Britanac nakon 38 godina izlazi iz zatvora : DNK dokazao da nije ubica

Čovek koji je proveo 38 godina u zatvoru zbog ubistva, nevin za bilo kakav prekršaj, tvrdio je u svom prvom intervjuu od puštanja na slobodu da su ga policajci tukli i mučili kako bi iznudili lažno priznanje.

Piter Salivan veruje da mu je namešteno ubistvo Dajane Sindal 1986. godine, koja je brutalno pretučena na smrt u Birkenhedu, javlja BBC. 

Salivanu, koji ima poteškoće u učenju, Apelacioni sud je u maju poništio presudu nakon što su sprovedeni novi DNK testovi. On sada traži izvinjenje od policije Mersisajda, koja je saopštila da, iako „žali“ zbog „teške greške u pravdi“, i dalje tvrdi da su njeni policajci u to vreme postupali u skladu sa zakonom.

„Ne mogu im oprostiti“

Govoreći sa neotkrivene lokacije i sa skrivenim licem radi zaštite privatnosti, Salivan je rekao da želi objašnjenje zašto su ga detektivi „izabrali“. „Ne mogu im oprostiti ono što su mi uradili jer će to biti sa mnom do kraja života“, rekao je, dodajući da je „izgubio sve“ otkako je zatvoren. „Moram da nosim taj teret dok ne dobijem izvinjenje.“

Decenijama, Salivana i njegovu porodicu proganjaju tabloidni nadimci poput „Zver iz Birkenheda“ i „Trošek iz Mersija“. „Ta imena će mi uvek ostati u sećanju jer nikada nisam bio ništa slično“, rekao je, preneo je Index.hr.

Istraga i iznuđeno priznanje

Njegova agonija je počela nakon što je polugolo telo 21-godišnje cvećarke Dajane Sindal pronađeno sa katastrofalnim povredama u uličici u Birkenhedu 2. avgusta 1986. Dve nedelje kasnije, njena delimično izgorela odeća pronađena je u obližnjem šumovitom području.

Nakon žalbe u emisiji „Crimewatch“ na BBBC-iju, svedoci su se javili tvrdeći da su videli Salivana blizu mesta zločina. Uhapšen je 23. septembra 1986. godine i ispitan je 22 puta tokom naredne četiri nedelje. Uskraćena mu je pravna pomoć tokom prvih sedam ispitivanja, a on opisuje iskustvo kao „veoma zastrašujuće“.

„Utuvili bi mi stvari u glavu, zatim me vratili u ćeliju, a onda bih se vratio i govorio šta god su želeli, ne shvatajući šta radim u tom trenutku“, rekao je Salivan.

Tvrdi da su ga policajci dva puta tukli u ćeliji. „Prebacili bi me ćebe i udarali me palicama po ćebetu pokušavajući da me nateraju da sarađujem sa njima“, rekao je. „Zaista me je bolelo, udarali su me.“ Takođe tvrdi da su mu pretili da će ga optužiti za „35 drugih silovanja“ ako ne prizna, i da mu je uskraćena hrana i san.

Na pitanje zašto bi priznao ubistvo koje nije počinio, Salivan je odgovorio: „Sve što mogu da kažem je da me je maltretiranje nateralo da odustanem jer više nisam mogao da izdržim.“

Policija: Postupali smo u skladu sa zakonom

U saopštenju za ovaj članak, policija Mersisajda je rekla da nisu imali prethodna saznanja o navodima o napadu ili pretnjama i da tadašnji zapisi nisu sadržali takve detalje. Potvrdili su da mu je u početku odbijena pravna pomoć jer su se plašili da bi advokat mogao da otkrije detalje istrage i time ugrozi dokaze.

foto: Pixabay

Takođe su rekli da su smernice o prisustvu odgovarajućih odraslih osoba, koje pomažu osobama sa smetnjama u učenju, značajno pooštrene od 1986. godine.

Godine iza rešetaka

Iako je Salivan kasnije povukao svoje priznanje, tužilaštvo se takođe oslanjalo na dokaze o tragovima ugriza – sada uglavnom diskreditovanoj grani forenzičke nauke. To je bilo dovoljno da ubedi porotu i on je osuđen za ubistvo u novembru 1987. godine.

„Moja sestra se srušila u sudnici i sledećeg trenutka, to je bilo to. Odveli su me i ja sam samo sedeo u toj ćeliji i plakao zbog zločina koji nisam počinio“, prisetio se. Život u zatvoru je bio posebno težak jer su ga drugi zatvorenici smatrali ubicom i seksualnim prestupnikom. „Bio sam pretučen u zatvorima zbog zločina zbog kojeg sam bio tamo“, rekao je.

Uprkos svemu, podržavali su ga roditelji, koji su umrli godinama pre nego što je mogao da dokaže svoju nevinost. „Moja majka se okrenula ka meni pre nego što je umrla i rekla: ‘Želim da nastaviš da se boriš u ovom slučaju jer nisi uradio ništa loše’“, rekao je.

U jednom od najbolnijih trenutaka, 2013. godine, odbijena mu je dozvola da prisustvuje sahrani svoje majke jer je sahranjena na istom groblju kao i žrtva Dajana Sindal.

„Ideš kući“

Kraj noćne more počeo je 2023. godine, kada je nezavisno telo za reviziju naredilo novo testiranje uzoraka sperme pronađenih na telu žrtve. Rezultati DNK oslobodili su Salivana svake sumnje. U maju ove godine, presuda je poništena.

„Kada su se vratili sa presudom da je moj slučaj poništen, službenik za uslovnu slobodu je prvi briznuo u plač“, rekao je. „Okrenula se i rekla: ‘Pitere, ideš kući’… U sledećem trenutku, bum, sve suze su počele da mi teku niz lice i to je bilo to, rekao sam: ‘Da, pravda je zadovoljena’.“

Spoljni svet je bio zbunjujuće mesto za čoveka koji je otišao u zatvor kada je Margaret Tačer bila premijerka, a internet nepoznat. „Gledao sam automobile kako prolaze, i nikada u životu nisam video toliko različitih automobila“, opisao je svoj prvi utisak.

Budućnost i ponovo otvorena istraga

Salivan je izrazio saučešće porodici Dajane Sindal, za koju je rekao da je sada „ponovo na početku“ u svojoj borbi za pravdu. Slučaj njenog ubistva je ponovo otvoren, ali nije bilo novih hapšenja.

U međuvremenu, Salivan traži odštetu, koju je vlada ograničila na 1,3 miliona funti za pogrešne osude. Njegova advokatica Sara Majat, koja mu pomaže, zaključila je: „Ne postoji iznos za koji se može reći da je dovoljan za gubitak 38 godina života.“

SKINI APLIKACIJU