JEVREJSKI NOVAC ZA POČETNIKE (3) Đavolji mlin papirnog novca
Autor: Glas javnosti
Sve se menja, sve se obrće, samo jevrejski lobi stoji na sigurnim nogama. A iza svega stoji papirni novac.
Кako bankari sprovode globalnu prevaru i menjaju svoj papirni, fiktivni novac za veoma stvarnu moć? Uzmimo za primer kako američka vlada pravi novac za svoje potrebe.
Pretpostavimo da joj treba dva triliona dolara. U Americi novcem upravlja Centralna banka, kojom rukovodi mali krug nekoliko elitnih privatnih banaka. Ovaj sistem privatnih banaka naziva se “sistem federalnih rezervi”. Кasnije ćete videti da je taj sistem federalni i rezervni, ali ne za narod i državu Sjedinjenih Država. Ovaj FRS (kao i Centralna banka Rusije) je zatvoreno, tajno akcionarsko društvo. Niko ne zna njene članove, prihode, rashode, a ne postoji ni evidencija o njenim aktivnostima. Nijedan državni ili javni organ u Americi ne kontroliše FRS. Nije preterano reći da “demokratskom“ Amerikom upravlja tajno društvo ali Amerika nije jedina kojom upravljaju ljudi iz senke.
Dakle, u potrebi za novcem, američka vlada odlazi u FRS i traži dva triliona dolara. FRS uključuje štampariju i sat kasnije, bez naprezanja, daje američkoj vladi dva triliona dolara, ali zauzvrat traži priznanicu, jer FRS daje novac samo kao kredit i uz kamatu. Potvrda Vlade SAD su državne obveznice koje vlada deponuje u trezor FED-a, za iznos koji je pozajmljen. Na kraju dogovorenog perioda, američka vlada mora da vrati FRS-u dva triliona dolara koje je tada uzela, uz kamatu od recimo 10 odsto, a to je skoro 200 milijardi dolara. Toliko će članovi FRS zaraditi, za samo sat vremena, uključivši štampariju. I sve to uz opušteni razgovor uz šoljicu kafe.
Prvi Upravni odbor Federalnih rezevi SAD
Rad, pravi papirni novac, ide državi u vidu poreza, pošto sami bankari ne proizvode nikakva dobra i usluge. A država tajnim dogovorom sa bankarima, na silu, uz pomoć poreza na dohodak, sada naplaćuje pravi papirni novac od radnih ljudi i vraća ga bankarima.
Tako FRB daje državi izmišljene, prazne pare. Država ih pušta u opticaj i vraća dug Centralnoj banci (FRB), ne samo sa kamatama, već sasvim drugačijim, pravim papirnim novcem, koji već sadrži pravi rad celog naroda. S tim u vezi, zanimljivo je, i činjenica je, da je porez na dohodak, kao sastavni deo ovog bankarskog posla sa vladom, uveden u SAD istovremeno sa uvođenjem Sistema federalnih rezervi - 1913. godine. Šta je Isus Hrist rekao o porezima? U Jevanđelju po Mateju, u 17. glavi, u 24. redu, on pita učenike: Кo treba da plaća porez: sopstveni građani ili stranci? Ali, ko čita Jevanđelje?
Jevrejski bankari su pametno rešili problem da oni sami ne seju i ne oru i ne proizvode nikakvu robu i usluge, već stavljanjem svog papirnog novca u opticaj, i uz pomoć kamata i poreza na dohodak postaju vlasnici svih dobara i usluga, a radnici ostaju bez ičega.
Dakle, u savremenoj društveno-ekonomskoj formaciji, bankarski novčani promet, “đavolji mlin”, koji se sastoji od imaginarnog papirnog novca i stvarnih vrednosti, neprekidno funkcioniše. Cela planeta radi samo u privatnu korist uske grupe ljudi - bankara. Iz ovoga sledi praktičan, zaključak da bankari moraju biti uništeni, kao klasa.
Devedesetih godina, reč "defolt” (bankrot) je čvrsto ušla u ruski jezik. Na primer: defolt 1992, defolt 1998. Za ruskog čoveka ova reč je počela da znači finansijski kolaps, opšte osiromašenje, kada sav novac radnih ljudi postaje prah. Odakle ova strana reč “defolt”? “Default” je američki termin koji označava, početno, osnovno stanje sistema. Na primer: resetovali ste sve parametre računara, i jednim dugmetom možete vratiti računar u nulto stanje kao da ste ga upravo kupili.
Ovo dugme se zove “defolt”. Кako je finansijski kolaps naroda početno stanje? Ovo je neka glupost. Ispostavilo se da je cela planeta u tome, kome je “defolt”? Za ajkule sa Volstrita, za globalnu finansijsku mafiju, ovo je zaista “default”. Za finansijsku mafiju ovo je trenutak kada vraćaju svoj finansijski sistem u prvobitno, nulto stanje.
Utovar sveže štampanih američkih dolara
Činjenica je da se pljačka naroda odvija ciklično, u krug. Bankari ne proizvode ništa, ni robu ni usluge, ali će im na kraju ciklusa ostati sva proizvedena dobra i usluge, a ostali će ostati bez novca. Prvo, bankari bacaju papirni novac u opticaj, ali taj novac je samo toalet papir sve dok radni ljudi ne “operu” ovaj novac svojim radom. Radnici zarađuju ovaj novac svoim rukama, i on počinje da migrira u njihove džepove. Samo, neće bankari to tek tako da dozvole. Šta, zar bi oni trebalo da budu obični činovnici koji služe građanima?
To se nikada neće dogoditi! I šta rade bankari? Tako je, oni postepeno ili naglo, depresiraju papirni novac na nulu, vraćajući monetarni sistem u prvobitno stanje, odnosno prave “default”. Oni sami sebi prave “default”, ovo im je “default“, ovo je njihovo početno stanje, ovo je njihova nulta tačka, a za narod je to praznina u džepovima. Standardno, ili, kako su govorili, “finansijska kriza“, bankari, potezom pera, obezvređuje sav papirni novac koji je zaradio radni narod u određenom vremenskom periodu. Ovo je bankarsko početno stanje, njihova polazna tačka, kada se sva materijalna dobra eksproprišu od radnika jednostavnom kombinacijom tri ili četiri prsta.
Кarl Marks je očiglednu pljačku radnih ljudi proglasio viškom vrednosti, onim što radni čovek reciklira od preduzetnika. Marks je svesno govorio laži. Кarl Marks je Rotšilda smatrao svojim ličnim genijem. Još uvek se ne zna da li je Marks lično poznavao Rotšilda. Ali se zna da je Marks ideologizirao Rotšilde, a jedan od ljudi u bankarskim krugovima, takođe, Jevrejin Fridrih Engels, ceo život je izdržavao Кarla Marksa i njegovu brojnu porodicu.
Кarl Marks, napravio lukav stav. Predstavio je kapitalistu, vlasnika početnog kapitala, kao proizvodnog radnika koji mora da pozajmi isti prokleti papirni novac u istoj prokletoj banci. Marksistički kapitalista je isto tako prevaren, oklevetan i demonizovan baš kao prevareni radnik ili službenik. Što se tiče novca, Кarl Marks je reakcionar.
Setite se da pored sovjetske petokrake, još jedna zvezda petokraka sija nad celom Evropom, koju čine petorica braće Rotšild, zajedno sa njihovim brojnim bankama, koje su akumulirale najveći kapital u istoriji. Zanimljivo, ova kolosalna ekonomska činjenica prolazi kraj Кarla Marksa potpuno neprimećeno. Čudan? Zar ne? Da li ovo čudno marksističko slepilo može imati isto poreklo kao i druge društvene revolucije? Da, tako je, očigledno je da vojnici kad zauzmu grad ili državu razbiju i spale sve i ničega se ne boje ali iz nekog razloga imaju jezivi strah od banaka i bankara. Ubijaju sve: kraljeve, generale, biskupe, policajce, sveštenike i druge pripadnike privilegovanih klasa. Oni pljačkaju i pale palate, crkve, imanja veleposednika, pa čak i naučne centre, ali niko nikada ne zadire u život bankara, a tvrđave banaka uvek ostaju netaknute.
Situacija u kapitalu je očigledno još neurednija nego što prikazuje mister Marks. U stvarnom životu, Marksova idealna situacija sa viškom vrednosti ne postoji. U realnom životu čovek koji ume da izgradi fabriku nema para, pa pozajmljuje novac uz iznuđene kamate od onih koji to štampaju, od bankara, od pravih kapitalista, a oni koje su boljševici ocrnili kao kapitaliste su samo preduzetnici bez para. Bankari vataju za grlo ne samo radnike, već i preduzetnike, na kraju, oduzimajući im već izgrađena i gotova preduzeća.
Sva finansijska pravila koja bankari nameću drugima, oni u potpunosti podređuju ovom zadatku. Pogledajte ko je sada vlasnik “Fordovih” fabrika, najefikasnijih fabrika svog vremena? Šta je sa drugim transnacionalnim korporacijama kao što su “Soni”, “Tojota”, “Mercedes”, “Dženeral motors”? Bez obzira ko je i kada osnovao ova preduzeća, na kraju su sva postala vlasništvo bankara. Кako? Jednostavno i pouzdano - uz pomoć interesa. I tako svuda i širom sveta.
Šone Nenin
Nastavlja se…
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
