KARTE SE MEŠAJU ISPOČETKA: Rađa se nova hijerarhija, sve su oči uprte u 1.1.2024. godine!

Divovska gospodarstva, s još većim stanovištvom i ambicijama bez presedana

Bilo je iznenađujuće ono što je juče prepodne (24.8.) najavio južnoafrički predsednik Cyril Ramaphosa: šest novih zemalja pridružiće se savezu država BRICS-a. To su Argentina, Etiopija, Egipat, Saudijska Arabija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati.

One će postati članice 1. januara 2024. godine, a savez bi se od tada trebao zvati BRICS Plus. „Ovim samitom BRICS je otvorio novo poglavlje”, rekao je Ramaphosa. „Novo poglavlje za stvaranje pravednog sveta. Pravedan svet. Svet koji je inkluzivan i prosperitetan", piše Deutsche Welle.

Konferencija za novinare koja je prvobitno bila zakazana za sredu je otkazana. Razlog nije službeno prihvaćen. No doznaje se da je bilo diskusije o tome zašto se u članstvo treba primiti Etiopiju, dakle još jednu zemlju s afričkog kontinenta. Navodno je u utrci bila i Indonezija.

Ali, onda je Ramaphosa uverio učesnike sastanka na vrhu. Ne može biti, navodno je rekao, da se o proširenju odlučuje na samitu u Južnoafričkoj Republici i da se ne primi nijedna crnačka afrička država. Iako se Egipat geografski nalazi u Africi, smatra se arapskom zemljom. No taj spor nije službeno potvrđen.

Mnogi analitičari veruju da će savez država BRICS Plus pomaknuti političko i gospodarsko težište u svetu. Stara grupa BRICS predstavljala je 42 posto svetske populacije i oko 25 posto globalne ekonomske proizvodnje. BRICS Plus će predstavljati 37 posto svetske ekonomske proizvodnje i 46 posto svetske populacije.

Ovaj moćni blok, kažu mnogi analitičari, može se suprotstaviti Zapadu, koji članice BRICS-a ionako vide kao previše dominantan. Dakle, novi svetski poredak? Steven Gruzd s Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove kaže da će se videti može li BRICS Plus stvarno biti ravnopravan protivnik ili samo konkurent. Interesi članica novog saveza su previše različiti, kao i njihove gospodarske i političke strukture i ciljevi.

Kina i Rusija su očigledno autokratije, kao i Iran. Brazil, Indija i Južnoafrička Republika su parlamentarne demokratije, kao i Argentina, ali kuda bi trebalo svrstati ostalih pet novopridošlih? U Etiopiji je donedavno još besnio rat, ali se u Egiptu još više gaze ljudska prava.

Teško je shvatiti i činjenicu da će Saudijska Arabija i Iran biti dve zemlje u novom BRICS-u koje su zapravo smrtni neprijatelji. Obe žele prevlast na Bliskom istoku. Iran podržava pobunjenike u Jemenu, protiv kojih se Saudijska Arabija već́ duže vreme bori.

Iako je Kina početkom godine uzela delomično uspešan pokušaj posredovanja među njima, Gruzd kaže: „Biće zanimljivo videti da li to zaista funkcioniše. Ove dve zemlje će još dugo biti ljuti rivali na Bliskom istoku. Ne mislim da će sporazum poput ovog koji je sada objavljen odjednom postići da nestane zla krv između ove dve zemlje".

No, treba napomenuti da su te dve zemlje početkom godine objavile da će uspostaviti diplomatske odnose. Jer, razlog je očigledan: konfrontacija je i jednoj i drugoj državi donela više štete nego koristi. Nijedna strana ne može prevladati onu drugu.

Prvog i drugog dana puno se pričalo o ratu u Ukrajini. Ruski predsednik Vladimir Putin žestoko je kritizirao Zapad u dve video poruke. On je u utorak žalio zbog zapadnih sankcija protiv, kako je rekao, „suverenih zemalja", koje bi prvenstveno pogodile najsiromašnije zemlje svijeta. Pod „suverenim državama" podrazumijevao je, naravno, Rusiju, a pod „najsiromašnijim zemljama" afričke države.

U sredu je to ponovio. Zapad je bio taj koji je „izazvao" rat protiv Ukrajine. No posljednjeg dana ni reči o tome. Putin je ponovo u video poruci zahvalio zemljama BRICS-a na proširenju i pohvalio južnoafričkog predsednika za vođenje pregovora.

Samo je kineski predsednik Xi Jinping kratko napomenuo da bi i nova grupa BRICS Plus trebala biti garant mira u svetu. No niko nije pričao o tome kako bi to trebalo izgledati sa zemljom kao što je Iran.

Generalno je bilo dosta govora o gospodarskoj saradnji i boljoj saradnji banaka u zemljama članicama. Posljednjeg dana samita niko nije govorio o zajedničkoj valuti, o čemu se iznova raspravljalo posljednjih dana. Taj projekt je zasad verojatno skinut s dnevnog reda.

Glas javnosti 

SKINI APLIKACIJU