EVO ŠTA BRISEL PLANIRA SA UKRAJINSKIM ŽITARICAMA
Autor: Glas javnosti
Evropska komisija je u trci sa vremenom kako bi pomogla u dopremanju ukrajinskih žitarica koje su blokirane u silosima od kada je Rusija prekinula njihovo otpremanje preko crnomorskih luka. To bi, kako se navodi, umirilo rast svetskih cena hrane. Plan Brisela je da se standardne rute silom prilika zaobiđu, a kao glavni partner nastojanja zapada da na globalno tržište vrati ukrajinsko žito…
Plan Brisela je da se standardne rute silom prilika zaobiđu, a kao glavni partner nastojanja zapada da na globalno tržište vrati ukrajinsko žito pominje se Poljska čije su luke navodno već spremne za „specijalnu akciju”.
Kako prenosi „Politiko”, ovo podrazumeva povećanje kapaciteta u drumskom i železničkom saobraćaju, ali i nabavku brodova i obezbeđivanje besplatnih skladišta u državama EU gde bi se čuvali viškovi. Pre sukoba s Rusijom, Ukrajina je između 80 i 90 odsto primarnih poljoprivrednih proizvoda izvozila preko luka u Crnom moru. Tri četvrtine proizvodnje žitarica je ova zemlja izvozila, što je petina ukupnog godišnjeg izvoznog prihoda Ukrajine. Sada se procenjuje da je oko 40 miliona tona žitarica i dalje u silosima jer je onemogućen pristup najvažnijim lukama kao što su Odesa i Marupolj.
– Polovina ovih količina morala bi da bude izvezena do kraja jula. Problem koji pokušavamo da rešimo nije regionalni ili evropski već globalni – izjavila je tokom predstavljanja plana Adina Valean, evropska komesarka za transport. Razlog su, naravno, potrebe tržišta za žitaricama ali i oslobađanje silosa za novi rod iz julske žetve.
Da bi se u najvećoj mogućoj meri apsorbovale količine koje su prethodno išle preko ukrajinskih morskih luka, svi vidovi transporta moraju biti mobilisani do maksimalnog kapaciteta, navodi se u strategiji. Čini se da ova zamisao neće biti lako sprovodiva iz mnogih pa i tehničkih razloga. Kako ovaj list navodi „lakše je reći, nego učiniti”. Na graničnim prelazima u Ukrajini, Rumuniji i Poljskoj vagoni natovareni žitaricama čekaju i po dve nedelje. Ukrajinski vozovi koriste šire koloseke nego države EU sa kojima se graniči što komplikuje prebacivanje robe koja se otprema dalje na evropsko tržište.
Adina Valean je rekla kako je tražila od nacionalnih vlasti da daju prioritet izvozu žitarica u odnosu na druge isporuke i još jednom pozvala države EU da konačno odobre njen zahtev da se privremeno dozvoli da više ukrajinskih i moldavskih kamiondžija uđu u zemlje unije.
Postavlja se pitanje da li je na ovaj način moguće zauzdati cene hrane koje su otišle u crveno i zadaju brige evropskim potrošačima. Međutim, Valeanova odgovora da se Brisel ne bavi biznisom u izvozu hrane već da pokušava da obezbedi bolji transport i spoji ponudu s tražnjom.
Za prevoz 20 miliona tona žitarica, kako je već izračunato, potrebno je čak 10.000 barži i gotovo 300 velikih brodova. Jedna od ideja je da se uspostavi tranzit kroz Rumuniju: od ukrajinskih dunavskih luka (Reni, Izmail, Ust-Dunajsk) duž Dunava do rumunske luke Konstanca, gde bi se žito pretovaralo na morske brodove za isporuku potrošačima u drugim zemljama. Pominje se i izvoz preko bugarske luke Varna.
Prvi problemi se već pojavljuju – tranzit Dunavom u Rumuniju ograničen je nedostatkom kvalifikovanog osoblja na brodovima.
Istovremeno, Poljska se usredsređuje na povezivanje ukrajinskog izvoza sa sopstvenim baltičkim lukama, Gdinja i Gdanjsk. Poljska bi takođe logistički mogla da odigra ključnu ulogu u ovom poslu. Već se pominje formiranje ukrajinsko-poljskog preduzeća koje bi zajednički bilo angažovano na izvozu i isporuci žitarica i na svetsko tržište preko Evrope. Ipak stručnjaci sumnjaju da planirani teret može tek tako i u kratkom roku da se prebaci evropskom železničkom infrastrukturom.
Ruski portal Ukrajina piše da je u aprilu pretovar tereta u dunavskim lukama Ukrajine učetvorostručen na 850.000 tona. Nadležni veruju da se može povećati na više od milion tona mesečno, ali da rečne luke generalno nikako ne mogu da konkurišu morskim.
Šef UN za hranu Dejvid Bizli pozvao je sredinom protekle nedelje ruskog predsednika Vladimira Putina da otvori luke na Crnom moru „ako uopšte ima srca”. Ubrzo je usledila i poruka iz Moskve. Ukoliko bi Rusija poslušala apel Ujedinjenih nacija za otvaranje pristupa lukama na Crnom moru, onda bi trebalo da se razmotri ukidanje sankcija Rusiji, saopšteno je iz ruskog ministarstva spoljnih poslova.
SKINI APLIKACIJU
.png)
