Kako je Rusija postala EVROPSKA SILA: Bitka kod Poltave je bila PREKRETNICA U VELIKOM SEVERNOM RATU!
Autor: Glas javnosti
Veliki severni rat bio je veoma važno razdoblje u istoriji Rusije. Nakon ovoga rata Rusija se potvrdila kao nova evropska sila prvog reda i taj status će zadržati naredna dva veka. Rat protiv Švedske, nije bio ni kratak ni lak. Karlo XII važio je za jednog od najsposobnih vojskovođa svoga vremena a švedska armija za jednu od najboljih u Evropi.
Bitka kod Poltave 1709. bila je prekretnica, koja je predodredila dalji tok rata.
Nakon velike pobede kod Narve 1701. nad ruskom vojskom, švedski kralj Karlo XII nije smatrao da mu je Rusija prioritet u daljem ratovanju, okrenuo se pohodu protiv ostalih pripadnika velike antišvedske koalicije u centralnoj i istočnoj Evropi, gde je poveo glavninu švedskih snaga. Ta kalkulacija pokazala se više nego pogrešna. Dok je švedski kralj ratovao u Evropi ruska vojska se brzo obnavljala. Od 1702-1708 godine ruska vojska osvaja je niz švedskih utvrđenja na Baltiku i pobeđuje u nizu manjih bitaka, te se probija na Baltičko more. Da bi sprečio dalje poraze svoje vojske na severu i pokušao da suzbije vojnu moć Rusije, švedski kralj se odlučio na pohod u pravcu ruske prestonice, nadajući se da će glavninu ruskih snaga potući u nekoliko odsudnih bitaka kao što je to uradio kod Narve i time zauvek završiti sa istočnim neprijateljem.
Pošto je oporavio i popunio svoju vojsku u Saksoniji, Karlo se uputio u pravcu Poljske, a prešavši Odru, dobio je pojačanje iz Švedske. U novembru vojska je prešla Vislu. Švedska armija izvršila je dugi marš od 500 km i u februaru 1708. ušla je u Grodno odakle se ruska vojska bez borbe povukla.
Bitke kod Golovčine i LesnojePlan Karla je postao jasan ruskoj komandi krajem juna, kada je švedski general Levenhaupt krenuo iz Rige sa velikom vojskom. Cilj ove operacije je bio susret sa armijom kralja Karla a zatim nastupanje u pravcu Moksve. Letnje nastupanje švedske vojske počelo je uspešno. Karlo je pobedio rusku vojsku pod komandom generala Anikite Ivanoviča Repina kod Golovčine 3. jula 1708. Drski potezom po mraku je prešao reku Vabič (u Belorusiji) i uspeo da razbije diviziju generala Repina koja je bila izolovana od ostatka ruske armije. Bez obzira što su Rusi pod komandom generala Šeremetjeva imali blizu 30 000 vojnika a švedski kralj oko 12 500, brzim manevrom švedski kralj je uspeo da razbije oko 9000 vojnika koliko je stiglo da učestvuje u borbi. U ovoj bici preko 3000 ruskih vojnika je poginulo, ranjeno ili zarobljeno, a švedskih oko 1200. Karlo je pridavao veliki značaj ovoj pobedi, a švedski istoričar Ludbland je napisao da je Golovčina poslednje mesto gde je zasjala zvezda Karla XII. Ruska vojska se povukla preko Dnjepra a švedska je ušla je u Mogiljev.
Armija švedskog generala Adama Levenhaupta koja se kretala iz Rige nije bila te sreće. Njoj u susret pošao je lično car Petar sa oko 12 000 vojnika. Kod malog sela Lesnoje u Mogiljevskoj oblasti pošlo im je za rukom da razbiju švedsku armiju (od preko 15 000 ljudi). Švedska armija u ovoj bici bila je prepolovljena a izgubila je 17 topova i 44 znamenja jedinica. Takođe je prilikom odstupanja izubila skoro čitav provijant. Gubici ruske vojske u poginulim i ranjenim bili su uporedivi sa švedskim ali su švedski materijalni gubici bili neuporedivo veći. Petar Veliki kasnije je pisao da je ova bitka bila majka bitke kod Poltave. Ruska vojska prvi put je uspela da pobedi brojniju švedsku vojsku.U međuvremenu ruska komanda oko glavnine švedskih snaga provodila je politiku spaljene zemlje, uništivši preko sto sela. Što je dublje švedski kralj prodirao vojska je bila u kritičnijem stanju sa snabdevanjima. Pozitivne vesti Karlo je dobio iz Ukrajine odakle mu se krajem 1708. godine pridružio ataman Ivan Stepanovič Mazepa sa oko 5000 kozaka. Od zime 1708. do proleća 1709. švedska vojska je izgubila još nekoliko hiljada vojnika zbog mraza i lošeg snabdevanja.
Mazepa je predočio švedskom kralju, da će u Poltavi naći velike količine hrane i municije zbog mogućeg rata Rusije sa Krimom (Krimskim kaganatom), i smatra se da se švedski kralj upravo zato uputio u Poltavu. Švedskoj vojsci su naročito nedostajala puščana zrna i ručne granate.
Poltava, odsudna bitka
Bez obzira na gubitke koje je pretrpela švedska vojska tokom zime, Karlo je kao i uvek išao na rešavajuću bitku. Već 25. aprila 1709. Naredio je svom generalu Akselu Spareu da pređe u ofanzivu sa osam pešadijskih pukova, pukom artiljerije i snabdevanjima, a 27. aprila do Poltave je došao i najelitniji Delekarliski puk, odmah za njim i sam kralj. Kako se pokazalo Šveđani su u napad krenuli dosta nepromišljeno. Odmah su pokušali da zauzmu Poltavu, ali bezuspešno. Nakon toga počeli su da rade mortiri (bombardi). Glavni problem Šveđana je bio nedostatak većeg broja opsadnih oruđa kao i manjak municije.
Garnizon u Poltavi bio je pod komandom pukovnika Alekseja Stepanoviča Kelina, brojao je oko 4 200 vojnika i oko 2 600 naoružanih stanovnika koji su aktivno pomagali odbranu. Od aprila do juna Šveđani su izveli oko 20 napada na Poltavu i svi su bili odbijeni. Po ruskim izvorima Šveđani su izgubili pod zidinama Poltave oko 6 hiljada vojnika, mada se ovaj broj smatra preuveličanim. Poltava nikada nije bila u potpunom okruženju i u tvrđavu je stiglo još preko 900 vojnika.
Glavne snage pod komandom cara Petra približile su se Poltavi 25. juna. Petar je naredio oprezno nastupanje i novo ukopavanje pri svakom pomeranju vojske. Razlog za to je postojao. Naučen ranijim iskustvom nije želo da da švedskim karolinerima bitku na otvorenom, jer to je bila najbolja pešadija Evrope toga doba. Zbog toga se car Petar odlučio da sačeka švedski napad ukopan. Kada je čuo da se ruska vojska približava Poltavi, Karlo XII se odlučio za još jedan napad 22. juna, koji se završio neuspešno. Karlo je zatim uputio glavne snage u susret nadolazećim trupama ruske vojske. U opsadi Poltave ostavio je 2 puka pešadije.
Ukupno za bitku Šveđani su imali 37 000 ljudi, od čega je u bici direktno učestvovalo oko 15 000, te četiri topa. Šveđani su raspolagali sa preko 30 topova, ali su zbog nedostatka municije odlučili da upotrebe samo četiri topa. Šveđani za razliku od Rusa nisu pridavali veliki značaj artiljeriji prilikom bitke na otvorenom, već napadu svoje elitne pešadije (karolinera) i hladnom oružju.
Ruska vojska sa druge strane ostvarila je prednost i u broju i u vatrenoj nadmoći. Petar je doveo oko 60 000 ruskih pešadinaca i konjanika, a takođe neregularne trupe poput konjice Kalmika. U artiljeriji takođe je ostvario višestruku premoć, istoričari pominju od 102 do 300 topova.
NE PROPUSTITE
Šveđani su krenuli u napad u zoru i posle kraće borbe karolineri su zauzeli dva šanca. Međutim kod trećeg utvrđenja dopali su pod snažnu vatru ruske artiljerije i pušaka iz rovova. Švedska konjica dobila je zadatak da zaobiđe rovove i napadne rusku konjicu. U borbu stupa gotovo sva ruska konjica, oko 17 000 ljudi. Upravo intervencija konjice omogućila je da rovovi ispune svoju ulogu i zadrže proboj švedske pešadije.Zbog nemogućnosti da dobije rešavajuću bitku u prvom napadu i zbog razbijanja napadnog poretka švedska vojska se našla u kritičnoj situaciji. Car Petar je izveo svoje rezervne snage iz pozadine i spremao se za generalnu bitku obezbedivši sada još veću nadmoć u ljudstvu nego na početku bitke. U devet ujutru švedska pešadija ponovo je napala rusku pešadiju. Ruska pešadija i konjica bile su podržane snažnom artiljerijskom vatrom. Posle iznurujuće borbe došlo je do prelomne faze bitke gde su Šveđani počeli sa povlačenjem. Posle sloma švedskog poretka ruska armija i posebno konjica su krenuli da gone Šveđane, oko 11 časova ujutru bitka se za Šveđane pretvorila u bekstvo, a švedski kralj je pobegao u Osmansko carstvo gde je ostao dugi niz godina.
Ruska vojska je izgubila 1345 vojnika, a ranjeno je preko 3200. Gubici švedske vojske bili su viši od 12 000, od toga je oko 3000 švedskih vojnika zarobljeno dok je više od 6000 poginulo. Od ovih gubitaka švedska vojska nikada se nije oporavila niti je tokom nastavka Severnog rata uspela da vrati svoj ugled. Sa druge strane Rusija i Koalicija protiv Švedske uzeli su inicijativu u svoje ruke koju nisu ispuštali do pobedonosnog završetka rata.
(Glas javnosti/Russia Beyond)
SKINI APLIKACIJU
