BURKINA FASO - ZEMLJA DOBRIH LJUDI (DRUGI DEO): Za sreću nam treba tako malo

Naš verni čitalac nastavlja da nam šalje izuzetno lepe priče sa afričkog kontinenta. Nastavljamo gde smo stali prošlog puta, u dalekoj Burkini Faso.

Na slici je dečak Gislen Basono, koji je radio kao portir u kuci gde sam nekada stanovao. Njegov radni dan je počinjao oko 13 časova kada se vrati iz škole u koju je išao ujutro u sedam sati. Popodne i uveče je bio portir.Učio je na stolici ispred vrata i bio srećan što mu se uopšte pružila šansa za školovanje i učenje.


Izvor: Ustupljena fotografija / Gislen Basono

Pre godinu je morao da se vrati, (zbog porodične situacije) u selo koje je 150 kilometara  udaljeno od glavnog grada Uagadugua. To ga nije obeshrabrilo da odustane od školovanja i tamo je nastavio treći razred srednje škole koja je 12 kilometara udaljena od njegovog sela.

Do škole ide peške kroz afričku Saharu  i treba mu dva sata u jednom smeru. Svakodnevno ustaje u 04 i 30 sati uujutru i kreće u školu. Nema drugara pa sam ide u tu srednju školu i vraća se kući.
  
Sada je na  školskom raspustu, pa se javio telefonom i izrazio želju da me poseti.

Sve ovo pisem, jer sam danas dobio poklon od njegove porodice (u toku godine ponekad sam mu slao novac da ima za telefon i da ponešto kupi)

Evo pogledajte poklon, koji je putovao 150 kilometara kombijem.

Izvor: Ustupljena fotografija / Gislen Basono sa poklonom za načeg čitaoca

SKINI APLIKACIJU