Državna sahrana Džimija Kartera biće 9. januara u Vašingtonu: Bajden proglasio Dan žalosti
Autor: Glas javnosti
Odlazeći američki predsednik Džozef Bajden zakazao je državnu sahranu bivšeg predsednika Džimija Kartera za 9. januar u Vašingtonu.
Bajden je, takođe, proglasio 9. januar za nacionalni Dan žalosti širom SAD i naredio da američke zastave budu spuštene na pola koplja 30 dana od nedelje, preneo je AP.
Džimi Karter, 39. predsednik Sjedinjenih Američkih Država i dobitnik Nobelove nagrade za mir, preminuo je sinoć u 101. godini u svom domu u Plejnsu u saveznoj državi Džordžija, saopštio je njegov sin Džejms E. Karter III, ne navodeći tačan uzrok smrti.
Karter je bio najstariji živi predsednik SAD svih vremena.
Organizacija "Karter centar" je u februaru 2023. saopštila da će bivši predsednik, nakon niza boravaka u bolnici, prekinuti dalje lečenje i preostalo vreme provesti na kućnoj nezi.
On se poslednjih godina lečio od agresivnog oblika melanomskog karcinoma kože, sa tumorima koji su se proširili na jetru i mozak.
Njegova supruga, Rozalin, umrla je 19. novembra 2023. u 97. godini. Karterovi, koji su bili bliski partneri u javnom životu, bili su u braku više od 77 godina, što je najduži predsednički brak u istoriji SAD.
Njegovo poslednje javno pojavljivanje bilo je na njenoj sahrani u Plejnsu, gde je sedeo u prvom redu u invalidskim kolicima.
Karter je poslednji put fotografisan ispred svoje kuće sa porodicom i prijateljima dok je posmatrao nadletanje održano povodom njegovog 100. rođendana.
Karter, proizvođač kikirikija iz malog grada, veteran američke mornarice i guverner Džordžije od 1971. do 1975. godine, bio je prvi predsednik sa dubokog juga od 1837. i jedini demokrata izabran za predsednika između mandata Lindona B. Džonsona i Bila Klintona.
Kao 39. predsednik SAD, vladao je sa jakom demokratskom većinom u Kongresu.
Četiri godine nakon što je preuzeo dužnost, Karter je izgubio kandidaturu za reizbor, ubedljivo, od jedne od najkonzervativnijih političkih ličnosti tog doba, Ronalda Regana, prenosi "Vašington post".
Kada je napustio Vašington u januaru 1981. godine, naširoko je smatran osrednjim predsednikom, pa čak i potpuno neuspešnim, uglavnom zbog privrede u stagnaciji i velike nezaposlenosti i inflacije, nakon što je revolucija u Iranu 1979. godine poremetila globalno snabdevanje naftom.
Mesec dana nakon što je izbila iranska talačka kriza, ohrabreni Sovjetski Savez je izvršio invaziju na Avganistan, a Karter je naredio embargo na prodaju žitarica Sovjetskom Savezu, što je razbesnelo američke poljoprivrednike.
Takođe je naredio američki bojkot Letnjih olimpijskih igara 1980. u Moskvi, korak koji je bio nepopularan kod mnogih Amerikanaca i koji se smatrao slabim i neefikasnim.
Međutim, Karteru se pripisuju zasluge za postizanje istorijskog sporazuma između izraelskog premijera Menahema Begina i egipatskog predsednika Anvara Sadata.
Sporazum iz Kemp Dejvida doveo je do prvog značajnog izraelskog povlačenja sa teritorije zarobljene u Šestodnevnom ratu 1967. i mirovnog sporazuma koji je postojao između Izraela i njegovog najvećeg arapskog suseda.
Begin i Sadat su 1978. godine zajedno dobili Nobelovu nagradu za mir, a ova počast je Karteru dodeljena 24 godine kasnije.
Karter je progurao sporazume o Panamskom kanalu, što je veliki korak ka boljim odnosima SAD sa susedima Latinske Amerike.
Potpisao je sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja, SALT II, sa Sovjetskim Savezom, ali ga je povukao iz razmatranja Senata kada su sovjetske snage izvršile invaziju na Avganistan.
Iskoristivši otvaranje koje je započeo predsednik Ričard Nikson Karter je dao puno diplomatsko priznanje Kini.
Ljudska prava je učinio centralnom temom američke spoljne politike, oštrim odstupanjem od pristupa Niksona i njegovog savetnika za nacionalnu bezbednost i drugog državnog sekretara Henrija Kisindžera.
Bio je ispred svog vremena u pitanjima životne sredine, a u junu 1979. postavio je 32 solarna panela na krov zapadnog krila Bele kuće.
U intervjuu za "Vašingon post", Karter je 2018. godine, govoreći o vremenu koje je proveo na funkciji, rekao da "mnogo žali" zbog iranske talačke krize i što nije učinio više da ujedini Demokratsku stranku.
Dodao je da je najviše ponosan na sporazume iz Kemp Dejvida, rad na normalizaciji odnosa sa Kinom i fokus na ljudska prava.
Karter je bio bivši predsednik više od četiri decenije, duže nego bilo ko drugi u istoriji i bio je tek drugi koji je doživeo 94 godine, posle Džordža Buša Starijeg, koji je umro 2018. godine.
Karter je živeo skromnije od bilo kog bivšeg predsednika, a Hari Truman mu je bio jedan od omiljenih prethodnika.
Sa suprugom Rozalin je do kraja živeo u Plejnsu u kući na imanju koju su izgradili za sebe 1961. godine, a gde će biti sahranjen pored nje u blizini jezerca.
Karter je odbio članstvo u korporativnom odboru i unosne govorničke angažmane koji su drugim bivšim predsednicima doneli desetine miliona dolara, izjavivši da ne želi da "finansijski kapitalizuje boravak u Beloj kući".
Napisao je 33 knjige o temama koje se kreću od rata do obrade drveta, a osvojio je i tri Gremi nagrade za audio verzije svojih knjiga.
Godine 1982. osnovan je "Karter centar" na Univerzitetu Emori u Atlanti koji sponzoriše programe u obrazovanju, razvoju poljoprivrede i zdravstva i podržava fer izbore u zemljama širom sveta.
Godine 1994, na zahtev predsednika Bila Klintona, pomogao je u sklapanju sporazuma koji je uklonio brutalni vojni režim na Haitiju i sprečio moguću američku invaziju na tu zemlju.
Sastajao se sa nekim od najozloglašenijih svetskih diktatora, uključujući Kim Il Sunga iz Severne Koreje i Moamera Gadafija iz Libije.
Od njega je zatraženo da nadgleda izbore u Panami, Nikaragvi, Haitiju, Dominikanskoj Republici, Zambiji, Zapadnoj obali i Gazi, a Karter centar je pratio 115 izbora u 40 zemalja, navodi se na njegovom sajtu.
Uoči Božića 1994. na Balkanu je razgovarao sa prvim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem, koga je 2016. godine Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju proglasio krivim za genocid, a njegovi napori su rezultirali četvoromesečnim prekidom vatre u sukobu u bivšoj Jugoslaviji.
U svojoj knjizi "Palestina: mir, a ne aparthejd" (2006), Karter je izazvao buru kritika tako što je izjednačio izraelsku okupaciju palestinskih teritorija sa bivšim režimom aparthejda u Južnoj Africi.
Dodelivši mu Nobelovu nagradu za mir 2002. godine, Nobelov komitet ga je pohvalio "za decenije neumornog rada da pronađe mirna rešenja za međunarodne sukobe, unapredi demokratiju i ljudska prava i unapredi ekonomski i društveni razvoj".
Glas javnosti/ T01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
