Sad kad se sve završilo i kad je napravljena naučna analiza, utvrđeni su zanimljivi i ne sasvim očekivani rezultati.
Ukupno, učestvovalo je 45 firmi i to istraživanje je zapravo trebalo da se sprovede još pre dve godine, ali tada se nije našlo dovoljno njih koje su htele učestvovati u eksperimentu.
I u ovom, koje je početkom godine sprovela savetnička firma Intraprenor, uz udruženje 4 Day Week Global, nije sve išlo glatko. U dve firme su prekinuli s takvim eksperimentisanjima nakon samo par sedmica, a dve pak nisu zaista smanjili radno vreme zaposlenima te su ispale iz vrednovanja, tako da je na kraju ostala 41 kompanija.
Marika Platz sa Univerzuteta u Minsteru koje je učestvovalo u vrednovanju ovog eksperimenta objašnjava za DW da su same firme mogle odlučiti kako će zaista smanjiti radno vreme zaposlenih. Neki su smanjili više, neki za manje od deset odsto i zapravo, samo u 85 odsto firmi koje su učestvovale, zaposleni su zaista radili četiri, a ne pet dana sedmično uz punu platu.
Rukovodilac istraživanja Julia Backmann kaže kako se nisu tek pouzdali u izjave zaposlenih, nego su im pratili i fiziološke podatke – otkucaje srca, stepen aktivnosti i kvalitet sna. Uzimani su i uzorci vlasi kose koja takođe pokazuje koliko je neka osoba bila pod pritiskom.
Naravno da je bitan deo ovog eksperimenta i merenje produktivnosti na radu. Pretpostavka onih koji se zalažu za četvorodnevnu radnu nedelju jeste da će zaposleni biti odmorniji, bolje raspoloženi i više motivisani na poslu tako da će i produktivnost ostati ista kao u pet dana.
Najvećim delom su se pretpostavke ispunile – zaposleni su doživeli manje pritiska i osećaja radne iscrpljenosti, zanimljivo je da su fizički bili čak i aktivniji jer su učinili više koraka na dan nego „normalna“ merna grupa, a u proseku su spavali 38 minuta nedeljno više.
Produktivnost ne samo da nije pala, nego je negde i porasla. Doduše, tu merenje možda kvari odluka tih firmi da u tom slučaju promene radne postupke – poslovni sastanci su skraćeni i optimizovani, svaka četvrta firma je uvela i nove digitalne alate u radu, ali je i subjektivan osećaj zaposlenih bio kako imaju više volje za rad i da postižu čak i više nego da pet dana sede na radnom mestu.
Neki rezultati ne odgovaraju očekivanjima. I u tim kompanijama nije bilo značajnije razlike u danima bolovanja, a još manje pozitivnog efekta je bilo na životnu sredinu.
S druge strane, u oceni istraživanja se izražava mišljenje kako bi takva, kraća radna sedmica mogla čak popraviti nedostatak stručne radne snage jer neki ni ne traže posao, ali bi možda radili ako bi to bilo samo četiri dana.
Glas javnosti B010S