CRNO NAM SE PIŠE: Glečeri se tope spektakularnom brzinom, okeani rastu
Autor: Glas javnosti
Glečeri se tope spektakularnom brzinom i to ništa ne može zaustaviti, a visine mora rastu, i to više nego dvostruko brže u odnosu na merenja od 1993. do 2002, upozorile su Ujedinjene Nacije, a prenose svetske agencije. Uoči obeleževanja Dana planete Zemlje (22. aprila, Svetska meteorološka organizacija (SMO) objavila je godišnji izveštaj o stanju svetske klime, promenama koje su se dogodile na ni
Osam proteklih godina bile su najtoplije od početka merenja planete, uprkos zahlađenju koje je uzrokovao klimatski fenomen La Ninja tri godine zaredom, prenosi AFP.
Svet bi mogao oboriti novi rekord, kad je reč o prosečnoj temperaturi 2023. ili 2024. zbog klimatskih promena i očekivanog otopljenja zbog povratka El Ninja, upozorili su klimatolozi.
Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji-u, „led na moru kod Antarktika dosegao je najnižu visinu ikada zabelženu, a topljenje nekih evropskih glečera doslovno je oborilo rekorde.“
„Već smo izgubili kada su u pitanju glečeri jer je koncentracija CO2 već jako visoka i postoji rizik da će visina mora nastaviti da raste hiljadama godina koje dolaze“, rekao je AFP-u glavni advokat SMO-a“, Peteri Talas.
Topljenje glečera ne može se zaustaviti „osim ako se ne pronađe neki način da se ukloni CO2 iz atmosfere“, rekao je Talas.
Europski ledenjaciReferentni glečeri otopili su se mnogo više od proseka u zadnjih deset godina. Od 1970. godine otopili su se za gotovo 30 metara.
I Evropski Alpi oborili su rekorde kad je reč o topljenju glečera zbog kombinacije slabih snežnih padavina, dolaska saharske prašine u martu 2022. i toplotnih talasa od maja do početka septembra.
Situacija sa švajcarskim ledenjacima posebno je dramatična. Izgubili su 6 posto volumena između 2021. i 2022., a od 2001. do 2022. čak trećinu. Prvi put nimalo snega nije preživelo leto, čak ni na najvišim lokacijama gdje se vrše merenja, i nije bilo akumuliranja svežeg leda.
Visina mora i toplina okeana takođe su dostigle rekordne nivoe.
Globalni nivo mora raste više nego dvostruko brže nego u prvoj deceniji merenja od 1993.-2002, a prošle godine zabeležen je novi rekord.
Vode su prosečno rasle 4,62 milimetara godišnje 2013. do 2022. Ukupni porast od ranih 1990-ih prema izveštaju UN iznosi više od 10 centimetara, prenosi Reuters.
Suša, poplave i toplotni talasi pogađaju velke delove sveta, i zbog toga troškovi ekonomija ne prestaju da rastu. Toplotni talasi odneli su u Evropi prošle godine 15.000 ljudskih života.
„Emisija staklenih gasova ne prestaje da raste, klima se i dalje menja i stanovništvo celog sveta teško je pogođeno ekstremnim meteorološkim i klimatskim fenomenima“, upozorio je Talas.
Tračak nadeTalas je naglasio da bi se „ta negativna tendencija meteoroloških uslova i svih tih parametara mogla nastaviti do 2060-ih, nezavisno o našem uspehu u ublažavanju klimatskih promena.“
„Već smo emitovali toliko CO2 u atmosferu da će trebati nekoliko decenija da bi se zaustavila ta negativna tendencija. Već smo izgubili kad su u pitanju topljenje ledenjaka i podizanje nivoa mora, to je dakle loša vest“, rekao je on.
Uprkos svemu postoji nada
Postoji nada jer pre svega zelene energije postaju jeftinije od fosilnih goriva, rekao je Talas, ističući da se planeta ne kreće više prema zatopljenju od 3 do 5 stepeni Celzijudovih kao što je bilo predviđeno 2014., nego pre onom pre toga, od 2,5 do 3 stepena Celzijusovih.
„U najboljem slučaju, još bismo mogli postići otopljenje od 1,5 stepeni, što bi bilo najbolje i za dobrobit čovečanstva i biosfere i svetske ekonomije“, rekao je Talas i dodao da su 32 zemlje smanjile emisije staklenih gasova, a da se to nije odrazilo na rast njihovih ekonomija.
„Države su se pokrenule, kao i privatni sektor“, rekao je on.
Izrazio je, s druge strane, žaljenje što samo pola, od 193 države članice UN-a, ima sisteme za rano upozoravanje, prenosi N1.
SKINI APLIKACIJU
