DA LI JE ON POSLEDNJI DIKTATOR: Skinuo RUSKO PREZIME, vlada već 28 GODINA a sada je obezbedio sebi i ŠESTI MANDAT!

Predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon na putu je da sebi obezbedi peti sedmogodišnji mandat u zemlji.

Prema preliminarnim rezultatima koje je objavila državna Centralna izborna komisija, Rahmon – koji je u martu 2007. izbacio rusko “ov” na kraju svog prezimena – osvojio je čak 90,92 odsto glasova na izborima koji su u nedelju održani u Tadžikistanu.

Rahmon (68) je na funkciji predsednika Tadžikistana i njegovih 9,5 miliona stanovnika od 1992. i njegova pobeda na jučerašnjim izborima, u siromašnoj zemlji koja pati od nedostatka snažne opozicije, nikoga nije iznenadila.

Izbori su  protekli u strogo kontrolisanoj i uvelike ceremonijalnoj atmosferi, a predsednik CIK-a Bahtijor Hudojorzoda rekao je da je 11, oktobra glasalo 85,4 odsto biračkog tela.

Rahmon, koji je pre politike bavio uzgojem pamuka, izabran je pre skoro tri decenije za predsednika tadžikistanskog parlamenta, nakon što je prvi nezavisni lider zemlje Rahmon Nabijev podneo ostavku. Od tada je osvojio četiri predsednička mandata zaredom – a sada očigledno i peti – a zapadni posmatrači nijedne od tih izbora nisu smatrali pravičnim ili slobodnim.

Rahmon je jedini postsovjetski autokrata koji je na vlasti duže od beloruskog kolege Aleksandra Lukašenka, čiju zemlju drmaju protesti još od spornih izbora 9. avgusta. Lukašenko na predsedničkoj funkciji ima “staž” dug 26 godina. “Al Džazira” ukazuje da će nova pobeda omogućiti Ramonu da premaši prag od 30 godina na vlasti i time pretekne i kazahstanskog Nursultana Nazarbajeva, koji je podneo ostavku u martu prošle godine nakon 29 godina i važi za najduže vladajućeg lidera bivšeg SSSR-a.

Ipak, s obzirom da Rahmon čvrsto drži vlast a opozicija je potisnuta, malo je verovatno da će rezultati izbora dovesti do problema u kojima su se našli susedni Kirgistan i Belorusija, smatra. Državni mediji i pristalice vlasti predstavljaju Rahmona kao čoveka koji je doneo stabilnost zemlji nakon građanskog rata devedesetih.

Rahmon je kao vođa oružane frakcije na jugu zemlje podržavao intervenciju ruskih snaga u građanskom ratu protiv islamista i demokratskih rivala, koji se okončao političkim kompromisom 1997. On je od tada konsolidovao svoju moć potiskivanjem opozicije, a “tampon zonu” protiv talibana i drugih islamističkih grupa u Avganistanu i regionu obezbedila mu je ruska, kineska i zapadna podrška.

Više od milion Tadžikistanaca radi u inostranstvu, uglavnom u Rusiji.

Rahmon se na poslednjim izborima utrkivao protiv četiri slabo poznata kandidata, predstavnika provladinih partija u parlamentu, na koje se gleda uglavnom kao na fasadu koja je postavljena da se oda utisak kompeticije.

Prema preliminarnim rezultatima, Rahmonovi “rival” Rustam Latifzoda iz Poljoprivredne partije osvojio je 3,03 odsto, Rustam Rahmatzoda iz Partije ekonomskih reformi 2,15, Miroj Abdulev iz Komunističke partije 1,17 a Abduhalim Gaforzoda iz Socijalističke partije 1,49 odsto glasova.

Protivnici završili u zatvoru ili egzilu

Ovo su bili prvi izbori otkako je u zemlji zabranjena Partija islamske renesanse (IRPT), Rahmonov najuticajniji politički rival. Vrhovni sud zemlje je proglasio IRPT za terorističku organizaciju 2015, a mnogi zvaničnici partije našli su se ili u zatvoru ili egzilu.

Socijalističko-demokratska partija, jedina prava politička opoziciona grupa u zemlji, bojkotovala je izbore. Lider te stranke Rahmatulo Zojrov rekao je da “nema smisla glasati”.

- Čak i ako neko glasa protiv svih kandidata, CIK će objaviti svoje brojke i rezultate – ogorčen je Zojrov.

Ipak, glasači u Dušanbeu su rekli da će glasati za Rahmona, a mnogi su ukazivali na važnost mira i stabilnosti, više od dve decenije nakon građanskog rata. Safar Malajev rekao je da je glasao za Rahmona zbog njegovog “ogromnog iskustva”.

- Mir je najvažniji. Ako imamo mir, to znači da će sve biti u redu – rekao je Malajev.

26 godina zatvora za opozicionara jer je hteo da osnuje partiju

Tadžikistan nikad i nije imao slobodne i pravične izbore i da su vlasti uoči trke za predsednika 2013. uhapsile i osudile biznismena i opozicionara Zajda Sajdova na 29 godina zatvora (kasnije smanjeno na 26), nakon što je diskutovao o osnivanju Nove tadžikistanske partije. Za nekoliko meseci uhapšeni su i njegovi advokati Šuhrat Kudratov i Fakhridin Zokirov.

Dve godine kasnije usledila su hapšenja lidera i stotine članova IRPT, a vlasti su se kasnije čak okomile na njihove članove porodice. Tako je u junu ove godine pod optužbom za terorizam uhapšen Asroridin Rozikov, sin zatvorenog aktiviste IRPT Zubajdulohija Rozika.

Ubistvo protivkanidata

Tadžikistanske vlasti targetirale su i opozicionare i druge kritičare u inostranstvu, a najozloglašeniji slučaj dogodio se u martu 2015. u Istanbulu, kad je potencijalni predsednički kandidat i lider Grupe 24 Umarali Kuvatov ubijen. Turske vlasti su tada rekle da okolnosti snažno ukazuju na umešanost tadžikistanske vlade, kojoj nisu strana hapšenja, pritisci na novinare, kidnapovanja a u nekim slučajevima i nasilna vraćanja u zemlju.

Niz tadžikistanskih disidenata iz Belorusije, Kazahstana, Moldavije, Rusije i Turske je primorano da se vrate u zemlju, a poslednji slučaj bio je prošlog meseca u Nižnjem Novgorodu kad je nekoliko muškaraca uhvatilo aktivistu Grupe 24 Šobudina Badalova, koji u Rusiji ima status izbeglice zbog progona u rodnoj zemlji. Badalova nije bilo nekoliko nedelja, da bi se pojavio u Dušanbeu i trenutno je u pritvoru.

Novinar Daler Šaripov u aprilu je osuđen na godinu dana zatvora zbog “podsticanja religiozne mržnje”, nakon što je objavljen tekst u kojem piše da islam ne opravdava terorističke činove. U junu je grupa američkih senatora apelovala u pismu upućenom Rahmonu da oslobodi novinara.

Neregularnosti na izborima

Zvanični rezultati poslednjih predsedničkih izbora u Tadžikistanu biće objavljeni za nedelju dana, kako su rekli zvaničnici CIK-a, a mediji već prenose da je bilo brojnih neregularnosti. Video koji su reporteri RFE/RL snimili u prestonici Dušanbe pokazuje dva muškarca kako guraju glasačke papiriće u kutije na biralištima. Dve žene iz severnog grada Hučanda otvoreno su rekle da su dale više od jednog glasa. Obe su tvrdile da su glasale u ime drugih članova porodice, što je praksa koja je nezakonita u Tadžikistanu.

Iako se stručnjaci slažu da je malo verovatno da će Tadžikistan zahvatiti protesti kao što se dogodilo u Belorusiji i Kirgistanu, Rahmon i njegova vlada suočeni su sa izazovima bez presedana.

Pandemija i crna ekonomska prognoza otvorile su pitanja o tome kako će Tadžikistan moći da isplaćuje svoj spoljni dug, koji je preko trećine BDPa. Ova centralnoazijska zemlja je najviše dužna Kini.

Sprema sina za naslednika

Unazad je bilo spekulacija da Rahmon razmatra da se povuče sa funkcije, ali izgleda da on gleda u budućnost. “Ekonomist” piše da Rahmon – čija je zvanična titula Osnivač mira i nacionalne unije, vođa nacije – priprema svog sina Rustama Emomalija za naslednika. Rustam, gradonačelnik Dušanbea, je u aprilu postao i predsednik Senata, što znači da će se naći na mestu predsednika ukoliko se njegov otac povuče – iako ne deluje da će se to skoro desiti.

Promenio prezime

U martu 2007. Emomali Rahmonov je promenio prezime u Rahmon, rešavajući se završetka „-ov“ u ruskom stilu. Takođe je iz svog imena uklonio patronim, Šaripovič. Rahmon je objasnio da je to učinio iz poštovanja prema svom kulturnom nasleđu. Nakon poteza, mnoštvo vladinih zvaničnika, članova parlamenta i državnih službenika širom zemlje učinilo je isto. U aprilu 2016. Tadžikistan je zvanično zabranio davanje patronima i prezimena u ruskom stilu novorođenoj deci.

(Glas javnosti/Blic.rs)

SKINI APLIKACIJU