Kinezi uputili upozorenje Trampu i Americi

Ne mislim da su posredi oštre izjave kineskih zvaničnika u vezi sa Tajvanom jer upućenost Tajvana na matični deo zemlje je apsolutna ekonomska i društvena realnost koju ne prate sve političke prilike na ostrvu, kaže novinar kineskog radija Branko Žujović.

Ekonomija ostrva Tajvan upućena je pre svega na matični deo Kine, a sve više i više Tajvanaca radi u matičnom delu Kine, dok sve više Kineza iz matičnog dela posluje na Tajvanu, dodaje Žujović.

„Imam u vidu činjenicu da je Kina za poslednjih deset do 15 godina ipak ovladala i uspostavila ravnotežu moći, vojne pre svega, u Južnom kineskom moru. Dakle, Amerikanci više nisu u prilici da tako lako dođu u područje oko Tajvanskog moreuza, u međunarodne vode oko Kine, i da zveckaju oružjem. Oni, naravno, još mogu da prodaju naoružanje ostrvu Tajvan, ali tamo su se okolnosti bitno izmenile tokom poslednjih 15-ak godina kad je Kina nabavila prvi nosač aviona, kad je krenula da uzdiže svoju ratnu mornaricu i uopšte, vojnu silu. Dakle, najprirodnije je da Tajvan kao neka vrsta zrele voćke padne u naručje svoje matice i pretpostavljam da je to znatno logičnije nego da pripadne Kaliforniji ili nekoj drugoj zemlji koja je nekoliko hiljada kilometara odatle udaljena.“

Situacija na terenu, odnosno ono što se kod nas naziva realnošću, apsolutno ide u prilog matičnom delu Kine koji ima sve razloge da veruje da je Tajvan, uprkos protivljenju vladajuće Progresivne partije u Tajpehu, silom stvarnosti sve bliže matici, dodaje Žujović.

A Amerikanci su ti koji sada sugerišu da bi stvarnost trebalo da bude unekoliko drugačija, ističe Žujović.

Na pitanje da li su kineska oštra saopštenja oko Tajvana i poruka novoizabranom američkom predsedniku Donaldu Trampu koji bi trebalo da stupi na funkciju 20. januara, Žujović odgovara da je Tramp uvek povod da se provuku nekakve upečatljive poruke.

Nekadašnji dopisnik srpskih medija iz Pekinga i bivši ekonomski savetnik Ambasade Srbije u Kini Zoran Đorđević smatra da je pitanje Tajvana ključno pitanje teritorijalnog integriteta za Kinu.

Tokom sedamdesetih godina vlada SAD je priznala je vladu Narodne Republike Kine kao jedinog legitimnog predstavnika kineskog naroda, uključujući i Tajvan, ali u SAD postoje ljudi u vlasti i vojnim službama koji smatraju Tajvan svojim „nepotopljivim nosačem aviona“, dodaje Đorđević.

Mada Đorđević ne veruje da bi Amerikanci mogli izazvati veću nestabilnost u Južnom kineskom moru, ipak je protivljenje Kine takvim potezima sasvim očekivano i zato i stižu jasne poruke kineskih zvaničnika da neće tolerisati bilo kakvo angažovanje SAD oko Tajvana.

Ambasador Kine u Rusiji Džang Hanhui izjavio je da je Kina kao nikada pre blizu ujedinjenja sa Tajvanom i da Peking ima snage da to obavezno i ostvari.

Ambasador je istakao da niko ne bi trebalo da potcenjuje čvrstu rešenost, volju i snagu kineskog naroda da odbrani nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet.

Diplomata je upozorio Sjedinjene Američke Države da je vreme da prestanu da igraju na „kartu Tajvana“ i destabilizuju region, kao i da će Vašington pretrpeti poraz ako se suoči sa snagom Kine.

Prethodno je predsednik Kine Si Đinping poručio da niko ne može da zaustavi ponovno ujedinjenje Kine sa njenim regionom Tajvanom.