Dogovor Rusije i Saudijske Arabije: Obara se proizvodnja nafte, Evropa i Amerika u problemu

Članovi organizacije, predvođeni Rusijom i Saudijskom Arabijom, najavili su neviđeno smanjenje proizvodnje nafte – za dva miliona barela dnevno

Sastanak ministara članica OPEK+ jednim potezom precrtao je sve napore Evropljana da sebi smanje cenu energenata. Članovi organizacije, predvođeni Rusijom i Saudijskom Arabijom, najavili su neviđeno smanjenje proizvodnje nafte – za dva miliona barela dnevno. Dok analitičari očekuju trocifrene cene nafte, SAD i Evropa šokirane su ovim razvojem događaja.

Prvi put u poslednje dve godine sednica OPEK+ održana je uz lično učešće ministara zemalja članica i očekivalo se da će na njoj biti donete teške odluke.

Kako javljaju strane agencije, odluka o smanjenju proizvodnje biće na snazi od novembra.

„Ministri članica OPEK nisu tek tako doputovali u Austriju. Predstoji istorijsko smanjenje”, izjavljivali su analitičari „Pickering Energy Partners” uoči sastanka.

Zaista, organizacija je jednoglasno odlučila da se proizvodnja odmah smanji za dva miliona barela dnevno.
Ovo se nije dogodilo od pandemije COVID-19. To može dovesti do naglog skoka cena nafte. Odluka će se realizovati u sektoru trenutne proizvodnje, a ne na račun kvota koje pojedini učesnici u transakciji ne mogu da izaberu.

Prijateljstvo Putina i arapskog princa zbog kojeg se Zapad trese

Kako ističe list Fajnenšel Tajms, u Rijadu zbog napetih odnosa sa Vašingtonom nameravaju da podignu cene kako bi „naljutili Sjedinjene Američke Države i pomogli Rusiji”. Ipak, kako je obećao ministar energetike Ujedinjenih Arapskih Emirata, organizacija će doneti ekonomsku, a ne političku odluku.

Bez dramatičnih posledica po Rusiju

U međuvremenu, Evropska unija je donela političku odluku, usaglasivši osmi paket antiruskih sankcija, koje predviđaju ograničenje cene ruske nafte.

Sada su pod zabranom transport nafte pomorskim putem u treće zemlje, ukoliko je cena veća od određenog limita. Izdanje Politiko je objavilo ranije da je to uplašilo Maltu, Grčku i Kipar čiji tankeri prevoze ogroman deo ruskog crnog zlata.

Rusiji će to stvoriti dodatne probleme, ali ipak se ništa dramatično neće dogoditi, uvereni su analitičari.

„Biće otežan transport morem, a evropske zemlje će prestati da kupuju sirovine po cenama višim od utvrđenih. Moskvi potencijalno preti smanjenje prihoda. Ali, Rusija će preusmeriti izvoz u Aziju, afričke zemlje”, objašnjava rukovodilac analitičkog odseka „AMarkets” Artjom Dejev.

Usled odluke OPEK+ cena nafte tipa „brent” već je drastično skočila – do 92 dolara za barel. I to je samo početak. Analitičari očekuju trocifrene vrednosti.

Biden on OPEC cutting oil production: “It is a disappointment and says there are problems.”

He then walks backwards for some reason. pic.twitter.com/rhoBBCb794

— Greg Price (@greg_price11) October 6, 2022

„Veoma povoljno ćemo zameniti smanjenu proizvodnju visokim cenama”, navodi Fjodor Maumov iz „PFL Advisors”.

Vašington post konstatuje da će rast cena i smanjenje proizvodnje veoma pomoći Rusiji.

„Podrška kolega iz OPEK+ u borbi protiv očekivanih naftnih sankcija EU dolazi baš u pravom trenutku za Moskvu”, ukazuju u „Rapidan Energy Group”.

Tržište ruskih sirovina već je preorijentisano na Istok i niz prijateljskih država. Visoke cene omogućavaju da se kompenzuje smanjenje izvoza. Prema podacima, udeo sektora nafte i gasa u prihodima u okviru federalnog budžeta u prvoj polovini godine iznosi 45,5 odsto, što predstavlja rast od 12 procentnih poena za godinu dana, a u prvom polugodištu – 1,7 puta.

Antiruske inicijative bez pozitivnih rezultata

Još jedna antiruska inicijativa ni Evropi ne sluti ništa dobro.

„Veštačke barijere rezultiraju smanjenjem ponude što automatski vodi ka rastu cena. Sankcije su već nanele udarac privredi EU koja trpi posledice zbog poskupljenja gasa. Najverovatnije će se isto dogoditi i sa naftom. Potom će krenuti gorivo, namirnice”, upozorava Dejev.

Sukob argentinskih navijača i policije ima mrtvih

U avgustu je prosečna godišnja inflacija u EU već dostigla rekordnih deset odsto, a u Estoniji, Letoniji, Litvaniji je premašila 20 odsto. Pored energenata, osmi paket sankcija pogađa industriju, ali ne samo rusku.

Zabranjen je uvoz proizvoda od čelika, iako su se najveći proizvođači 29. septembra obratili EK s molbom da se to ne radi. I to u situaciji kada se u Evropi fabrike već zatvaraju zbog drastičnog poskupljenja plavog goriva, jer su troškovi preveliki.

Neće biti komotno ni Amerikancima, koji su aktivno podsticali Evropljane na uvođenje ograničenja cene ruske nafte a paralelno su, u očajanju, pokušavali da odgovore saveznike na Bliskom istoku da glasaju protiv smanjenja eksploatacije nafte i čak da vrše pritisak na njih.

Brojna ograničenja Zapada protiv Rusije izazvala su rekordnu inflaciju i rast cena goriva. Američki predsednik je još u julu bio u poseti Saudijskoj Arabiji, zahtevajući da se poveća proizvodnja i isporuke nafte zemljama Persijskog zaliva. U poslednje vreme, kako navode američki mediji pozivajući se na izvore u administraciji, Bela kuća je pokušavala da nagovori da se proizvodnja smanji za milion barela dnevno, ali nije pomoglo.

Kako piše Hil, kartel je „podmetnuo problem” administraciji predsednika SAD baš uoči izbora za Kongres. Prema informacijama TV Si-En-En, Bela kuća je ono što se dogodilo nazvala „potpunom katastrofom” i „neprijateljskim aktom”.

Sada u Evropi i Americi čekaju na novu spiralu energetske inflacije koja će, prema nekim prognozama, potrajati nekoliko godina.

U saopštenju Bele kuće nakon sastanka OPEK+ navodi se da je Bajden razočaran odlukom OPEK+ o smanjenju eksploatacije nafte i dodaje da je odluka, imajući u vidu energetsku krizu, kratkovida.

S druge strane, potpredsednik ruske Vlade Aleksandar Novak ocenio je da je današnja odluka OPEK+ o smanjenju proizvodnje nafte pre svega uslovljena time što je potrebno izbalansirati tržište koje ulazi u zonu turbulencije, neizvesnosti, posebno u periodu jesen-zima, kada potražnja opada, a ponudu je potrebno prilagoditi.

OPEK+ je smanjio proizvodnju nafte za 9,7 miliona barela dnevno u maju 2020. zbog pada potražnje izazvane pandemijom. Zatim su se uslovi sporazuma više puta prilagođavali, a od avgusta ove godine alijansa je prešla u završnu fazu izlaska iz svojih skraćivanja.

SKINI APLIKACIJU