Globalna politička scena pred velikim izbornim testovima u 2026. godini
Autor: Glas javnosti
Globalnu političku scenu očekuje niz značajnih izbora u 2026. godini, koji će oblikovati vlade, zakonodavna tela i predsedničke mandate od Evrope i Južne Amerike do Azije, Severne Amerike i Australije.
Analitičari navode da će fokus birača biti na ekonomskim pitanjima, bezbednosti, socijalnim reformama i dugoročnim političkim strateškim odlukama.
Evropu očekuju parlamentarni izbori u Sloveniji, Mađarskoj i Švedskoj, predsednički u Portugalu i Estoniji, izbori za parlament u Rusiji, dok se u Americi očekuju međuizbori za Senat i Predstavnički dom, a koji su uvek neka vrsta pokazatelja kako će izgledati naredni predsednički izbori.
U Evropi, izbori za predsednika Portugala održaće se 18. januara, eventualni drugi krug 8. februara, a lista kandidata još uvek nije konačna. Aktuelnom predsedniku, Marselu Rebelu de Susi, koji je na toj funkciji od 2016. godine, po Ustavu je zabranjeno da se kandiduje za treći uzastopni mandat.
Nekoliko političara je proglasilo svoju kandidaturu, uključujući bivšeg koordinatora Radne grupe za vakcinaciju protiv korone Henrikea Gouveija e Mela i bivšeg lidera Socijaldemokratske partije Luisa Markesa Mendesa.
U Sloveniji će biti održani parlamentarni izbori - biraće se Narodna skupština (Državni zbor), koja određuje sastav vlade, ali i predsednički izbori.
Državni zbor ima 90 članova koji se biraju na četverogodišnji mandat, a svi osim dva biraju se korišćenjem DHondtove metode proporcionalne zastupljenosti na listama, dok se preostala dva člana biraju italijanska i mađarska etnička manjina koristeći Borda sistem prebrojavanja.
Opštinski izbori u Francuskoj planirani su za mart, a na njima će biti izabran i gradonačelnik Pariza, dok će se u septembru će se u Francuskoj birati 178 članova Senata. U Mađarskoj 12. april je rezervisan za parlamentarne izbore, a Viktor Orban, premijer zemlje od 2010. godine, i njegova stranka Fides osigurali su 2022. godine četvrtu uzastopnu dvotrecinsku većinu u parlamentu sa 54 odsto glasova, piše "Council Foreign Relations" i dodaje da analitičari ocenjuju da će kampanja za naredne izbore verovatno biti fokusirana na inflaciju, troškove energije i spor ekonomski rast.
Na lokalnim izborima 7. maja u Ujedinjenom Kraljevstvu biće birano 5.036 mesta u 136 lokalnih jedinica u Engleskoj, uključujući šest gradonačelnika. Na Kipru, zakonodavni izbori biće održani 24. maja, kada će biti izabrano 56 od 80 članova Predstavničkog doma, sa mogućnošću ranijeg održavanja izbora u slučaju raspuštanja parlamenta.
U Španiji će se održati regionalni izbori - u Andaluziji 30. juna i u Kastilji i Leonu 15. marta, za izbor lokalnih vlasti.
U Švedskoj će opšti izbori biti održani 13. septembra, a kako se navodi vlada desnog centra premijera Ulfa Kristersona suočava se sa porastom nasilja bandi, imigracionim pitanjima i kritikama opozicije zbog kontroverznog budžeta za 2026. godinu, koji predviđa velika smanjenja poreza i povećanje izdvajanja za odbranu.
Očekuje se da će se 2026. godine u Estoniji održati indirektni izbori za predsednika zemlje, gde se po zakonu, predsednik Estonije bira indirektno - Parlament ima zadatak da prvo izabere predsednika, a ako nijedan kandidat ne dobije potrebnu većinu od dve trećine (68 glasova od 101), predsednika bira izborni kolegijum koji se sastoji od poslanika i predstavnika lokalnih samouprava. Ako ni izborni kolegijum ne uspe da postigne većinu, postupak se ponovo vraća parlamentu.
Aktuelni predsednik Alar Karis je odslužio jedan mandat i ima pravo da se ponovo kandiduje. Zakonodavni izbori u Rusiji zakazani su najkasnije za 20. septembar, kada će biti izabrano 450 mesta u Državnoj Dumi 9. saziva, gde je trenutno vladajuća stranka Jedinstvena Rusija osvojila 324 mesta na izborima 2021. godine.
Prema izbornim zakonima, mandat Državne dume je ograničen na pet godina.
Polovina mesta (225) se bira proporcionalnim sistemom po stranačkim listama sa izbornim pragom od pet odsto po broju glasova. Druga polovina se bira u 225 jednomandatnih izbornih jedinica (okruga) većinskim glasanjem.
U Bosni i Hercegovini opšti izbori su zakazani za 4. oktobar i na njima će izabrati članove Predsedništva, kao i nacionalne, entitetske i kantonalne vlade.
Opšti izbori u Danskoj trebalo bi da budu najkasnije 31. oktobra. Ti izbori obuhvataju svih 179 mesta u danskom paralmentu - Folketingu, uključujući Grenland i Farska Ostrva.
Parlamentarni i predsednički izbori u 2026. godini biće održani i u Bugarskoj, ali tačan datum za sada nije poznat.
Nakon ostavke vlade Rosena Željazkova izazvane protestima, parlamentarni izbori biće sedmi vanredni izbori od 2021. godine, dok predsednički izbori očekuju novu kandidaturu nakon što aktuelni predsednik Rumen Radev ne može da se kandiduje zbog ograničenja mandata.
U Sjedinjenim Američkim Državama, 3. novembra biće održani međuizbori za Predstavnički dom, Senat i guverneri pojedinih saveznih država. Međuizbori tradicionalno služe kao referendum o predsedniku i njegovoj stranci, sa ekonomijom, inflacijom i bezbednošću kao ključnim temama.
Oko 60 odsto Amerikanaca smatra da zemlja ide u "pogrešnom smeru" i da je ekonomska zabrinutost velika zbog rasta troškova života, stagnaciju plata i rastuci strah da bi veštačka inteligencija mogla da uništi više radnih mesta nego što ih stvara. Kada je u pitanju Južna Amerika u Kolumbiji će predsednički izbori biti održani 31. maja.
Aktuelni predsednik Gustavo Petro neće moći da se kandiduje, a glavni kandidati su Ivan Sepeda iz Petrove partije, centrista Serhio Fahardo i desničarski advokat Abelardo de la Espriela. Predsednički izbori u Brazilu biće održani 4. oktobra.
Tada će se pored lidera zemlje birati i potpredsednik, članovi Nacionalnog kongresa i lokalne funkcije.
Aktuelni predsednik Luiz Inasio Lula da Silva kandidovao se za reizbor, dok bivši predsednik Žair Bolsonaro služi kaznu od 27 godina zatvora za podsticanje puča nakon što je izgubio od Lule pre četiri godine i zabranjeno mu je da se kandiduje.
U jugozapadnoj Aziji 27. oktobra biće održani izbori za Kneset u Izraelu. Posle višestrukih pokušaja formiranja vlade, izraelski premijer Benjamin Netanjahu dominira politikom tri decenije. Analitičari ocenjuju da Kneset mora da usvoji novi budžet do marta. Ove godine biće održani i izbori u Indiji.
Očekuju se izbori za Radžja Sabhu, odnosno zakonodavnu skupštinu četiri države i jednu saveznu teritoriju, kao i lokalni izbori. Izbori će biti održani i u Južnoj Australiji, i to 21. marta. Tada će se birati članovi 56. parlamenta, uključujući 47 mesta u Donjem domu Skupštine i 11 od 22 mesta u Zakonodavnom savetu. U Africi će izbori biti održani u Alžiru, Kameronu, Džibutiju, Etiopiji, Gambiji, Libiji, Maroku, Kongu, Južnoj Africi, Južnom Sudanu, Ugandi i Zambiji.
Analitičari navode da će globalni izbori u 2026. godini biti test političkih snaga i reakcije birača na ekonomske i društvene izazove, a rezultati će imati dugoročne posledice po regionalnu i međunarodnu politiku.
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
