Francuski premijer se zaigrao sa Le Penovom: Vlada pred padom?

I levica i desnica, inače, zahtevaju izbore i tvrde da su prethodna dva šefa vlade podbacila u pokušaju da okončaju dugotrajnu političku krizu.

Francuski premijer Fransoa Bajru je u pokušaju da progura smanjenje budžeta za 44 milijarde evra za narednu godinu, sve uložio na kartu da će Marin le Pen, liderka Nacionalnog okupljanja (RN), najveće stranke u parlamentu, zaigrati po njegovim pravilima kada je zakazao glasanje o poverenju vladi za 8. septembar.

foto:Društvena mreža X

U tom kockanju ima izvesne logike. Pošto je Le Penovoj zabranjeno da se kandidije na izborima zbog presude za proneveru sredstava Evropskog parlamenta, koja će tek naredne godine ići na žalbu, verovatno je računao na to da ona neće rizikovati svoje poslaničko mesto potencijalnim pokretanjem izbora i da će radije prepustiti taboru predsednika Emanuela Makrona da podnese teret nepopularnih finansijskih rezova.

S obzirom na to da je liderka RN-a prethodno mesecima demonstrativno odbijala da podrži levičarske predloge za izglasavanje nepoverenja, negujući imidž odgovorne opozicionarke, mnogi analitičari su pretpostavljali da je Bajru ispipao teren kod Le Penove pre nego što se opredelio za glasanje.

Ipak, on je u intervjuu za TF1 rekao da to nije učinio zato što su „opozicioni lideri bili na odmoru”. Le Penova je odmah uzvratila rekavši da tokom leta nije prestajala da radi.

Nakon sastanka u utorak sa premijerom je izjavila: „Ako je pitanje da li imamo poverenja u ovu vladu. Odgovor je ne, nemamo.” A pošto su i levičarske stranke objavile da će glasati protiv Bajrua, čini se da je njegova vlada pred padom.

Ako Bajru padne, Makron će imati malo dobrih opcija za njegovu zamenu, iako se spekuliše da bi mogao imenovati ministra odbrane Sebastijena Lekornija. I RN i levica zahtevaju nove izbore i tvrde da su prethodna dva šefa vlade podbacila u pokušaju da okončaju dugotrajnu političku krizu nastalu Makronovim čudnim potezom da prošle godine raspiše prevremene izbore.

Pošto vlada visi o koncu, RN računa na to da je jedini izlaz predsednika iz najnovije budžetske krize raspuštanje duboko podeljenog parlamenta, iako je odluka o tome isključivo na Makronu. Sa 123 poslanika, stranka Marine Le Pen je najveća pojedinačna snaga, ali je tradicionalno bez koalicionog potencijala. Prošlogodišnji izbori pokazali su da se bes protiv Makrona može preliti u ruke ujedinjene levice, dok RN i dalje za mnoge Francuze ostaje neprihvatljiva alternativa. Senka prošlosti, zajedno s obećanjima da će ukinuti socijalnu pomoć imigrantima, ograničiti im pristup zdravstvenoj zaštiti i ubrzati deportacije, teško se briše. Islamofobne i rasističke izjave pojedinih kandidata pred prethodne izbore su potkopale pokušaje stranke da se predstavi kao da se promenila.

Ipak, kako navodi Rojters, pozivajući se na izvore iz stranke, RN već priprema listu kandidata za moguće vanredne izbore, trudeći se da izbegne kontroverzne predstavnike koji ih koštaju etikete „ekstremne desnice”. RN je sada nastoji to da ispravi tako što je ubrzao korake da regrutuje buduće poslanike, pri čemu je 85 odsto kandidata već izabrano, a samo nekoliko desetina mesta je još prazno. Kandidati su uglavnom iz redova oko 130.000 članova stranke. Svaki od njih prolazi 15-minutni intervju pred panelom od 12 partijskih zvaničnika, koji su već „odradili” preko 200 sati saslušanja.

Marin Le Pen je u julu obećala da će učestvovati na svim novim izborima uprkos pravnim problemima sa kojima se suočava. Portparol Nacionalnog okupljanja Andrea Kotarac izjavio je ranije za „Politiku” da stranka ne razmatra mogućnost da pronađe zamenu. Drugi savetnik Le Penove objasnio je ove nedelje za briselski „Politiko” da bi, u slučaju raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, ona najverovatnije predala svoju kandidaturu izbornim vlastima u svojoj izbornoj jedinici, koja bi gotovo sigurno bila odbijena. Potom bi mogla da uloži žalbu upravnom sudu, a ukoliko bi i ona bila odbijena, mogla bi da pokrene postupak pred ustavnim sudom u nadi da bi se slučaj brzo probio do najviše instance. Prema pisanju stranih medija, sudijama bi bilo potrebno šest meseci da donesu odluku, što bi Le Penovu onemogućilo da učestvuje. Sa druge strane, advokati koji rade za nju veruju da su pronašli presedane i da se slučajevi mogu rešiti vrlo brzo.

Glas javnosti/P02S

SKINI APLIKACIJU