ČUDO U LABORATORIJI: Naučnici PRODUŽILI život za 20 odsto

U istraživanju, koje još nije recenzirano, navodi se da se prednosti ove procedure mogu preneti na miševe jednom transplantacijom matičnih ćelija krvi

Naučnici su otkrili genetsku modifikaciju koja štiti miševe od razvoja raka i omogućava im da žive do 20 odsto duže.

Ovo otkriće je posebno obećavajuće jer se pozitivne promene mogu preneti na miševe nakon samo jedne transplantacije matičnih ćelija krvi. Postupak bi uskoro mogao biti testiran na ljudima za lečenje raka.

Naime, stručnjaci sa Tajpejskog medicinskog univerziteta na Tajvanu pronašli su gen koji, kada se modifikuje, može da produži životni vek miševa za 20 odsto, odnosno ovaj postupak genetske modifikacije podmlađuje životinjske ćelije i odlaže pad kognitivnih sposobnosti i slabljenje srca, piše New Scientist.

U istraživanju, koje još nije recenzirano, navodi se da se prednosti ove procedure mogu preneti na miševe jednom transplantacijom matičnih ćelija krvi.

“Bilo je to veliko iznenađenje. Do sada nismo pronašli nikakve negativne nuspojave”, rekao je genetičar Če-Kun Džejms Šen.

Šen i njegove kolege su genetski modifikovali glodare u laboratoriji, dodajući mutiranu verziju gena KLF1. Na kraju eksperimenta, miševi su živeli duže, bili su neobično aktivni u srednjim godinama i nisu tako rano posiveli. Zatim su ubrizgali svoju krv u grupu nemodifikovanih miševa.

Glodari kojima je dat modifikovani protein živeli su u proseku pet meseci duže, odnosno životni vek im je produžen za 20%. Oni su takođe duže bili zdraviji, a njihov fizički i mentalni učinak počeo je da opada kasnije nego kod nemodifikovanih miševa.
Gene KLF1

Svi ljudi već imaju gen KLF1, koji reguliše proizvodnju novih crvenih krvnih zrnaca. Međutim, miševi kojima je ubrizgan mutirani KLF1 kroz jednu transplantaciju ćelija koštane srži imali su, kako tvrde naučnici, značajno manji rizik (12,5%) od razvoja raka u poređenju sa drugim miševima (75%). Otpornost na kancer miševa sa KLF1 mutiranim ne zavisi od njihove starosti, pola ili genetske pozadine, kaže studija.

Glas javnosti / O10S

SKINI APLIKACIJU