KADA NAJRUŽNIJI GRAD POSTANE TURISTIČKA ATRAKCIJA BROJ JEDAN : Sve je moguće a evo i zašto
Autor: Glas javnosti
Jedan holandski list opisao belgijski grad Šarlroa proglašen „najružnijim gradom na svetu“pre sa nije skoro deceniju poneo je tu neslavnu titulu, ali to ga nije omelo da postane atraktivna destinacija za turiste
Belgijski grad Šarlroa (Charleroi), nakon propasti industrije u njemu i nedostatka finansijskih sredstava, ostao je prepušten sam sebi. I vozovi su prestali da saobraćaju ovim delom zemlje.
Šarlroa, grad od 200.000 stanovnika, na oko samo 64 kilometra južno od Brisela, ozloglašen je po svojim turobnim stambenim kompleksima i ugašenim fabrikama. Slikom grada preovladavaju napuštene fabrike i olupine aviona, lice su zapuštene i prljave, na železničkim stanicama nema ljudi, a pune su flaša i grafita prenosi Ona portal
Kako se navodi u reportaži dobrotvorne organizacije Maptia.com, koja brine o svetu oko nas i skreće pažnju na probleme, nedavno su dva gradonačelnika ovog grada morala da podnesu ostavke nakon što su se uplela u finansijske skandale. Dve od pet linija metroa dizajnirane da opslužuju grad nikada nisu završene. Prazne stanice za duhove sada služe kao teren za vandale, samozvane umetnike grafita i narkomane.
Industrija uglja i čelika u ovom gradi je bila predmet industrijske zavisti Evrope, Belgija je imala drugu najširu železničku mrežu na kontinentu posle Velike Britanije. Ali 1990-te i nestanak uglja i čelika označili su početak kraja, a finansijska kriza zadala je poslednji udarac.
U jednom trenu se sve promenilo.
Sve je počelo pre desetak godina kada je jedan holandski list opisao belgijski grad Šarlroa proglašen „najružnijim gradom na svetu“. To baš i nije bilo prijatno ni stanovnicima ni čelncima grada da čuju, još manje da priznaju. Ovoj hajci su se priključili i drugi mediji, s napisima o depresivnom gradu koji iz dana u dan sve više propada.
Ipak, kao po onoj staroj izreci da je svaka reklama dobra reklama, turisti su nakon nekoliko ružnih članaka počeli dolaziti. Domaći stanovnici spremno su ih dočekali. Odlučili su da iskoriste trenutak i "epitet" koji je njihov grad dobio u svoju korst, te su počeli da razvijaju jednu vrstu egzotičnog i apsurdnog turizma.
Lokalni umetnik Nicolas Buissart ide korak dalje i organizuje „urbane safarije“ gde svoje goste vodi do prazne fabrike metala i dalje do bivše kuće Dutrouka, šetajući s njima najdepresivnijom ulicom Šarlroa. Napuštene fabrike im čak služe kao platforma koja pruža širok pogled.
SKINI APLIKACIJU
.png)
