Dejvid Rokfeler rođen je 12. juna 1915. godine u Njujorku. Najmlađi je od šest sinova Džona Rokfelera juniora, sina Džona D. Rokfelera seniora, osnivača naftne kompanije Standard Oil-a. Tokom svog života Dejvid Rokefeler uspeo je da ostvari uticaj dostojan nasleđa jedne od najmoćnijih kapitalističkih dinastija u istoriji. Zasigurno, jedna od najpopularnijih teorija zavere je da je oborio rekord kao osoba koja je najviše puta imala transplataciju srca. Spekulisalo se da je imao čak sedam transplatacija. Međutim, ne postoji nijedan dokaz da je bilo koji pacijent ikad imao toliko transplatacija srca.
2016. godine uspešno je podneo operaciju presađivanja sedmog srca, a u medijima se često šalio kako bi voleo da živi čak 200 godina. Kompanija "Standard Oil" u centar pažnje došla je zbog protivzakonitog stvaranja monopola 1911. godine, kada je odlukom vlasti SAD bila prisilno razdeljena na 34 kompanije. Rokfeler je mnogo često ulagao novac tamo gde je bio i interes Stejt departmenta. Pre više od 40 godina imao je veliiku želju da postane ministar inostranih poslova Sjedinjenih Država.Posedovao je ogroman uticaj u svetu i deo je poslednje generacije koja je koncentrisala novac i moć samo u najužem krugu porodice.
Sastao se sa više od 200 šefova država u više od 100 zemalja sveta tokom karijere, a često je dočekivan kao i da je sam najviši državni zvaničnik.
Oženio se Margaret Megrat 1940. godine i iza sebe je ostavio šestoro dece. Supruga mu je preminula 1996. godine.
Detinjstvo je proveo u ogromnom luksuzu - devetospratna kuća Rokfelerovih bila je najskuplje i najluksuznije zdanje u Njujorku, a porodica je posedovala još nekoliko dvoraca. Diplomirao je 1936. godine na univerzitetu Harvard, nakon čega počinje da radi u porodičnoj banci u Londonu i pohađa postdiplomske studije na jednako uglednoj London School of Economics - koja u to vreme prima od Rokefelerovih tako značajnu finansijsku potporu da LSE dobija nadimak "Rockefeller Baby". Doktorat iz područja ekonomske nauke, Dejvid stiče 1940. godine na univerzitetu u Čikagu, ustanovi koju je 1890. godine osnovao njegov otac Džon D. Rokefeler.
Godine 1940. godine radi u gradskoj upravi Njujorka, uz čuvenog gradonačelnika Fjorela La Gardiju: službeno je radio kao pripravnik, ali mu je dodeljen kabinet koji je inače koristio zamenik gradonačelnika.Sužio je u vojnoj obaveštajnoj službi tkom II svetskog rata na poslovima vezanima za ekonomsku špijunažu, a kraj rata je dočekao sa činom kapetana.
Dejvid je od 1946. do 1981. godine bio je glavni izvršni direktor u "Chase Manhattan Bank" (danas JP Morgan and Chase Bank), vodećoj svetskoj banci i uporištu dinastije Rokefeler iz vremena Standard Oil-a. 1954. godine je pokrenuo Bilderberg grupu, a 1973. godine osnovao je Trilateralnu komisiju. Uticaj tih udruženja na svetska kretanja je velik, ali ne do kraja prepoznatljiv.
Među brojnim filantropskim aktivnostima Dejvida Rokefelera je i "David Rockefeller Center for Latin American Studies", koji deluje u okrilju univerziteta Harvard. Ovaj Centar osnovan 1994. godine nastoji da osigura multidisciplinarni uvid u stvarne društvene i ekonomske procese u Latinskoj Americi, i poveže naučnike i studente iz SAD sa onima u Latinskoj Americi.
Pošto je bio veoma često na putu, javnost je zanimalo da li ima vremena nekada za sopstveni život, a on je na to rekao:"Veliki deo vremena provodim na putovanju po SAD i velikom broju drugih zemalja, ali ja uživam u putovanju. Putovanja možda u bankarstvu imaju neuporedivo važniju ulogu nego u bilo kom drugom poslu. Ja mislim da u ovom poslu glavni klijenti očekuju da poznaju najodgovorniju osobu iz svoje banke, a to sam ja, pa zato svojim klijentima dolazim "na noge". Na putovanjima u inostranstvu pokušavam da posetim između osam i četrnaest zemalja za četrnaest dana, a tada posećujem vladine i bankarske funkcionere. Četrnaest zemalja za četrnaest dana tačno kazuju koliko mi je program opterećen. Idem sopstvenim avionom, a kako je let suviše dug, da bi pilot leteo neprestano, onda se zaustavljamo između dva odredišta i tada biram grad s dobrim restoranom i u njemu provodim noć. Moja supruga i ja pokušavamo da vikende sačuvamo od mojih poslova i tada uživam u predelima, dobroj hrani i divnim starim spomenicima"- otkrio je.
Zanimljivo je da je ovaj milijarder posetio i Srbiju, a u jednom davnom intervjuu o toj poseti je izjavio:
"Uvek sam bio impresioniran predsednikom Titom kao vođom kompleksne države u nemirnom svetu i dalekovidim međunarodnim državnikom. Moje kolege u "Čejsmenheten-banci" i ja bili smo duboko dirnuti vešću o njegovoj smrti. On je bio veliki ratni lider, koji je osnovao novu Jugoslaviju u duhu bratstva i jedinstva. Predsednik Tito dao je ogroman doprinos miru u svetu, što će trajati u budućnosti. Za svoju ulogu stvaraoca pokreta nesvrstanih, on je svuda zaslužio poštovanje ljudi, ali će se duboko osećati nedostatak njegove hrabrosti i rukovođenja, iako je predsednik Tito otišao, nezavisnost, stabilnost i prosperitet Jugoslavije služiće kao živo svedočanstvo o njemu"- ispričao je.
Rokfeler je poručio kako čovek da iz jednog života izvuče najviše zadovoljstva:
"Da bi se od života najviše dobilo, čovek mora da ima zdravo verovanje u vrednosti i nagrade koje daje rad. Pošten rad je za mene sredstvo kojim zaslužujemo svoje mesto u svetu. Moj lični trud i trud moje porodice umnogome su doprineli našem smislu za samopoštovanje. Ovo kažem zato što se rad svakog od nas nagrađuje samo prema onome kako ga drugi vrednuju ili koliko naš rad ide u nečiju korist. Svaki čovek mora da izgradi sopstvene kriterijume za samopoštovanje. Ukoliko se pridržavamo etike rada tako da smo samima sebi dovoljni i da smo zadovoljili unutrašnje potrebe, onda možemo da kažemo da smo u životu uspeli. Tada se može govoriti o bogatstvu života, i samo tako se u ovom jednom životu može ostvariti njegova suština"- tvrdio je.
Umro je 20. marta 2017. godine u Njujorku, u 101. godini .
(Glas javnosti)