Imovina domaćinstava na rekordnom nivou: Nemci "plivaju" u parama

Finansijska imovina privatnih domaćinstava u Nemačkoj nastavlja da raste

Finansijska imovina privatnih domaćinstava u Nemačkoj nastavila je da raste u četvrtom kvartalu 2024. godine, dostigavši rekordnih 9,05 biliona evra, objavila je nemačka centralna banka, Bundesbanka. Ovo je peti uzastopni kvartalni rast, koji je počeo krajem 2023. godine, a veliki deo rasta pripisuje se dobicima na berzi u akcijama i udelima investicionih fondova.

Prema podacima Bundesbanke, tržišni dobici u poslednjem kvartalu 2024. godine iznosili su ukupno 57 milijardi evra, od čega se 25 milijardi može pripisati samo akcijama u fondovima, piše DW.

Analiza Bundesbanke pokazuje da najbogatiji građani u Nemačkoj najviše profitiraju od rasta monetarne imovine. Siromašnija polovina stanovništva uglavnom drži svoj kapital u depozitima i polisama osiguranja, investicijama koje nose niske ili čak negativne prinose. S druge strane, najbogatiji segmenti društva, zahvaljujući investicijama na tržištima kapitala, ostvaruju značajne profite, posebno kroz rast vrednosti akcija.

Bundesbanka je u svojoj analizi razlikovala četiri grupe: gornjih jedan procenat, sledećih devet procenata, srednjih 40 procenata i najsiromašniju polovinu stanovništva. Zaključak je jasan - što je veća neto imovina, to je veći i realni prihod.

Ekonomska neizvesnost utiče na navike štednje

Bundesbanka takođe primećuje trend prebacivanja novca sa dugoročnih na kratkoročne depozite, što se objašnjava povećanom ekonomskom neizvesnošću i padom kamatnih stopa. Nemačka ekonomija se suočava sa izazovima, a predsednik Bundesbanke Joakim Nagel ne isključuje mogućnost blage recesije u tekućoj godini, što bi značilo treći uzastopni pad BDP-a.

Evropska centralna banka je počela da snižava ključne kamatne stope sredinom 2024. godine, što je dodatno uticalo na ponašanje štediša i investitora.

Imovina je veoma neravnomerno raspoređena

Najnovija studija Bundesbanke, koja obuhvata 2023. godinu, potvrđuje duboke nejednakosti u raspodeli privatne imovine u Nemačkoj. Anketa sprovedena na uzorku od oko 4.000 ljudi pokazuje da najbogatijih deset procenata stanovništva poseduje skoro 60 procenata ukupne privatne imovine.

Prosečna imovina domaćinstva u 2023. godini iznosila je oko 239.000 evra, što je jedanaest procenata manje nego u 2021. godini. Prema rečima autora studije, Tobijasa Šmita, smanjenje se delimično pripisuje povećanoj potrošnji nakon pandemije, kada su građani ponovo počeli da troše nakon perioda neizvesnosti.

Dok bogatiji građani ulažu svoju imovinu u nekretnine, poslovne udele, akcije i fondove – rizičnije oblike ulaganja sa potencijalno većim prinosima – siromašniji građani se prvenstveno oslanjaju na tekuće i štedne račune. Ova raspodela imovine čini ih ranjivijim na visoku inflaciju, koja je prošle godine iznosila skoro šest procenata.

Iako 83 odsto ispitanih kaže da štedi barem povremeno, za mnoge u Nemačkoj štednja jednostavno nije opcija – njihov prihod jedva pokriva osnovne mesečne troškove.

Posebno je zabrinjavajuće što je vrednost imovine siromašnije polovine građana dodatno smanjena, za više od 20 odsto, istakla je Bundesbanka.

Glas javnosti/B06S