropstvo u odnosu na oligarhe, a onda ih „izbacuju na đubrište sa penzijom od 100 dolara”, govorio je on.

Kada su akcije MMM-a rasprodate, akcionarsko društvo je tražilo dodatnu emisiju akcija, ali Ministarstvo finansija je odbilo. Tada je Mavrodi uveo u opticaj „kupone MMM-a”, koji su podsećali na sovjetske novčanice, s tim što se umesto Lenjinovog portreta na njima nalazio portret Mavrodija.

To nije bila vrednosna hartija, nego samo običan papir čija se vrednost zasnivala samo na obećanju Mavrodija da on nešto vredi. Sve to je bila velika iluzija.

Treći korak: Odbegli poslanik
Vlasti nisu odmah uspele da izvedu Mavrodija pred lice pravde. Prve optužbe čule su se u avgustu 1994. godine. I to ne za prevaru nego za neplaćanje poreza. -Kakav porez? Ako vlasti kažu da je to piramida, zar onda ja nisam podelio novac? Imaju li oni uopšte nešto u glavi?-– podsmevao se kasnije tvorac MMM-a.

On je uhapšen, ali dok je bio u pritvoru pod istragom, smislio je da se kandiduje za poslanika donjeg doma parlamenta i bio je izabran. Naime, ulagači su hteli da dobiju svoj novac nazad, pa su glasali za njega. Tako je dobio poslanički imunitet i pravo iz pritvora otišao u parlament. Ali Mavrodi nije dolazio na zasedanja parlamenta i godinu dana kasnije je izgubio poslanička prava. U međuvremenu je nestao. Istraga o MMM-u je aktivirana, a za Mavrodijem je raspisana međunarodna poternica.

Uhapšen je u januaru 2003. godine u stanu koji je iznajmljivao u Moskvi, gde se skrivao. Sve to vreme odeću i hranu mu je donosila njegova služba bezbednosti, a on je na tuđe ime registrovao virtuelnu berzu vrednosnih papira Stock Generation u jednoj od zemalja Karipskog basena.

Mavrodi je dobio 4 godine i 6 meseci zatvora i gotovo odmah izašao na slobodu, jer je dotad već toliko proveo u pritvoru za vreme istrage (prevarant Bernard Mejdofa je dve godine kasnije za organizovanje slične piramide u Americi dobio 150 godina zatvora).

Četvrti korak: Izvoz piramida
Novac ulagača nikad nije pronađen. Najverovatnije ga je Mavrodi izneo iz zemlje preko svojih ofšor kompanija. Posle istrage je nastavio da se bavi piramidama, okrenuvši se njihovom izvozu. Po sličnoj šemi otvorio ih je u Južnoj Africi i Latinskoj Americi. Početkom 2017. godine sajt lokalnog MMM-a u Nigeriji postao je popularniji od Fejsbuka. 2011. godine pisao je Džulijanu Asanžu sa predlogom da udruže svoje napore -u borbi protiv licemerne svetske finansijske klike-.

Pod ruševinama MMM-a stradalo je preko 50 ljudi. Oni su izvršili samoubistvo kada su shvatili da im niko ništa neće vratiti. Ali Mavrodija to nije brinulo: -Govorili su mi: Oni su prevareni, nisu znali šta čine. Ali to su ipak bili odrasli sposobni ljudi-– tako je on komentarisao ova samoubistva.

„Veliki špekulant 90-ih” umro je u martu 2018. godine od infarkta u 63. godini. „Zar ne znate da niko od rođaka nije hteo da preuzme njegovo telo posle smrti?” – rekao je jedan od bivših Mavrodijevih pomoćnika. Njegov rođeni brat je odbio da ga sahrani pored roditelja. Sahranu su mu na kraju platili bivši ulagači MMM-a.

(Izvor: rs.rbth.com)

SKINI APLIKACIJU