Britanci tačno izračunali: Koliko carine direkto pogađaju građane
Autor: Glas javnosti
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je nove uvozne takse na robu koja se uvozi u Ameriku, što je, kako ocenjuje BBC, najnoviji potez u eskalaciji globalnog trgovinskog rata.
Velika Britanija je pogođena carinom od 10 odsto na svu robu koja se uvozi u SAD, za koju Tramp kaže da je odmazda za britanske carine na američku robu. Međutim, još uvek postoji neizvesnost oko mogućeg uticaja na britanske potrošače, piše BBC. Podsećamo da je Srbija među zemljama regiona najpogođenija Trampovim carinama, i biće joj određene carine od 37 odsto.
Evo kako je BBC izanalizirao direktan uticaj na građane, posle uvođenja carina:
1. Cene bi mogle da porastu, ali i da padnu
Carine koje je Tramp upravo najavio plaćaće kompanije koje uvoze robu u SAD.
Klarisa Han, ekonomistkinja iz Oxford Economics-a, kaže da to znači da će početni uticaj na cene osetiti američki potrošači, jer će američke firme verovatno prebaciti dodatne troškove na svoje kupce.
Ipak, dodaje da bi i ljudi u Velikoj Britaniji mogli naknadno biti pogođeni merama koje stupaju na snagu 5. aprila.
Jedan od načina je kroz vrednost funte i devizne kurseve, koji određuju koliko britanske firme košta da uvoze robu i sirovine iz inostranstva. Ako troškovi uvoza porastu, ti dodatni troškovi bi mogli biti prebačeni na potrošače kroz više cene.
Nakon Trampovog govora u sredu, devizni kursevi između dolara i funte su oscilirali. Ako dolar ojača, kako neki ekonomisti predviđaju, troškovi uvoza za britanske firme bi mogli da porastu.
Više cene u Britaniji bi takođe mogle „naterati radnike da traže veće plate“, što bi dodatno povećalo troškove za preduzeća, prema Ahmetu Ihsanu Kaji iz Nacionalnog instituta za ekonomska i društvena istraživanja.
Han dodaje da, ako britanska vlada odluči da uzvrati carinama na američku robu, postoji rizik da bi cene u Velikoj Britaniji mogle dodatno da porastu ako britanske firme preusmere trošak na kupce.
Ipak, neki ekonomisti sugerišu da bi cene mogle i da padnu kao posledica Trampove odluke o uvođenju carina.
Svati Dingra, ekonomistkinja i članica odbora Banke Engleske za monetarnu politiku, sugeriše da bi firme koje obično izvoze robu u SAD mogle da je preusmere na tržišta kao što je UK, gde nema visokih carina, što bi moglo dovesti do navale jeftinije robe u Britaniju.
– Carine ovog obima verovatno će naterati izvoznike u SAD da snize cene kako bi zadržali potražnju za svojim proizvodima“, kaže ona.
2. Može uticati na vaš posao
Britanske firme koje izvoze robu u SAD biće najteže pogođene novim merama.
UK je prošle godine izvezla gotovo 60 milijardi funti robe u SAD, uglavnom mašine, automobile i farmaceutske proizvode. Druge grane koje mnogo izvoze u SAD uključuju ribarstvo i elektroniku.
Ako potražnja iz SAD opadne zbog dodatnih troškova koje uvoznici moraju da plate, to bi moglo smanjiti profitne margine i na kraju dovesti do otpuštanja radnika, osim ako britanske firme ne pronađu nova tržišta van SAD.
Prema Institutu za istraživanja javne politike, Jaguar Land Rover i fabrika Mini u Kovliju, Oksford, najviše su izloženi američkim carinama na automobile.
Institut navodi da je više od 25.000 radnih mesta u britanskoj automobilskoj industriji „u riziku“ od uvođenja carine od 25%, koja stupa na snagu u četvrtak, budući da se svaki osmi automobil proizveden u UK izvozi u SAD.
Farmaceutska industrija je takođe veoma zavisna od trgovine sa SAD, kaže Han iz Oxford Economics-a.
SAD čini 40 odsto prodaje kompanije AstraZeneca i 50% GSK-a. Iako obe britanske firme imaju proizvodne pogone u Americi, sirovine za lekove i vakcine putuju između UK, EU i SAD. Uz nove carine, te kompanije bi mogle biti oporezovane više puta dok sirovine prelaze granice radi prerade.
Takođe postoji problem kako se carine uklapaju sa ograničenjima cena koje postavljaju NHS i druge zdravstvene organizacije za nabavku lekova na veliko.
3. Kamate bi mogle ostati visoke duže vreme
Kamatne stope u UK određuju koliko domaćinstva plaćaju za zajmove poput stambenih kredita, kreditnih kartica i pozajmica. Više stope takođe znače bolje dohotke za štediše.
Trenutno su na 4,5 odsto, a ekonomisti predviđaju još dva smanjenja do kraja godine.
Međutim, Banka Engleske je navela američke carine kao razlog zašto prošlog meseca nije dodatno smanjila stope, rekavši da su se ekonomska i trgovinska neizvesnost „intenzivirale“.
Ako cene ostanu visoke dovoljno dugo da utiču na inflaciju, to bi moglo značiti da će kamatne stope ostati povišene duže vreme.
Guverner Banke Engleske, Endru Bejli, rekao je da je zadatak Banke da „osigura da inflacija ostane niska i stabilna“ i da će „vrlo pažljivo“ pratiti uticaj carina, piše BBC a prenosi N1.
Glas javnost/B10S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
