Da li je na pomolu sukob Kine i Japana?

Japanu je bilo zakonom zabranjeno da ima nosač aviona pa su ga prekvalifikovali u „nosač helikoptera“ što je bio prvi korak u remilitarizaciji, dodaje Mlakar.

„Japan koji kreće sa izvozom naoružanja i vojne opreme je druga stavka, a treća stavka jeste ekspanzija prema Kini, odnosno postavljanje protivbrodskih raketa dometa preko sto kilometara na tri ključna ostrva, udaljena oko 150 kilometara od obale Tajvana. To je direktna pretnja i Kina se u svojoj noti pozvala na zaboravljeni član 53 Povelje Ujedinjenih nacija koji daje suvereno pravo zemljama pobednicama iz Drugog svetskog rata da intervenišu i bez saglasnosti Ujedinjenih nacija ako država poražena u ratu postane pretnja po bezbednost. Taj član su mnogi zaboravili i niko ga nije pomenuo kada je Peking poslao svoje čuveno saopštenje.“

Prema Mlakaru, Japan je u poslednje vreme zaoštrio ratničku retoriku zbog toga što je, pre svega eksponent politike Sjedinjenih Američkih Država na području Jugoistočne Aziji.

Prema Mlakaru, Japan ima jednu od najozbiljnijih mornarica na Pacifiku i jednu od najjačih podmorničarskih flota, ali nema nuklearne podmornice ni nuklearno naoružanje za razliku od Kine.

Kina i Japan su približno slični po vojnom arsenalu, ali Kina prednjači po broju nosača aviona i po kvalitetu mornaričkih komponenti, dodaje Mlakar.

„Tako da je postalo skoro sasvim realno i izvesno da će doći do konflikta i narušavanja ravnoteže moći. Zato i Kina sa Rusijom proigrava strategiju kontrole vazdušnog prostora i pomorskih vežbi koje se odnose pre svega na područje delovanja neprijateljskog okruženja a to su mornarice SAD i Japana. Pritom, ne treba zaboraviti da Rusija ima nerešen problem Kurilskih ostrva sa Japanom i da je Japan više puta imao agresivne namere prema Rusiji, posebno od početka Specijalne vojne operacije i uvođenja sankcija. Istina, ekonomski faktor ipak nadjačava militaristički ali u Japanu se taj militaristički faktor polako budi. I to stvara zebnju i kod Kineza, i kod Rusije. Pre svega kod Kineza s obzirom na njihova iskustva sa Japanom i japanskim militarizmom“, zaključio je Mlakar.

Nakon vesti da je japanski ministar odbrane Šinjiro Koizumi najavio mogućnost razmeštanja raketa na ostrvu Jonaguni, svega stotinak kilometara od kineskog ostrva Tajvan, analitičari u Kini oštro su osudili taj korak kao potez koji će dodatno rasplamsati već nestabilnu situaciju.

U Pekingu ističu da su odnosi dve zemlje već dovoljno zategnuti zbog ratobornih izjava premijerke Sanae Takaiči, a mogućnost da Japan razmesti rakete u blizini Tajvana signal je da sadašnja japanska vlada nastavlja kurs konfrontacije koji može dodatno pogoršati okolnosti u tom delu sveta.

Glas javnosti /S04S