„Klimatske promene nas pogađaju“, rekao je za AFP Anhel Kustodio, generalni direktor Instituta za meteorologiju (Inameh), kako bi objasnio ovu „atipičnu“ godinu obilnih padavina.
Fenomen „La Ninja“ – toplotna anomalija ekvatorijalnih površinskih voda Tihog okeana koja ima značajne posledice na vremenske prilike širom sveta, uticao je na Venecuelu od početka ove godine, zbog čega je kiša padala i tokom sušne sezone (januar-mart).
Padavine su se pojačale u aprilu, kada je počela kišna sezona, a stanje su pogoršale depresije, oluje i „repovi“ tropskih uragana.
Stručnjaci Odeljenja za meteorologiju i hidrologiju Centralnog univerziteta Venecuele (UCV) takođe procenjuju da će ova godina biti „peta ili šesta“ najkišovitija u proteklih 70 godina. Septembar je bio izuzetan mesec: palo je 157,9 milimetara kiše, 80 odsto više od mesečnog proseka za sve zabeležene septembre.
Odron koji se dogodilo u subotu u Las Teherijasu je proizvod „prirodnog procesa“ na planini, kaže profesor UCV i specijalista za geohazard Felisijano de Santis.
Kada je kiša neprekidna, planinski lanac, iz „tektonskih“ razloga, „buja“ i izbacuje stene i sedimente, objašnjava De Santis.
A kada se stanvništvo naseli u ugrožena područja, katastrofa se dešava, piše N1.
U venecuelanskim selima u planinskim i šumovitim predelima, kuće se često grade u blizini potoka i reka ili u oblastima oticanja bujičnih voda, kaže De Santis. Bilo je „milion“ procena koje su ukazivale na opasnost, dodaje on, ali malo državnih propisa koji bi stanovništvo zaštitili.
U Las Teherijasu spasioci se slažu da uništene kuće oko gudura nije trebalo da budu tu, ali su ljudi „iz nužde“ gradili domove u tim opasnim područjima.
Do odrona dolazi posle više dana jake kiše. „Ne znamo kada i kako (da ih predvidimo), ali mogu se ublažiti“, rekaoo je stručnjak za hidrologiju i građevinski inženjer i urbanista Žoze Marija de Vijana.
Najveći odron – Vargasova tragedijaNajveći odron u novijoj istoriji Venecuele poznat je kao „Vargasova tragedija“: poginulo je oko 10.000 ljudi u decembru 1999. Oko 100 ljudi je umrlo 1987. u El Limonu, takođe u državi Aragua, a prošle godine 20 u andskoj državi Merida.
„Znamo da će se to ponoviti“ i „moramo to shvatiti ozbiljno i proučiti“, upozorava De Viana, navodeći primer politike urbanog planiranja kakva je u Japanu, koji ima najveći broj odrona zemlje na svetu.
3 min