Evropske prestonice zabrinute da će Putin podeliti transatlantski savez i ostvariti ciljeve u Ukrajini
Autor: Glas javnosti
Evropske prestonice obuzete su strahom da će ruski predsednik Vladimir Putin vešto podeliti transatlantski savez, kao i da će dobiti sve što želi u Ukrajini.
Uoči iznenada najavljenog samita na Aljasci u petak između Putina i američkog predsednika Donalda Trampa, jedan evropski diplomata, koji je želeo da ostane anoniman jer nije bio ovlašćen da govori javno, rekao je za CNN: "Rizikujemo da postanemo fusnota u istoriji."
Evropski strahovi, delom, proističu iz toga što se veoma malo zna o tome šta je Kremlj predložio kako bi se zaustavile borbe u Ukrajini. Putin nije dao nikakve detalje. Američki izaslanik Stiv Vitkof nije rekao ništa nakon sastanka sa ruskim liderom prošle srede.
"Veoma je komplikovano. Nešto ćemo dobiti nazad, nešto ćemo zameniti. Biće neke razmene teritorija, na dobrobit obe strane", rekao je Tramp nakon što je Vitkof napustio Moskvu.
Evropa se sa pravom plaši
Evropa strahuje da je "dobrobit obe strane" malo verovatan ishod. Nema nikakvih naznaka da je Putin popustio u svojim zahtevima - bilo teritorijalno, bilo u pogledu toga da Ukrajina ostane bezbednosno nezaštićena meta Rusije, sa ograničenjima u veličini i sposobnostima svoje vojske.
"U Parizu, Berlinu ili Londonu nema osećaja da za ovu američku administraciju uzimanje tuđe teritorije predstavlja problem, i Evropljanima je to duboko uznemirujuće“, rekao je diplomata.
Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i EU su se osećale obaveznim da u zajedničkom saopštenju u subotu kažu da ostaju "posvećeni principu da se međunarodne granice ne smeju menjati silom". Saopštenje su potpisale i Poljska i Finska.
Veliki deo dana proveli su u pokušajima da ubede potpredsednika SAD Džej Di Vensa, koji je trebalo da započne odmor u Velikoj Britaniji, i da dobiju jasniju sliku o tome šta će biti predmet pregovora.
"Trampova administracija je opisala navodne zahteve ruskog predsednika Vladimira Putina za prekid vatre u Ukrajini na četiri različita načina od 6. avgusta", navodi Institut za proučavanje rata (ISW).
Jedna nit povezuje sve verzije - Putin će tražiti da se ukrajinske snage povuku iz svih delova Donjecke oblasti koje još drže. To bi uključivalo značajne gradove: Slovjansk, Kramatorsk i Kostjantinivku.
"Pristajanje na takav zahtev primoralo bi Ukrajinu da napusti svoj ‘pojas tvrđava’, glavnu utvrđenu odbrambenu liniju u Donjeckoj oblasti još od 2014. godine", navodi ISW, što bi izložilo Ukrajinu daljoj agresiji u budućnosti.
Mik Rajan, koji prati rat u Ukrajini na svom blogu Futura Doctrina, rekao je u nedelju da Ukrajina, više od bilo koga, razume da bi ustupljena teritorija zatim bila korišćena kao odskočna daska za buduću rusku agresiju.
Paralele sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine između britanskog premijera Nevila Čemberlena i Adolfa Hitlera su upadljive. Čak i nakon što su nacisti okupirali Čehoslovačku, Čemberlen je tvrdio da ga je Hitler uverio: "Ovo je poslednji teritorijalni zahtev koji imam u Evropi."
Nepoznato je da li će Putin insistirati i na tome da Rusija dobije kontrolu nad još dve ukrajinske oblasti, Hersonskom i Zaporoškom, čije su regionalne prestonice i dalje u ukrajinskim rukama. Ili bi prihvatio zamrzavanje sukoba duž trenutnih linija fronta u tim oblastima, od kojih deo prolazi kroz otvorena polja i teško bi se nadzirao, piše CNN.
Takođe je nejasno da li će Putin zahtevati da Ukrajina prizna ruski suverenitet nad Krimom, i ako hoće, šta bi zauzvrat mogao da ponudi. Zelenski je već istakao da ukrajinski ustav zabranjuje odricanje od bilo kog dela teritorije.
Pitanje je i redosleda događaja, pri čemu Evropljani smatraju prekid vatre preduslovom za bilo kakve razgovore o teritoriji.
"Trenutna linija kontakta treba da bude početna tačka pregovora", poručili su evropski lideri u subotu.
Još jedna nepoznanica jeste da li će Kremlj pristati na neku vrstu evropskih "snaga za garanciju", koje bi obezbeđivale prekid vatre. Sve dosadašnje naznake govore da neće dozvoliti da bilo koja članica NATO učestvuje u takvoj misiji.
Evropski lideri su u subotu saopštili da moraju postojati kredibilne bezbednosne garancije koje će omogućiti Ukrajini da efikasno brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet.
Ali iskustvo sugeriše da Evropljani možda uzalud pokušavaju da udovolje i umire Trampa.
"Od njegove inauguracije u januaru, Evropljani su kupili neograničene karte za vožnju Trampovim rolerkosterom. Ukrcali su se, vezali pojaseve, redovno vrištali od straha, ali nisu sišli", rekla je Rim Momtaz iz Karnegi zadužbine za međunarodni mir, think-tanka sa sedištem u Vašingtonu.
Plaćaju cenu što nisu razvili strateški identitet nezavisan od američkog "pregača", kako francuski predsednik Emanuel Makron poziva već osam godina.
Koliko god želeli da podrže i zaštite Ukrajinu, Evropljani su svedeni na molbe i nagađanja o tome šta bi moglo biti odlučeno u njihovom odsustvu.
Šef evropske diplomatije Kaja Kalas rekla je u nedelju da "bilo kakav sporazum između SAD i Rusije mora uključiti Ukrajinu i EU, jer je to pitanje bezbednosti Ukrajine i cele Evrope".
Za Rajana, bivšeg australijskog generala koji sada prati sukob, položaj Evrope je mnogo rizičniji nego što bi trebalo, jer, kako kaže, same Sjedinjene Američke Države nemaju strategiju za Ukrajinu.
"Postoji samo bes, impulsi, objave na društvenim mrežama, stalne promene kursa i osnovna Trampova želja da osvoji Nobelovu nagradu za mir", ističe Rajan.
Glas Javnosti/ T02S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
