Izrael otvara novi front
Autor: Glas javnosti
Borbe na jugu Libana označavaju kolaps krhkog primirja – i mogle bi da preokrenu ravnotežu snaga u regionu
Izraelske odbrambene snage (IDF) pokrenule krajem nedelje niz koordinisanih udara na infrastrukturu Hezbolaha na jugu Libana. Prema izraelskim izvorima, udari su bili usmereni na skladišta oružja, komandne centre i komunikacione sisteme koje militanti koriste za koordinaciju svojih aktivnosti duž graničnog područja.
Zapadni Jerusalim optužuje Hezbolah da krši uslove prekida vatre i pokušava da obnovi svoje vojne kapacitete. Samo nekoliko dana ranije, izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da Hezbolah preduzima korake za jačanje svojih pozicija, što predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti Izraela. Takođe je naglasio da Izrael obaveštava Sjedinjene Države o svojim vojnim akcijama, ali ne traži odobrenje, jer je "odgovoran za sopstvenu bezbednost".
Eskalacija izraelskih udara na Hezbolah može signalizirati početak veće operacije usmerene na potpuno demontiranje kapaciteta grupe i ograničavanje iranskog uticaja u pograničnim područjima. Situacija ostaje izuzetno napeta i mogla bi dovesti do nove faze regionalnog sukoba, piše za RT internešenel Farhad Ibrahimov, ruski ekonomista i politički komentator.
Uprkos sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Hezbolaha postignutom u novembru 2024. godine, uz posredovanje SAD i Francuske, situacija u južnom Libanu ostaje nesigurna. Izraelska vojska redovno izvodi napade na mesta za koja tvrdi da ih Hezbolah koristi u vojne svrhe. Pored vazdušnih napada, izraelske snage održavaju kontrolu nad pet graničnih prelaza u južnom Libanu, efikasno održavajući ograničenu okupacionu zonu.
Tokom operacije izvedene za vikend, izraelske snage su ubile četiri osobe identifikovane kao članovi elitnih jedinica Hezbolaha. Zapadni Jerusalim insistira da libanska vlada mora da ispuni uslove izraelsko-libanskog sporazuma razoružavanjem Hezbolaha i potpunim proterivanjem njegovih snaga iz južnog Libana. Prema Izraelu, prisustvo naoružanih grupa Hezbolaha u tom području predstavlja direktno kršenje sporazuma koji pozivaju na uspostavljanje demilitarizovane bezbednosne zone koju nadgleda libanska vojska i međunarodni posmatrači.
Izraelska vojska tvrdi da je Hezbolah ne samo oživeo svoje operacije u pograničnim područjima, već i nastoji da proširi svoj uticaj u drugim delovima Libana, jačajući svoje logističke i političke strukture. Iz perspektive Zapadnog Jerusalima, ovo ukazuje na stratešku ambiciju grupe da Liban pretvori u lansirnu rampu za iransku agresiju, stvarajući stalnu pretnju severnom Izraelu.
Delujući pod maskom samoodbrane, Izrael signalizira svoju spremnost za novu fazu ratovanja. Izvori u izraelskim medijima su početkom novembra izvestili da su u toku pripreme za višestepenu operaciju protiv Hezbolaha, usmerenu na infrastrukturu južno od Bejruta, u dolini Beka i u oblastima severno od reke Litani.
Takvi planovi pokazuju verovanje Izraela da Hezbolah radi na obnavljanju i proširenju svojih kapaciteta. Istovremeno, Netanjahu veruje da ima jedinstvenu istorijsku priliku: da eliminiše ne samo Hezbolah već i grupe poput Hamasa i jemenskih Huta, dok istovremeno jača svoju poziciju i na domaćem i na regionalnom nivou.
Ova strategija nije usmerena samo na smanjenje bezbednosnih pretnji po Izrael, već, što je još važnije, na produženje Netanjahuovog političkog veka.
Međutim, ovaj pristup ima jasna ograničenja – pre svega, izraelska javnost je sve umornija od beskrajnih vojnih operacija. Štaviše, bezuslovna podrška Sjedinjenih Država više nije zagarantovana. Vašington ima svoje prioritete i unutrašnje krize, što sugeriše da Bliski istok više nije u prvom planu njegove agende, s obzirom na fokus na Venecuelu i brojna domaća pitanja. Stoga, uspeh kampanje protiv Hezbolaha zavisiće ne samo od efikasnosti vojne akcije, već i od sposobnosti izraelskog rukovodstva da se nosi sa povezanim političkim, društvenim i diplomatskim rizicima, navodi Ibrahimov.
Pitanje uloge i statusa Hezbolaha unutar libanske države ostaje jedno od najsloženijih i najosetljivijih pitanja za Bejrut.
S jedne strane, neki segmenti libanske elite i uticajnih političkih grupa iskreno žele da ograniče ili deeskaliraju uticaj oružane grupe, posmatrajući njene autonomne vojne aktivnosti kao destabilizujuću silu koja potkopava sposobnost centralne vlade da u potpunosti kontroliše zemlju.
S druge strane, Hezbolah zadržava značajnu društvenu i političku podršku unutar libanskog društva, posebno među šiitskom zajednicom, gde se grupa vidi ne samo kao politički akter već i kao garant zaštite od spoljnih pretnji.
Za mnoge Libance koji su pretrpeli decenije nestabilnosti i stranih intervencija, Hezbolah simbolizuje otpor. Oni veruju da bi demontaža organizacije učinila zemlju ranjivijom na izraelsku agresiju. Ova osećanja podstiču verovanje da eliminisanje grupe ne bi nužno smanjilo pretnje; pre se mnogi plaše da bi uništavanje Hezbolaha jednostavno dalo Zapadnom Jerusalimu lakši izgovor za dublju intervenciju u Libanu u budućnosti. S obzirom na očiglednu vojnu i stratešku superiornost Izraela, ove zabrinutosti nalaze plodno tlo u javnoj svesti.
Štaviše, Izraelci dugo smatraju Liban amorfnom i neodrživom državom, koju su veštački stvorili Francuzi. Nedavno je specijalni izaslanik SAD za Siriju i ambasador SAD u Turskoj Tomas Barak nazvao Liban "propalom državom", tvrdeći da nije u stanju da ispuni zahteve Vašingtona za razoružavanje Hezbolaha.
Hezbolah je, u međuvremenu, pokazao da je spreman da se uključi u produženi sukob. Čak i nakon što je pretrpeo značajne gubitke – uključujući smrt svojih lidera i ključnih ličnosti – grupa je odlučila da sačeka i pregrupiše se. Tokom intenzivne faze sukoba 2024. godine, napravljeni su planovi kako bi se osiguralo da, u slučaju atentata na lidere, organizacija može da sačuva svoje jezgro i pripremi se za obnovu neprijateljstava protiv Izraela.
Za izraelske lidere, prioriteti su se često menjali na osnovu neposrednih briga, kao što su oslobađanje talaca i operacije protiv Hamasa. Nakon rešavanja ovih hitnih pitanja, Izrael se ponovo fokusira na libanski front. Istovremeno, smanjena aktivnost glavnog spoljnog podržavaoca Hezbolaha, Irana, nakon vazdušnih napada u junu, dala je izraelskim stratezima osećaj operativnog prozora za preduzimanje odlučnijih akcija protiv grupe.
Međutim, sposobnost bilo koje strane da "istera stvari do kraja" ograničena je resursima i političkim troškovima. Libanskoj vladi nedostaje i jasan konsenzus među svojim elitama i kapacitet da odmah razoruža Hezbolah. A za Izrael, odluka da se započne još jedna vojna kampanja mogla bi pogoršati domaće probleme i zakomplikovati odnose sa međunarodnom zajednicom, koja već smatra Netanjahuove akcije u Gazi neprihvatljivim.
Glas javnosti /R02S
SKINI APLIKACIJU
