KINA IDE U RAT: Si Đinping izdao naređenja vojsci
Autor: Glas javnosti
Peking ubrzano priprema teren za ono što će uskoro uslediti
Kina, kao jedna od vodećih svetskih ekonomija, poslednjih meseci je u centru pažnje zbog gomilanja različitih resursa, ali i priprema za mogući sukob sa Tajvanom.
Ova situacija je izazvala zabrinutost među analitičarima i proučavaocima međunarodnih odnosa širom sveta.
Kineska ekonomska strategija i pripreme za budućnost
Penzionisani admiral američke mornarice Majkl Studeman istakao je da kineski predsednik detaljno proučava plan sankcija Zapada prema Rusiji, te da Kina preduzima dugoročne mere zaštite svoje ekonomije.
Kineske vlasti su u aprilu 18. mesec zaredom povećale zlatne rezerve, uz obrazloženje da ovo čini deo dinamičkog prilagođavanja raspodele međunarodnih rezervi radi obezbeđenja sigurnosti, likvidnosti i povećanja vrednosti istih.
Takođe, Kina je aktivno pristupila punjenju zaliha nafte, što je dovelo do rekordnog povećanja kupovine ovog energenta.
Ovo povećanje dolazi usred povećane potražnje za gorivom nakon završetka kineskih strogih ograničenja iz ere pandemije.
Kina gradi termoelektrane na ugalj kako bi se osigurala od potencijalnih embarga na hranu i energiju.
Vojska i flota Kine pripremaju se za mogući sukob sa Tajvanom
Analitičari ističu da Kina aktivno priprema svoju vojsku i flotu za moguću invaziju na Tajvan.
Postoje spekulacije da bi kineska vojska mogla da bude spremna za zauzimanje ostrva do 2027. godine.
Pored vojnih priprema, Kina takođe aktivno pravi zalihe trajekata i civilnih brodova koji bi mogli da budu korišćeni u vojne svrhe.
Nedostatak desantnih brodova za invaziju na Tajvan mogao bi biti nadoknađen korišćenjem civilnih plovila, poput trajekata, tankera i kontejnerskih brodova, koji su integrisani u komandnu strukturu kineske vojske.
Ovo predstavlja zanimljivu taktiku koja bi mogla imati značajan uticaj u potencijalnom sukobu.
Reakcije i upozorenja međunarodne zajednice
Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova je uputilo poziv Kini da bude uzdržana i da prestane da podriva mir i stabilnost u regionu Tajvanskog moreuza.
Analitičari ističu da Kina nije nužno usmerena ka ratu sa Tajvanom, već da se gomilanjem resursa želi postići veća kontrola i samostalnost u ostvarivanju spoljnopolitičkih ciljeva.
Situacija između Kine i Tajvana, kao i reakcije međunarodne zajednice na poteze kineskih vlasti, predstavljaju temu od izuzetnog značaja za globalnu političku i bezbednosnu situaciju.
Kina, kao jedan od ključnih aktera u međunarodnim odnosima, svojim postupcima i strategijom izaziva interesovanje i zabrinutost među analitičarima širom sveta.
S obzirom na kompleksnost situacije, neophodno je pažljivo pratiti dalji razvoj događaja i reakcije relevantnih aktera.
Glas javnosti/R01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
