Da li Evropi preti nova kriza vode
Autor: Glas javnosti
Tek što je počelo proleće, a Evropa se suočava sa sušom, piše "Politiko". Ključni rezervoar koji opslužuje milione Katalonaca se smanjuje.
Sukob oko vode izazvao je probleme u Francuskoj, gde nekoliko sela više ne može da snabdeva svoje stanovnike vodom iz česme. Najveća reka u Italiji je ispod nivoa kao prošlog juna.
Više od četvrtine kontinenta je pogođeno sušom od aprila, a mnoge zemlje se spremaju za ponavljanje prošlogodišnjeg suvog leta ili čak očekuju da će biti gore.
Studija koja koristi satelitske podatke potvrdila je ranije ove godine da Evropa pati od teške suše od 2018. godine. Rastuće temperature otežavaju oporavak od ovog deficita, ostavljajući kontinent zaglavljen u opasnom ciklusu u kojem voda postaje sve nesigurnija.
"Pre nekoliko godina rekao bih da imamo dovoljno vode u Evropi", rekao je Torsten Maier-Gur, vodeći autor satelitske studije i dodao: "Sada izgleda da bismo mogli da se suočimo sa problemima".
Dok bi vlažni uslovi u narednim nedeljama mogli da dopune površinski sloj zemljišta i pomognu poljoprivredi, čak ni kišno proleće ne može da reši trenutni nedostatak podzemne vode u Evropi, upozoravaju stručnjaci.
S obzirom da je leto iza ugla, vlade se sada bore da reše trenutne i buduće nestašice - dok obuzdavaju tenzije koje proističu iz rastuće konkurencije oko vode.
Najsuvlja zima u poslednjih 60 godina
Suša će, rekao je španski premijer Pedro Sančez prošle nedelje, biti jedna od centralnih političkih i teritorijalnih debata naše zemlje u narednim godinama.
Prošlogodišnja istorijska suša iscrpila je evropske površinske i podzemne rezervoare. Zima je trebalo da donese olakšanje. Ali u mnogim najteže pogođenim regionima na kontinentu padalo je malo kiše ili snega.
Francuska, u kojoj nije padala kiša više od 30 uzastopnih dana u januaru i februaru, doživela je najsuvlju zimu u poslednjih 60 godina.
Italijanska istraživačka fondacija CIMA otkrila je smanjenje snežnih padavina za 64 odsto do sredine aprila. Reka Po teče ispod nivoa, kao i prošlog leta. Jezero Garda je već na manje od polovine prosečnog nivoa.
U izveštaju španskog udruženja farmera KOAG navodi se da pojedine žitarice ove godine treba da budu "otpisane" u čitava četiri regiona, a jedan meteorolog je rekao "Paisu" da se "oprosti od skoro cele berbe maslina".
Akumulacija Sau severno od Barselone pala je toliko nisko da su vlasti odlučile da uklone ribu kako bi izbegli njeno umiranje i zagađivanje vodosnabdevanja regiona. Širom Katalonije, rezervoari su samo na 27 odsto, a tek je april. Sledeće nedelje, Španija će se suočiti sa ranim toplotnim talasom.
Prema rečima ministarke za ekološku tranziciju Tereze Ribere, dostupnost vode u Španiji, slično kao u Francuskoj, mogla bi da padne na 40 odsto do 2050. godine.
Suša je izvesna
Zimske padavine su ključne za mediteranske zemlje posebno, rekao je Fred Haterman, hidrolog sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime.
"S obzirom na ovogodišnje oskudne padavine i tanak alpski snežni pokrivač, ako sada nema mnogo padavina, onda je suša u suštini sigurna", dodao je on.
Ipak, bilo kakve prolećne kiše bi ovog leta poslužile samo za ublažavanje "vodenog stresa". Da bi Evropa izašla iz začaranog kruga koji svake godine započinje sa velikim deficitom podzemnih voda, "trebalo bi nam skoro decenija sa velikim količinama padavina", upozorava Haterman.
Sektori pogođeni razornim efektima prošlog leta, uključujući poljoprivredu, energetiku i industriju, trude se da pripreme odgovore na trenutne i očekivane nestašice.
Italijanska političarka, pripadnica "zelenih", i bivša evropska poslanica Eleonora Evi na Tviteru je osudila plan svoje vlade zbog neuspeha da se pozabavi korenom krize vode u zemlji. Vlada bi trebalo da se fokusira na pošumljavanje i politike za zaustavljanje gubitka vode za piće uzrokovano curenjem, rekla je ona.
Ranije ovog meseca, Italija je izdala uredbu o suši kojom se smanjuje birokratija za vodnu infrastrukturu, uključujući postrojenja za desalinizaciju. Španija je u januaru objavila novi set planova upravljanja vodama.
Nova nacionalna strategija upravljanja vodama francuskog predsednika Emanuela Makrona ima za cilj smanjenje ukupne potrošnje vode za 10 odsto do kraja decenije. Prema planu, od svakog sektora će biti zatraženo da izradi predloge za smanjenje upotrebe vode.
"Očigledno je da je voda ograničen resurs, a mi kao društvo možda nismo bili što efikasniji u upravljanju ovim ograničenim resursom", rekla je Samanta Berdžes, zamenica direktora u Koperniku, evropskoj službi za posmatranje klime.
Prošlog leta, ograničenja upotrebe vode uvedena su u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji i Italiji, što je dovelo do pitanja o prioritetu korišćenja vode za turističku infrastrukturu, velike industrijske instalacije i poljoprivredu.
Neke opštine se već suočavaju sa novim ograničenjima - u drugima ona nikada nisu ukinuta. Katalonija je nedavno uvela ograničenja, uključujući obavezno smanjenje potrošnje vode za poljoprivredu od 40 odsto.
U južnoj Nemačkoj, pravni sporovi oko vode udvostručili su se u poslednje dve decenije. A u Francuskoj su tenzije između ekologa i farmera oko izgradnje rezervoara za vodu prošlog meseca izazvale nasilne sukobe.
Rezervoari bi trebalo da pomognu farmerima da se suoče sa sušnijim uslovima tokom leta tako što će zimi pumpati podzemne vode koje se zatim mogu koristiti za navodnjavanje tokom leta, ali zelene grupe kažu da bi sektor trebalo da preduzme korake da smanji upotrebu vode.
SKINI APLIKACIJU
