INDIJA ULAZI U ISTORIJU: Čandrajan-3 ušao u Mesečevu orbitu

Čandrajan-3, najnovija indijska misija na Mesec, ušla je u lunarnu orbitu, saopštila je svemirska agencija te zemlje.

Letelica sa orbiterom, lenderom i roverom poletela je 14. jula. Pokušaće da postavi lender i rover na površinu Meseca 23. ili 24. avgusta.

Ako uspe, Indija će biti prva zemlja koja će sleteti u blizini Mesečevog malo istraženog južnog pola.

Biće tek četvrta koja je ostvarila meko sletanje na Mesec, posle SAD, bivšeg Sovjetskog Saveza i Kine.
Nakon što je letelica kružila oko Zemlje više od nedelju dana, u utorak je poslata u trans lunarnu orbitu kroz manevar praćke.

Očekuje se da će treći u indijskom programu istraživanja Meseca, Čandrajan-3 biti nadograđen zbog uspeha svojih ranijih misija na Mesecu.

Dolazi 13 godina nakon prve misije zemlje na Mesec 2008. godine, koja je otkrila prisustvo molekula vode na isušenoj lunarnoj površini i utvrdila da Mesec ima atmosferu tokom dana.

Čandrajan 2 - koji je takođe sadržao orbiter, lender i rover - lansiran je u julu 2019. godine, ali je bio samo delimično uspešan. Njegov orbiter nastavlja da kruži i proučava Mesec čak i danas, ali lender-rover nije uspeo da izvrši meko sletanje i srušio se tokom sletanja.

Indijske organizacije za svemirska istraživanja (Isro) rekao je da su pažljivo proučili podatke o njenoj nesreći i izveli simulacione vežbe kako bi popravili kvarove u Čandrajan-3, koji je težak 3.900 kg i košta 6,1 milijardi rupija.

Lender (nazvan Vikram, po osnivaču Isroa) težak je oko 1.500 kg i u svojoj unutrašnjosti nosi rover od 26 kilograma koji se zove Pragiaan, što je izraz za reč mudrost.

Isro je u utorak tvitovao da je letelica završila svoje orbite oko Zemlje i da je krenula ka Mesecu.

„Uspešno perigejsko paljenje izvedeno u Isrou ubacilo je letelicu u translunarnu orbitu. Sledeća stanica: Mesec“, navodi se. Perigej je tačka u orbiti koja je najbliža Zemlji.

„Rover nosi pet instrumenata koji će se fokusirati na otkrivanje fizičkih karakteristika površine Meseca, atmosfere blizu površine i tektonske aktivnosti kako bi proučavali šta se dešava ispod površine. Nadam se da ćemo pronađite nešto novo", rekao je gospodin Somanath.

Južni pol Meseca je još uvek u velikoj meri neistražen - površina koja tamo ostaje u senci mnogo je veća od površine Mesečevog severnog pola, a naučnici kažu da to znači da postoji mogućnost nalaska vode .

 Naučnici navode da ima još mnogo toga da se sazna o Mesecu koji se često opisuje kao kapija dubokog svemira.

Glas javnosti/bbc.news 

SKINI APLIKACIJU