Francuzi rekordno izašli na izbore , čak 59,71 odsto birača
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
U drugom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj do 17 časova glasalo je 59,71 odsto glasača, što je najveća izlaznost na parlamentarnim izborima u poslednje 43 godine, nakon što je 1981. izlaznost u isto vreme iznosila je 61,4 procenata, pokazuju podaci francuskog ministarstva unutrašnjih poslova.
U prvom krugu na izbore je izašlo 59,39 odsto birača.
Nedelju dana nakon prvog kruga, oko 49 miliona birača upisanih u biračke spiskove može da glasa u drugom krugu parlamentarnih izbora, a procene i rezultati biće saopšteni od 20 časova.
Oko 30.000 policajaca angažovano je širom Francuske tokom drugog kruga parlamentarnih izbora da bi se osiguralo da ne bude nereda.
Nakon prvog kruga vodi „Nacionalno okupljanje“ i njeni saveznici sa osvojenih oko 34 odsto glasova. Levičarska koalicija „Novi narodni front“ osvojila je 29 odsto glasova, a centristička koalicija „Zajedno“, kojoj pripada i stranka „Preporod“, francuskog predsednika Emanuela Makrona, zauzela je treće mesto.
Tokom sedmice između dva kruga izbora, stotine centrističkih i kandidata levice povuklo se iz trke kako bi pokušali da spreče pobedu kandidata stranke „Nacionalnog okupljanja“ Marin le Pen koja ima veću podršku nego ikada ranije.
Projekcije anketa sugerišu da će „Nacionalno okupljanje“ verovatno imati najviše mesta u narednoj Nacionalnoj skupštini što bi bio prvi put posle Drugog svetskog rata, ali da verovatno neće imati apsolutnu većinu od 289 mesta.
Glas javnosti /S04S
Ukoliko bi „Nacionalno okupljanje“ osvojilo apsolutnu većinu, Makron bi imenovao Žordana Bardelu, predsednika „Nacionalnog okupljanja“, za novog premijera Francuske, što bi dovelo do kohabitacije predsednika iz jedne i premijera iz druge političke struje.
Moderna Francuska imala je tri kohabitacije, poslednju sa konzervativnim predsednikom Žakom Širakom i socijalističkim premijerom Lionelom Žospenom od 1997. do 2002. godine.
U slučaju kohabitacije, premijer je odgovoran pred parlamentom, vodi vladu i uvodi zakone. Predsednik je oslabljen tokom kohabitacije, ali i dalje ima određene vlasti na polju spoljne politike, evropskih pitanja i odbrane i odgovoran je za pregovaranje i ratifikaciju međunarodnih ugovora.
U slučaju da ishod izbora bude osvojena relativna većina u parlamentu, odnosno 230 poslaničkih mesta, pobednik će morati da sklapa saveze koji bi omogućili donošenje zakona, odnosno funkcionisanje parlamenta.
Ukoliko nijedna stranka ne bude imala jasnu podršku za vođenje vlade, Makron bi mogao da imenuje vladu eksperata. Takva vlada bi se verovatno bavila svakodnevnim pitanjima održavanja normalnog funkcionisanja Francuske.
Svaka od ovih opcija zahteva parlamentarnu podršku.
Ukoliko politički pregovori potraju dugo tokom letnjih odmora i Olimpijskih igara koje se održavaju od 26. jula do 11. avgusta u Parizu, Makron bi mogao da zadrži prelaznu vladu do daljnjeg.
Makron ima predsednički mandat do 2027. godine i izjavio je da neće odstupiti pre isteka mandata.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
