Ovako nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović ocenjuje telefonski razgovor između ruskog i američkog predsednika, Vladimira Putina i Donalda Trampa.
Podsećamo, dvojica lidera razgovarala su o rešavanju ukrajinskog sukoba i situaciji na Bliskom istoku, a nakon razgovora Tramp je izjavio da nije zadovoljan delom razgovora o Ukrajini, jer, kako je istakao, nema napretka u rešavanju krize.
Putin i Tramp došli do čvorišta problema
Prema Jovanovićevim rečima, ishod razgovora nije iznenađenje, ali ono što je važno je da su dvojica predsednika došla do čvorišta problema – da je sukob u Ukrajini posledica, a ne uzrok odnosa Zapada i Rusije jer su duže vreme ključni bezbednosni interesi Rusije bili omalovažavani, dodaje Jovanović.
To je, navodi on, ključno pitanje za Rusiju – ona od njega ne može da odstupi i vrlo ga jasno i otvoreno formuliše kada razgovara sa drugima. Tramp je, sa druge strane, u ukrajinsko pitanje ušao nepripremljen jer on nije bio ni zagovornik ni sprovodnik politike zaoštravanja u odnosima NATO-a i Rusije i izazivanja reakcija Rusije na razne pokušaje njenog opkoljavanja putem intervencija u unutrašnja pitanja mnogih država iz bivšeg sovjetskog prostora.
„To je tačka do koje su Amerika i Rusija došli u približavanju. Tako da je Tramp sada dobio dobar materijal za razmišljanje, kako da izađe iz ukrajinskog pitanja i da ga reši, jer to je smetnja za dalje razvijanje ambicioznijih odnosa i saradnje sa Rusijom, ne samo bilateralno, nego i u pogledu stanja međunarodnih odnosa i njihovog vraćanja na kakve-takve opšte normalne i prihvatljive oblike ponašanja“, objašnjava Jovanović.
Na sličan način Tramp se ponaša i u odnosima sa Kinom, gde su uvođenje viših carina i druge mere bile više taktika, a manje strategijski cilj, dodaje on.
„To je sve taktika koja treba da vijugavim, cik-cak putevima, uspostavi što povoljniji položaj u odnosima te dve velike zemlje, kako bi trojni nastavak uređivanja situacije u svetu bio što povoljniji za Ameriku“, navodi sagovornik.
Poslednji razgovor između Putina i Trampa imao je spoticanja uz podsećanja da neka pitanja nisu tako lako rešiva, naročito ako se nema potpuno u vidu da je za Rusiju bezbednosna komponenta na prvom mestu. Tramp se, kaže Jovanović, na taj način uči istoriji, jer je u diplomatiju i politiku došao sa strane, kao biznismen. Takva mu je i taktika pregovaranja. Međutim, diplomatija i politika traže veće strpljenje, veštinu i, što je najvažnije, komplementarnost u usklađivanju interesa.
„To je proces koji je otvoren, ali nije nekontradiktoran, što pokazuje i poslednji razgovor. Ali on je neminovan; te tri zemlje su, po meni, osuđene da uprkos protivrečnostima u svojim odnosima, ne napuštaju zajednički cilj koji ih povezuje i koji ih povremeno udaljava“, zaključuje Jovanović.
Glas javnosti S04S
„To je tačka do koje su Amerika i Rusija došli u približavanju. Tako da je Tramp sada dobio dobar materijal za razmišljanje, kako da izađe iz ukrajinskog pitanja i da ga reši, jer to je smetnja za dalje razvijanje ambicioznijih odnosa i saradnje sa Rusijom, ne samo bilateralno, nego i u pogledu stanja međunarodnih odnosa i njihovog vraćanja na kakve-takve opšte normalne i prihvatljive oblike ponašanja“, objašnjava Jovanović.
foto: Printscreen/ Youtube
„To je sve taktika koja treba da vijugavim, cik-cak putevima, uspostavi što povoljniji položaj u odnosima te dve velike zemlje, kako bi trojni nastavak uređivanja situacije u svetu bio što povoljniji za Ameriku“, navodi sagovornik.
Poslednji razgovor između Putina i Trampa imao je spoticanja uz podsećanja da neka pitanja nisu tako lako rešiva, naročito ako se nema potpuno u vidu da je za Rusiju bezbednosna komponenta na prvom mestu. Tramp se, kaže Jovanović, na taj način uči istoriji, jer je u diplomatiju i politiku došao sa strane, kao biznismen. Takva mu je i taktika pregovaranja. Međutim, diplomatija i politika traže veće strpljenje, veštinu i, što je najvažnije, komplementarnost u usklađivanju interesa.
I protivnici i saveznici istovremeno
Razgovor između ruskog i američkog predsednika pokazuje i jednu kontradiktornost, koja na prvi pogled može da izgleda začuđujuće – da su Rusija, SAD i Kina velike sile koje su istovremeno i protivnici, i potencijalni saveznici.
Objašnjavajući ovaj fenomen, Jovanović naglašava da to ne treba da čudi jer su i odnosi u svetu takvi. Pa kako bi odnosi između tri najmoćnije sile bili drugačiji osim kontradiktorni.
Svet se, prema Jovanovićevim rečima, nalazi u potencijalno opasnom i kontradiktornom stanju i ne može se osloniti na druge osim na tri velesile ako želi da iz takvog stanja izađe i vrati se na koliko-toliko opšteprihvatljive standarde ponašanja između država i u međunarodnoj zajednici kao celini.
Glas javnosti S04S
.png)
