Da li se Evropa više plaši Putina ili Trampa?

Polj­ski pred­sed­nik And­žej Du­da po­ru­čio je bu­du­ćem kan­ce­la­ru Fri­dri­hu Mer­cu da je bez­bed­no­sni sa­vez u Evro­pi bez SAD ilu­zi­ja i da će ra­do pre­u­ze­ti ame­rič­ke tru­pe iz Ne­mač­ke

Stra­hu­je li Evro­pa vi­še od Pu­ti­na ili Tram­pa, ili pod­jed­na­ko od obo­ji­ce, ka­da je po­če­la gro­zni­ča­vo da se na­o­ru­ža­va?

Evrop­ski li­de­ri osta­li su za­pa­nje­ni otvo­re­nim zbli­ža­va­njem ame­rič­kog i ru­skog pred­sed­ni­ka i sve otvo­re­ni­jim na­go­ve­šta­ji­ma da bi SAD mo­gle da od­u­sta­nu od svo­je oba­ve­ze da bra­ne evrop­ske sa­ve­zni­ke. Po­je­di­ni struč­nja­ci za bez­bed­nost pro­tu­ma­či­li su Tram­po­ve po­ru­ke kao di­rekt­no pot­ko­pa­va­nje čla­na 5 ugo­vo­ra NA­TO-a o ko­lek­tiv­noj od­bra­ni – svi za jed­nog, je­dan za sve.

Tram­po­va ad­mi­ni­stra­ci­ja is­ti­če da se ne po­vla­či iz Se­ver­no­a­tlant­ske ali­jan­se i da osta­je po­sve­će­na od­bram­be­nom part­ner­stvu s Evro­pom. Od svo­jih sa­ve­zni­ka je­di­no tra­ži ve­će iz­dva­ja­nje za voj­sku. Ali šta bi se do­go­di­lo ako bi Ru­si­ja na­pa­la Esto­ni­ju, pi­ta se Edvard Ar­nold, ana­li­ti­čar Kra­ljev­skog in­sti­tu­ta uje­di­nje­nih slu­žbi u Lon­do­nu, is­tra­ži­vač­kog cen­tra za od­bra­nu i bez­bed­nost. SAD bi mo­gle da po­ša­lju je­dan nad­zor­ni avi­on u znak po­dr­ške. I to bi, ka­ko je Ar­nold re­kao za Bi-Bi-Si, bi­lo u skla­du sa slo­vom, ali ne i s du­hom čla­na 5: „Ne po­sto­ji ni­šta što bi su­ge­ri­sa­lo da SAD mo­ra­ju da ulo­že sve svo­je sna­ge u od­bra­nu sa­ve­zni­ka. U vre­me pret­hod­nih ame­rič­kih pred­sed­ni­ka uvek je po­sto­ja­la pret­po­stav­ka da će se to do­go­di­ti. Ali lju­di sa­da po­či­nju da se bri­nu.”

LUKAŠENKO: Rusija neće pristati na slanje evropskih "mirovnjaka" u Ukrajinu

Tram­po­ve iz­ja­ve ko­je na­go­ve­šta­va­ju da od­bra­na Evro­pe vi­še ni­je pri­o­ri­tet Ame­ri­ke mo­žda su us­pa­ni­či­le sa­ve­zni­ke Se­ver­no­a­tlant­skog sa­ve­za da otvo­re svo­je nov­ča­ni­ke, ob­ja­šnja­va Bens Ne­met, pro­fe­sor od­bra­ne na Kra­ljev­skom ko­le­džu u Lon­do­nu. „Sva­ki pred­sed­nik SAD, još od Ha­ri­ja Tru­ma­na, vr­šio je pri­ti­sak na Evro­plja­ne da vi­še iz­dva­ja­ju za od­bra­nu. Po­li­ti­ka se ni­je pro­me­ni­la, pro­me­nio se stil”, ka­že Ne­met za „Vol­strit džor­nal”.

Bri­tan­ska vla­da je u uto­rak ob­ja­vi­la naj­ve­će po­ve­ća­nje voj­ne po­tro­šnje od hlad­nog ra­ta. Bu­du­ći ne­mač­ki kan­ce­lar Fri­drih Merc već raz­ma­tra na­či­ne ka­ko da obez­be­di dvo­tre­ćin­sku po­dr­šku u Bun­de­sta­gu i za­o­bi­đe ustav­no pra­vi­lo ko­je ogra­ni­ča­va jav­ni dug ka­ko bi obez­be­dio do­dat­ne mi­li­jar­de evra za opre­ma­nje voj­ske. Dan­ska je pro­šle ne­de­lje na­ja­vi­la da će u na­red­ne dve go­di­ne za od­bra­nu iz­dva­ja­ti tri od­sto BDP-a, u po­re­đe­nju sa 2,4 od­sto, ko­li­ko je bi­lo opre­de­lje­no za 2024. go­di­nu. Pre­mi­jer­ka Me­te Fre­de­rik­sen iz­ja­vi­la je da je Dan­skoj po­treb­no „ma­sov­no na­o­ru­ža­va­nje ka­ko bi iz­be­gla rat”, upu­tiv­ši svom mi­ni­stru od­bra­ne go­to­vo bor­be­ni po­klič „ku­puj, ku­puj, ku­puj” (oruž­je).

U po­ku­ša­ju da na­go­vo­ri Tram­pa da uklju­či i Ki­jev u mi­rov­ne pre­go­vo­re s Ru­si­jom i da pru­ži bez­bed­no­sne ga­ran­ci­je za raz­me­štaj evrop­skih mi­rov­nja­ka u Ukra­ji­ni, bri­tan­ski pre­mi­jer da­nas do­la­zi u Be­lu ku­ću s no­vim pla­no­vi­ma voj­ne po­tro­šnje. Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja pla­ni­ra da s tre­nut­nih 2,3 od­sto BDP-a za od­bra­nu od 2027. iz­dva­ja 2,5 pro­ce­na­ta – tri go­di­ne pre ne­go što je bi­lo ra­ni­je pla­ni­ra­no.

Pre­ma po­da­ci­ma Evrop­ske od­bram­be­ne agen­ci­je, ukup­ni voj­ni iz­da­ci EU po­ra­sli su za vi­še od 30 od­sto iz­me­đu 2021. i 2024. go­di­ne – na ot­pri­li­ke 326 mi­li­jar­di evra, što či­ni 1,9 od­sto ukup­ne eko­nom­ske pro­iz­vod­nje evro­blo­ka. Ali to ni­je do­volj­no da se uhva­ti ko­rak s Ru­si­jom. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a Mark Ru­te je na Bez­bed­no­snoj kon­fe­ren­ci­ji u Min­he­nu upo­zo­rio da je i tri od­sto BDP-a za voj­sku ne­do­volj­no.

Po­sle po­be­de na iz­bo­ri­ma li­der CDU Fri­drih Merc po­ru­čio je da će mu ap­so­lut­ni pri­o­ri­tet bi­ti ja­ča­nje Evro­pe da što je br­že mo­gu­će ostva­ri ne­za­vi­snost od SAD. Ali, Ame­ri­ka, sa oko 100.000 voj­ni­ka ras­po­re­đe­nih u Evro­pi i svo­jim nu­kle­ar­nim ka­pa­ci­te­ti­ma, još je do­mi­nant­na voj­na si­la u NA­TO-u. Vr­hov­ni ko­man­dant sa­ve­znič­kih sna­ga za Evro­pu od­u­vek je bio ge­ne­ral ame­rič­ke voj­ske. Ta­ko­đe ame­rič­ki ofi­ci­ri su na ve­ći­ni ru­ko­vo­de­ćih po­lo­ža­ja u ali­jan­si.

Sto­ga je polj­ski pred­sed­nik And­žej Du­da ve­o­ma skep­ti­čan pre­ma Mer­co­vom pred­lo­gu da Evro­pa mo­žda mo­ra da pro­na­đe za­me­nu za Se­ver­no­a­tlant­sku ali­jan­su: „NA­TO bez Sje­di­nje­nih Dr­ža­va. Sve je mo­gu­će, ali ko­ja je po­en­ta? Ako po­sto­ji bez­bed­no­sni sa­vez bez Ame­ri­ke, on­da bi nje­go­ve ga­ran­ci­je bez naj­ja­če svet­ske si­le jed­no­stav­no bi­le ilu­zor­ne. Ako Ne­mač­ka ne že­li ame­rič­ke tru­pe na svom tlu mi će­mo ih vr­lo ra­do pre­u­ze­ti.”

Bugarska ostala bez više od pola milijarde evra bespovratnih sredstava

Bu­du­ća evrop­ska od­bra­na umno­go­me će za­vi­si­ti dve nu­kle­ar­ne si­le, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i Fran­cu­ske, ali i Ne­mač­ke. Uko­li­ko Pa­riz i Ber­lin us­pe­ju da po­ve­ća­ju voj­nu po­tro­šnju bi­će po­treb­ne go­di­ne da se evrop­ska voj­ska do­ve­de u za­do­vo­lja­va­ju­će bor­be­no sta­nje. Pre­ma ana­li­zi ne­mač­kog In­sti­tu­ta Kil, evrop­ska od­bram­be­na in­du­stri­ja i da­lje se za­gre­va na­kon go­di­na ne­do­volj­nog ula­ga­nja. Oko 80 od­sto evrop­skih na­bav­ki oruž­ja i opre­me i da­lje do­la­zi van EU. Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je naj­ve­ći voj­ni po­tro­šač me­đu evrop­skim dr­ža­va­ma. Ali su nje­ne oru­ža­ne sna­ge osla­blje­ne jer su mi­li­jar­de fun­ti u u oruž­ju i opre­mi za­vr­ši­le u Ukra­ji­ni. Struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju da ni 3,5 od­sto BDP-a ne bi bi­lo do­volj­no da se voj­ska Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva vra­ti u po­treb­nu for­mu.

Na­por da Evro­pa sa­mo­stal­no sta­ne na voj­ne no­ge bi­će mu­ko­tr­pan. Ka­ko je ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a Mark Ru­te upo­zo­rio: „Ru­si­ja za tri me­se­ca pro­iz­ve­de mu­ni­ci­je ko­li­ko ce­la ali­jan­sa za go­di­nu da­na”.

Glas javnosti /P02S 

SKINI APLIKACIJU