Evropski parlament predstavio nacrt izveštaja o proširenju Unije
Autor: Glas javnosti
Predviđeno je nekoliko novina, između ostalog mogućnost zamrzavanja pregovora u slučaju nazadovanja u vladavini prava i jasni rokovi za zemlje koje naprave vidljiv napredak.
Evropski parlament objavio je nacrt izveštaja o strategiji proširenja EU koji je danas predstavljen na sastanku Odbora za spoljnu politiku (AFET).
Taj dokument je obuhvatio sve zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU kako one na Zapadnom Balkanu, tako i Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i Tursku i postavio kriterijume, nove mehanizme praćenja i poruku da je proširenje ponovo u vrhu evropske agende.
"Proširenje jedno od ključnih sredstava za stabilnost kontinenta. U svetlu rata u Ukrajini i rasta stranog uticaja, EP ističe da EU mora da deluje odlučnije kako bi sprečila politički vakuum u državama kandidatima", kaže EP.
Neophodnost reformi
U izveštaju se naglašava da svaka zemlja napreduje onoliko brzo koliko ispunjava reformske kriterijume. Iako kriterijumi ostaju nepromenjeni, dokument predviđa nekoliko novina, kao što je mogućnost zamrzavanja pregovora u slučaju nazadovanja u vladavini prava, formiranje posebne grupe koja bi pratila demokratiju i medijske slobode ili jasne rokove za zemlje koje naprave vidljiv napredak.
EU poručuje i da njene institucije moraju da se pripreme za prijem novih članica., Jedan od ključnih predloga odnosi se na uvođenje kvalifikovane većine prilikom donošenja odluka u okviru procesa proširenja. Prema predlogu, odluke o otvaranju pregovora i pristupanju ostale bi u domenu jednoglasnosti, dok bi se sve međukorake, kao što su otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja, donosile kvalifikovanom većinom.
Takođe dokument predlaže dublju integraciju zemalja kandidata u pojedine politike EU i pre priključenja, pre svega u oblasti unutrašnjeg tržišta, energetike i infrastrukture i bezbednosne i odbrambene saradnje.
EP je upozorio i na intenzivne kampanje dezinformacija iz Rusije, ali i drugih aktera. Zbog toga se planira proširenje mehanizma za demokratsku zaštitu i na zemlje kandidate.
„Svaku državu treba procenjivati na temelju sopstvenih zasluga, a te reforme ne treba da budu samo konstantne, već isto tako i nepovratne. Ako nam rezultati ukazuju na nešto drugo, onda odmah moramo tome prilagoditi naše analize i zapravo EU mora zadržati tu mogućnost funkcionisanja i donošenja odluka bez ikakvih prepreka. I trebalo bi se više okrenuti ka glasanju uz pomoć kvalifikovane većine,“ rekao je izvestilac EU Parlamenta za strategiju proširenja Petras Auštrevičius predstavljajući dokument na AFET-u.
Geopolitički imperativ
Iz EPP, najbrojnije političke grupacije u EP, poručuju da je ključno sagledavati svaku državu kandidata posebno.
„Moramo priznati i posebne aktivnosti i izazove u svakoj državi kandidatu. Ako imamo jednaka prava i jednak pristup za sve, nećemo moći obuhvatiti tu složenost proširenja. Iz tog razloga države kandidati se ne bi trebale smatrati nekim paket-dogovorima,“ rekao je izvestilac iz senke Andrej Kovačev u pisanom obrazloženju koji je pročitao njegov kolega iz EPP Mihael Galer.
Tonino Picula, poslanik S&D kaže da su je rat Rusije u Ukrajini podsetio EU da proširenje “nije samo tehnokratska vežba, već i geopolitički imperativ“.
„Slažem s time da proširenje i dalje mora biti zasnovano na zaslugama. Svaka država koja želi da pristupi EU mora biti procenjena na osnovu toga što stvarno ispunjava u smislu vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i usklađivanja sa našim zajedničkim spoljnim i bezbednosnim politikama… To nije samo nešto što treba samo „odraditi“, već su to politički preuzete obaveze. Želimo da vidimo ko je spreman sa nama graditi vrednosti, a ne gledati na nas samo kao na transakciju,“ rekao je Picula na sednici AFET-a.
Evropski konzervativci i reformisti (ECR) podržavaju proširenje, ali kako kaže poslanik te grupacije Dimitrije Sturdza, „na zapadni Balkan i Moldaviju“.
„Mi smo za proširenje, ali ne bi smo trebali prihvatiti u naš krug nove države po bilo kojoj ceni. To se mora zasnivati na zaslugama, bez bilo kakvih političkih prečica. Moramo prihvatiti samo one koji su zaista pripremljeni za članstvo i samo ako su njihove institucije za to spremne, kako bi imali snažniju i brojniju EU,“ rekao je Sturdza, uz ocenu da EU treba da pokaže poštovanje prema svakoj državi kandidatu.
Problem jednoglasnosti
Zeleni su podržali reformu pravila EU, posebno ukidanje jednoglasnosti u svim međukoracima procesa proširenja.
“Naravno, ako krenemo u pregovore, moraju svi biti za to. Ako prihvatimo novu državu, da, naravno, svi moraju reći “Da“. Ali da imamo 150 prelaznih odluka koje se sve moraju jednoglasno doneti, pa to bi značilo da svaki dan, iz meseca u mesec stalno izvlačimo na površinu prljav veš,“ rekao je poslanik Tomas Vajc.
On kaže da to dovodi do velike frustracije u državama kandidatima, od kojih neke čekaju i 20 godina na početak pregovora.
„Moramo ukloniti pravilo jednoglasnosti kad se radi o svakom pojedinačnom koraku u proširenju,“ kaže Vajc.
Iz Evropske komisije poručuju da su saglasni s idejom veće upotrebe kvalifikovane većine, ali upozoravaju da će to biti teško izvodljivo.
“Stvarnost je takva da bi nam bila potrebna jednoglasnost da bi smo ukinuli jednoglasnost. Tako da se to verovatno neće desiti,” rekao je predstavnik Evropske Komisije na sednici AFET-a.
U diskusiju se uključio i predstavnik Službe za spoljne poslove Evropske Komisije (EEAS), insistirajući na jednom uslovu koji je postao ključan za evrointegracije, kako bi se videlo „ko je na kojoj strani“.
“Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom je snažan indikator posvećenosti naših partnera članstvu kao strateškom izboru i stoga je vrlo važno,” rekao je predstavnik EEAS.
U debati o nacrtu strategije proširenja učešće nisu uzeli poslanici levice (The Left) i krajnje desnice (PfE i ESN), dok je podrška stigla iz većine političkih grupa EU Parlamenta, koje su ipak najavile da će podneti amandmane na osnovni tekst predloga.
Rok za podnošenje amandmana je 25. novembar, nova debata u AFET-u zakazana je za 15. januar, a glasanje o dokumentu očekuje se na plenarnoj sednici EU Parlamenta u februaru.
Glas javnosti/ N01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
