GDE JE IZVOR PROBLEMA? Zašto Nemačkoj treba sve manje novih radnika?

Ni sektor usluga nije pošteđen ovog trenda, ističe se u nedavno objavljenom izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja (IFO) iz Minhena. Radnike pre svega traže IT kompanije i firme koje pružaju konsultantske usluge. Nemački građevinski sektor se takođe nalazi u krizi koja se održava i na uzdržanost prilikom zapošljavanja osoblja. U odvojenom saopštenju IFO navodi se da je nemačka privreda "zaglavljena u recesiji", pošto se poslovno raspoloženje kompanija u Nemačkoj dodatno pogoršalo ovog januara. Tamošnje firme su bile manje zadovoljne trenutnim poslovanjem u odnosu na decembar i više skeptične povodom razvoja svog poslovanja u narednih šest meseci.

Kako to može da se odrazi na Srbiju i da li će zbog takvih dešavanja u Nemačkoj biti umanjen odlazak radne snage u tu zapadnu silu? Koji su sektori privrede Srbije posebno ugroženi zbog recesije u Nemačkoj? Ekonomista Mihailo Gajić, izvršni direktor Libertarijanskog kluba Libek, podseća da recesione tendencije u nemačkoj privredi svakako imaju efekat na smanjenje tražnje za radnicima.

- Koliko će efekti biti jaki zavisi od dužine trajanja i jačine recesije. Trenutne prognoze predviđaju kratku i plitku recesiju, koja će se završiti oko trećeg kvartala ove godine - ističe on i podseća da i u slabijoj recesiji tržište rada Nemačke ima potrebe za radnicima različitih profila.

- To je tako iz dva razloga: prvi je nedostatak kvalifikovane radne snage u nekoliko sektora (IKT, zdravstvo, građevina), a drugi su demografske promene. Naime, svake godine se više ljudi penzioniše nego što uđe na tržište rada završetkom školovanja. Zbog toga mislim da ove recesione tendencije mogu imati samo privremen i slabiji uticaj na iseljavanje iz Srbije u Nemačku - navodi Gajić.

Inače, recesija u Nemačkoj prvenstveno je zabeležena u sektoru industrije. To je posledica kako manje ciklične tražnje u slučaju automobilske industrije, tako i rasta cena energenata koji su posebno pogodili hemijsku industriju.

- Imajući u vidu da je naša automobilska industrija u praksi najvećim delom izmeštena nemačka automobilska industrija, ona se nalazi u najvećem riziku da bude pogođena kroz smanjenje proizvodnje. Za sada prognoze nisu katastrofične ni u ovoj industriji jer operišu sa smanjenjem prodaje i proizvodnje novih automobila od jedan odsto u Nemačkoj i Evropi, uz svetski rast prodaje od dva procenta tokom ove godine - objašnjava Gajić.


Glas javnosti/ P02S