GLADUJU: Polarni medvedi nastoje da se prilagode sve dužim razdobljima bez leda

Polarnim medvedima u kanadskom zalivu Hadson preti izgladnjivanje zbog klimatskih promena koje produžavaju razdoblja Arktičkog mora bez leda, uprkos nastojanjima tih životinja da prošire svoje prehrambene navike.

Polarni medvedi koriste led koji se proteže širom okeanske površine na Arktiku tokom hladnijih meseci kako bi se domogli glavnog plena – debeljuškastih prstenastih i brkatih foka.

Tokom toplijih meseci, kada se morski led povuče, od njih bi se očekivalo da čuvaju energiju i da čak padnu u stanje nalik hibernaciji.

MEDVEDEV IRONIČNO: Sada je rad neizbežan

Ali, zbog klimatskih promena nastalih zbog ljudske aktivnosti, na delovima Arktika se razdoblje bez leda produžuje, a samo područje oko Severnog pola se dva do četiri puta brže zagreva nego ostatak sveta. Sve to prisiljava polarne medvede da sve više vremena provode na kopnu.

Praćenje 20 polarnih medveda u zalivu Hadson pokazuje da iako sve duže ostaju bez ledene površine okeana te teže dospevaju do svog uobičajenog plena, oni ne odustaju već uporno pokušavaju da pronađu hranu.

„Polarni medvedi su kreativni, domišljati i ako su motivisani pretraživaće okolinu kako bi preživeli i pronašli izvore hrane kako bi nadoknadili potrebe za energijom“, rekao je Entoni Pango, glavni autor studije i biolog pri Američkom geološkom institutu (USGS).

Naučnici su u svom istraživanju koristili video kamere na GPS ogrlicama i tako pratili polarne medvede po tri nedelje tokom tri godine u zapadnom delu zaliva Hadson, gde se razdoblje bez leda produžilo tri nedelje od 1979. do 2015. To znači da su tokom poslednje dekade polarni medvedi proveli na kopnu otprilike 130 dana.

Dva medveda u praćenoj grupi su ostala da se odmaraju i smanje potrošnju energije na nivo hibernacije, ali ostalih 18 je ostalo aktivno.

Neki od medveda su u potrazi za hranom jeli i travu, divlje bobice, galebove, glodare, pa čak i leševe foka.

Tri polarna medveda se uputila na duga plivanja, a jedan je prešao udaljenost od 175 kilometara.

U konačnici, međutim, naučnici su otkrili da im njihova nastojanja da se prehrane i održe na kopnu nisu omogućila da dođu do dovoljno kalorija.

Što duže ostaju na kopnu, to je veći rizik od izgladnjivanja, upozorili su naučnici.

U divljini je ostalo oko 25.000 polarnih medveda i ugroženi su prvenstveno zbog klimatskih promena koje im onemogućuju da se hrane svojim uobičajenim plenom.



Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU