Izraelsko masovno ubijanje civila je konačno u centru pažnje!
Autor: Glas javnosti
Nedavna "bomba" Njujork Tajmsa iznosi ove odavno poznate činjenice, međutim trude se da ih ulepšaju i saniraju.
Njujork Tajms je nedavno objavio članak u kojem priznaje da je izraelska vojska dozvolila neviđenu količinu „kolateralne štete“. Međutim, da bi sanirao otkrića koja tvrdi da otkriva, izostavlja ključne statistike koje su ranije otkrivene.
Predstavljen kao bomba, članak od 26. decembra otkriva da je Izrael poslao naredbu koja dozvoljava ubijanje do 20 civila za svaku Hamasovu metu niskog nivoa. „Naredba, koja ranije nije objavljena, nije imala presedan u izraelskoj vojnoj istoriji“, navodi se u članku.
Međutim, početkom aprila 2024. godine, izraelski medij pod nazivom +972 Magazine ne samo da je objavio ovu činjenicu, pozivajući se na izvore u izraelskoj vojsci, već je otkrio mnogo strašnije brojke koje detaljno opisuju šta se smatra „prihvatljivom“ kolateralnom štetom.
Članak +972 otkrio je da je izraelski vazdušni napad u kojem je ubijen Hamasov komandant bataljona Šudžaija, Visam Farhat, bio ovlašćen da ubije 100 civila. Još šokantniji je bio zloglasni slučaj Ajmana Nofala, komandanta Hamasove centralne brigade Gaze, gde je, prema izvorima, „vojska odobrila ubistvo oko 300 civila“.
Izveštaj +972 je usputno pomenuo Njujork Tajms, uz upozorenje da ga je izraelska vojska demantovala. Međutim, +972 Mag-ov istražni rad na ovu temu nije počeo u aprilu. U stvari, članak objavljen u novembru 2023. citira izvor koji je tvrdio sledeće:
„Brojke su porasle sa desetina [dozvoljenih] civilnih smrtnih slučajeva u vidu kolateralne štete, kao odmazde za napad na višeg zvaničnika u prethodnim operacijama, do stotina civilnih smrtnih slučajeva koje se dozvoljavaju!"
Dakle, dok je kao velika stvar predstavlja činjenica da Izrael toleriše tako velike brojke kolateralne štete koje navodno „nemaju presedan u izraelskoj vojnoj istoriji“, IDF je zapravo godinama svesno otpisivao civile kao kolateralnu štetu. Potrebno je samo pogledati bukvalno bilo koji izveštaj UN o prethodnom vojnom ponašanju Izraela da biste to i potvrdili.
Nije samo u Gazi normalizovana takva užasna „kolateralna šteta“, već je to bio slučaj i u Libanu. Kada je Izrael izvršio atentat na generalnog sekretara Hezbolaha Sejeda Hasana Nasralaha, otvoreno je objavio da procenjuje ukupan broj poginulih na oko 300, kao rezultat sravnjivanja niza civilnih zgrada u južnom Bejrutu.
U Tajmsovom članku bukvalno nema ničega novog; samo afirmiše već objavljeno, ali to rade na način koji potpuno "razvodnjava" ubistva izostavljanjem ključnih činjenica i ponavljanjem starih tropa.
Na primer, kao dokazanu činjenicu ponavlja široko rasprostranjenu tvrdnju da se Hamas namerno ugrađuje među civile da bi ih koristio kao živi štit, što se ranije smatralo u najmanju ruku upitnim.
Ono što je nesporno, međutim, jeste da Izrael koristi Palestince kao živi štit, što je obilno dokumentovano tokom rata i nekada je bio prihvaćen deo izraelske vojne doktrine.
„Od novembra 2023. pa nadalje, usred globalnog negodovanja, Izrael je počeo da štedi municiju i pooštrava neka od svojih pravila angažovanja, uključujući prepolovljenje broja civila koji bi mogli biti ugroženi prilikom napada na niže rangirane militante koji nisu predstavljali neposrednu pretnju“, navodi se u saopštenju. NIT. Ovde se postavlja pitanje otkud ova informacija? Prema samom članku, izvori su svi izraelski vojnici i zvaničnici.
Jedini predstavljeni dokaz su reči Izraelaca. Da li je urađena neka analiza ili navedeni primeri koji dokazuju da bi ID u proseku ubio samo deset civila na svakog nižerangiranog borca Hamasa? Apsolutno ne, jer čak ni Izrael ne može javnosti da iznese ovu informaciju, kao ni imena hiljada navodnih „boraca Hamasa“ na koje je ciljao.
Ako idemo prema zvaničnim izraelskim podacima o broju navodnih ubijenih militanata Hamasa, oni rastu takvom brzinom da se ne poklapaju sa brojkama koje su prihvatile Ujedinjene nacije. Dok je zvanični broj poginulih u Gazi skoro 46.000, sa 10.000 nestalih i za koje se pretpostavlja da su mrtvi, jedini način na koji brojke izraelskih „boraca Hamasa“ imaju smisla je ako je broj mnogo veći. Međutim, prihvatanje većeg broja poginulih kako bi se izraelskim tvrdnjama o Hamasovim borcima dao veći legitimitet značilo bi da bi se Njujork tajms suočio sa još jednim problemom: onda bi morali da se bore sa činjenicom da je broj ubistava eskalirao tek u novembru 2023.
Uz sve ovo, članak +972 od 3. aprila pruža mnogo dublji uvid u sisteme veštačke inteligencije koje koristi izraelska vojska i ističe da su ciljevi koje je generisala bili krajnje netačni. Istraga je otkrila da kada je sistem Lavanda odabrao mlađe mete Hamasa, izraelska vojska bi zapravo koristila svoju smrtonosnu nenavođenu municiju, jer „ne želite da trošite skupe bombe na nevažne ljude“.
Štaviše, +972 je primetio da dok čovek mora da proveri mete koje je odabrala veštačka inteligencija pre nego što se naloži udarac, na kraju se ovo svelo na jednostavno uveravanje da je meta muškarac – trošeći u proseku oko 20 sekundi pre nego što povuče okidač.
Nigde u članku Njujork Tajmsa se ne pominje pokolj civila tamo gde se ne nalazi vojna meta, nema pomena o masovnom mučenju, seksualnom zlostavljanju ili rušenju domova za čistu sujetu vojnika. Sve je uokvireno kao vojska koja je malo preterala posle napada 7. oktobra predvođenog Hamasom.
Glas javnosti /R02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
