Moramo da se borimo protiv propagande, neistinitih narativa i moramo da im kontriramo, izjavila je Kaja Kalas.
Demostat: EU planira pojačanu borbu protiv dezinformacija i propagande u medijima
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Domaći nezavisni mediji mogli bi da računaju na pomoć EU u suzbijanju dezinformacija, naslućuje se iz odgovora visoke predstavnice Kaje Kalas, ocenjuje Demostat.
Iako nije nova pojava, dominantno je “oružje” u savremenom svetu, pa se suprotstavljanje lažnim vestima i propagandnim narativima već shvata kao važan zadatak za čelnike EU, navodi Demostat u analizi.
Provladin i proruski narativ promoviše se kroz sve štampane medije pod kontrolom Vlade, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom je manje-više ogoljen dok je na javnom servisu RTS-a sofisticiran.
Moramo da se borimo protiv propagande i neistinitih narativa, izjavila je 22. maja ove godine visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas na konferenciji za novinare, sumirajući posetu Beogradu u okviru balkanske turneje. Ona je biranim, diplomatskim rečnikom odgovorila na upit Tamare Bajčić iz Demostata da prokomentariše dominaciju proruske propagande koja je na javnom medijskom servisu RTS-a sofisticirana dok je na ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom manje-više ogoljena. Uz to, naglasila je novinarka, kvalitativni monitoring Demostata pokazao je da se na javnom servisu a još više na drugim nacionalnim kanalima, EU većinski prikazuje negativno, ređe neutralno.
"Ne mogu da komentarišem sadržaj konkretnih TV kanala, ali mogu da kažem da je borba protiv dezinformacija veliki problem. Moramo da se borimo protiv propagande, da se borimo protiv neistinitih narativa. To jeste teško, naročito danas, jer živimo u eri dezinformacija. Moj omiljeni citat je rečenica Vinstona Čerčila posle Drugog svetskog rata. Rekao je da laž uspe da obiđe pola sveta dok istina još oblači pantalone. Sada smo u eri dezinformacija i veoma je teško. Ali, imamo načina da se borimo protiv dezinformacija. Naprimer, Moldaviji smo dali alate i instrumente koji su podigli medijsku pismenost, slobodu medija i uticaj ljudi koji umeju da prepoznaju netačne informacije", odgovorila je Kalas i naglasila da moramo i da kontriramo lažnim narativima.
Iz te zgusnute izjave jasno je da EU sve ozbiljnije ulazi u borbu protiv propagande i dezinformacija i da uveliko razrađuje modele koji u tome pomažu, piše Demostat. Iako nije nova pojava, dominantno je “oružje” u savremenom svetu, pa se suprotstavljanje lažnim vestima i propagandnim narativima već shvata kao važan zadatak za čelnike EU. Navodeći primer pomoći koju je u toj oblasti EU pružila Moldaviji, Kalas je otkrila da su prvi konkretni potezi već počeli da se povlače ali nije precizirala koji su instrumenti primenjeni. To može da ukaže na dve stvari, ocenjuje Demostat. Jedna je da sistem suprotstavljanja propagandi još nije zaokružen imajući u vidu da se “rat” vodi na mnogo “frontova”, od televizijskih emisija, načina plasiranja vesti, društvenih mreža do muzike i filmova. Druga stvar je da se borba vodi kontriranjem, direktnim ili suptilnijim metodama, u istoj meri kako to čini “protivnik” plasirajući svoju političku opciju. U svakoj od varijanti, mediji igraju jednu od ključnih uloga pa je njima potrebna pomoć u razobličavanju lažnih narativa. Na tu vrstu pomoći iz EU domaći nezavisni mediji mogli bi da računaju, naslućuje se iz odgovora visoke predstavnice Kaje Kalas.
Glavni kanal propagande
Koliki je značaj medija u širenju informacija ili dezinformacija, pokazuje činjenica da je Evropska unija zabranila da se sa teritorije zemalja članica emituje program ruskih državnih medija namenjenih inostranstvu, Raša tudej (RT) i Sputnjika. Isto je očekivala da urade i zemlje kandidati. Međutim, u Srbiji se to nije dogodilo, a izveštaj Reportera bez granica, međunarodne nevladine organizacije za zaštitu slobode medija, pokazao je početkom oktobra prošle godine da “Srbija intenzivira propagandu Kremlja oglušujući se o sankcije uvedene ruskim državnim medijima”. To je komentarisao portparol Evropske unije Peter Stano koji je ocenio da su “ti mediji, uključujući RT u svim njegovim oblicima, postali instrument Kremlja u ratu protiv Ukrajine i kanal širenja i manipulacije informacijama”. Dodao je da “Srbija mora preduzeti hitne mere u borbi protiv ruske medijske manipulacije i mešanja”.
Međutim, i pored jasnih preporuka u okviru procesa pridruživanja Srbije EU, glavni kanali propagande, osim te dve stanice, ostaju RTS i televizija sa nacionalnom frekvencijom. To je zaključak i Demostatovih kvalitativnih monitoringa koji su pokazali da se na RTS-u sprovodi sofisticirana ruska propaganda, dok je ona ogoljena ili poluogoljena na ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Naime, Demostat je početkom prošle godine analizirao medijsku scenu u Srbiji i izvršio monitoring sadržaja dve najgledanije informativne emisije javnog servisa RTS - Jutarnjeg programa i Dnevnika 2, piše Demostat.
“U trenutku kada u Ukrajini bukti rat, dve godine nakon ruske invazije na zemlju, i kada se u svetu dešavaju tektonske promene u geopolitičkom smislu, u Srbiji, koja je godinama u procesu pridruživanja EU, dominantan je antizapadni i proputinovski narativ, većinsko javno mnjenje je izrazito prorusko, a od evropskih država ruska propaganda najdominantnija je u našoj zemlji”, jedan je od zaključaka monitoringa. Navodi se još da se “Pro-Putinov i antizapadni narativi promovišu kroz sve štampane medije pod kontrolom vlade, koji otvoreno šire rusku propagandu i dezinformacije” a reč je o provladinim tabloidima kao što su „Informer”, „Srpski telegraf”, „Alo” ili „Kurir” ali i u novinama sa dugom istorijom i stečenim ugledom, poput „Politika” i „Večernjih novosti”.
Protočni bojler
Televizije sa nacionalnom frekvencijom („Prva“, „Hepi“ i „B92“), kao i mnogi onlajn portali u Srbiji, šire rusku propagandu a izuzetak od tog pravila donekle čini TV Pink, koji je u februaru 2022. godine bio provladin i proruski orijentisan po tonu izveštavanja, ali sada, dve godine kasnije, taj ton je i provladin i pretežno prozapadni, navodi se u analizi.
“Javni servis Radio-televizije Srbije (RTS) u svojim informativnim programima favorizuje Rusiju na sofisticiran način, bez gole propagande, ali sa jasnom pristrasnošću. U informativnom programu promovišu se afirmativni izveštaji u korist Moskve, a novinari RTS-a su tek odnedavno počeli da sporadično koriste termin agresija. U kulturno-obrazovnom programu prepoznata je sofisticirana ruska propaganda koja se manifestuje kroz ruske serije, vikend udarne filmove u 21 sat i ruske teme iz Drugog svetskog rata”, navodi Demostat u analizi.
Nagoveštava se da je “Srbija korišćena kao takozvani protočni bojler, ali i kao baza odakle se ruska propaganda depresivno širi ka celoj Evropi. Postoji opravdana sumnja da se program Sputnjika emituje na drugim jezicima iz Srbije. Imajući sve ovo u vidu, jasno je zašto je od svih redakcija Sputnjika na svetu njihova beogradska redakcija procentualno najuspešnija po svim parametrima”, ističe se u analizi rezultata monitoringa.
Takođe, sagledavanjem sadržaja dve udarne informativne emisije RTS-a u periodu od 1. fo 15. februara ove godine, ukazuje se i na druge probleme u izveštavanju javnog servisa. “Skoro potpuna cenzura opozicije, izostanak bilo kakve kritike predsednika države i vlade, nedostatak suštinskog sagledavanja problema i izazova u društvu, guranje pod tepih važnih tema i provladino orijentisani gosti, ključne su odlike sadržaja posmatranih emisija. “Za razliku od RTS-a devedesetih, koji je bio nosilac propagande vlasti, ali i govora mržnje, danas su to neki drugi mediji, uključujući i televizije sa nacionalnom frekvencijom, dok se propaganda u korist vlasti na RTS sprovodi bez govora mržnje”, navodi se u zaključima monitoringa i najavljuje nova kvantitativna analiza medijskih sadržaja.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
