Brisel se sprema za politički eksplozivan decembar
Autor: Glas javnosti
Lista obaveza Evropske unije za mesec decembar nije ništa drugo do senzacionalna.
Pre nego što krenu na željeni zimski raspust, evropski lideri i kreatori politike suočavaju se sa mesecom prepunom politički eksplozivnih odluka koje će ogoliti starosne podele i otvoriti nove ožiljke.
Sledeće nedelje počeće šengensko apliciranje Rumunije i Bugarske, dve zemlje koje čekaju na pragu zone bez pasoša više od decenije. Za ove dve zemlje, pitanje pridruživanja Šengenu je duboko emotivno jer uporna isključenost stvara utisak diskriminatorne Evrope u dve brzine. Evropska komisija, Evropski parlament i skoro jednoglasna većina država članica dali su snažnu podršku iza svoje zajedničke kandidature.
Ali notorno nefleksibilna opozicija Austrije ostaje prepreka. Zemlja se držala ideje da je Šengen, zbog kontinuiranih dolazaka neregularnih migranata u blok i ponovnog uvođenja graničnih kontrola, prestao da funkcioniše. Svako širenje u ovom trenutku je stoga nepoželjno u očima Beča.
Prvobitni plan je bio da se u utorak (5. decembra) održi glasanje o aplicarnjima, ali stagnirajući napredak drastično je smanjio ambiciju. Umesto toga, ministri unutrašnjih poslova će jednostavno uzeti u obzir „trenutno stanje“. Nedostatak formalnog glasanja, međutim, ima potencijal da podstakne vatru. Rumunija je ranije zapretila da će preduzeti pravne mere protiv Austrije zbog njene blokade, dok je Bugarska uporedila ćorsokak sa uzimanjem „taoca“.
Nekoliko dana kasnije, ministri ekonomije i finansija okupiće se u novom pokušaju da završe teško vođenu reformu fiskalnih pravila EU. Sastanku je trebalo da prethodi francusko-nemački kompromis kako bi se otvorio put za preokretni dogovor. Međutim, nemačka trostranačka koalicija trenutno se bori da obuzda rastuću budžetsku krizu nakon što je Ustavni sud zemlje ukinuo specijalni fond od 60 milijardi evra za klimatske projekte.
U međuvremenu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Evropski savet Šarl Mišel trebalo bi da odlete u Peking na njihov dugo očekivani samit EU-Kina. Obe strane žele da resetuju bilateralne odnose i rasprše napetosti koje se protežu do pandemije KOVID-19.
Lideri EU biće pozvani na dvodnevni samit na kome ulozi ne mogu biti veći. Od šefova država i vlada biće zatraženo da odluče da li žele otvorene pregovore o članstvu Ukrajine i Moldavije u EU, nakon pozitivne ocene koju je Evropska komisija objavila u oktobru. Dve zemlje nestrpljivo žele da započnu proces, koji je izuzetno složen i može potrajati godinama da se postigne uspešan završetak – ako to ikada bude.
Na dnevnom redu će biti i revizija budžeta EU od 100 milijardi evra, koji uključuje 50 milijardi evra bespovratnih sredstava i zajmova za stvaranje fonda za Ukrajinu i pružanje ratom razorenoj zemlji predvidljive, dugoročne podrške. Ovaj cilj postaje sve hitniji jer se zemlja suočava sa deficitom od skoro 40 milijardi evra u budžetu za narednu godinu, ogromnom rupom koja se može popuniti samo gotovinskim injekcijama zapadnih saveznika. Blok je do sada isporučivao Ukrajini redovne tranše finansijske pomoći, ali sadašnja koverta od 18 milijardi evra će presušiti negde između januara i februara, a dopuna nije na vidiku.
Dogovaranje o pregovorima o članstvu i dopuni budžeta na istom samitu neće biti baš lagodno. Ali najnoviji razvoj događaja sugeriše da bi to moglo biti nepremostivo.
U pismu nedavno upućenom Šarlu Mišelu, mađarski premijer Viktor Orban je zapretio da će poremetiti celokupnu politiku EU prema Ukrajini, uključujući makrofinansijsku pomoć i sankcije Rusiji, osim ako se lideri ne slože da vode „stratešku diskusiju“ o tom pitanju.
Ipak, Orbanov potez bio je dovoljno opasan da primora Mišela da odleti u Budimpeštu ranije ove nedelje i održi lične razgovore sa premijerom, koji su trajali više od dva sata i uključivali „značajan“ razgovor o pismu, rekao je visoki zvaničnik EU . Dok je Orban u prošlosti bio optuživan za velikodušnost i kasnije odustajanje, zajedno sa novom evroskeptičnom kampanjom usmerenom direktno na Ursulu fon der Lajen, signalizira sve ohrabrenijeg moćnika koji je odlučan da koristi svoju moć veta dok ne ispuni sve svoje zahteve.
Sasvim slučajno, Evropska komisija se priprema da sredinom decembra usvoji odluku o deblokiranju do 10 milijardi evra kohezionih fondova za Mađarsku, što je toj zemlji odbijeno zbog upornih zabrinutosti za vladavinu prava. Odluku će pozdraviti Orban, koji je više puta napadao Brisel zbog onoga što on naziva „finansijskom ucenom“. Mađarska će, međutim, i dalje imati 11,7 milijardi evra zamrznutih kohezionih fondova, zajedno sa svojim paralizovanim planom oporavka od 10,4 milijarde evra nakon KOVID-a.
„Naravno, ono nekoliko evra koliko nam duguju biće naplaćeno“, rekao je Orban u novembru.
Predstoji još mnogo toga: u decembru će takođe biti nova runda pregovora o Zakonu o veštačkoj inteligenciji i Novom paktu o migracijama i azilu, dva vitalna zakona za koje je blok obećao da će zaključiti pre izbora 2024. godine. Predstoji i: samit sa zemljama Zapadnog Balkana, mogući povratak Donalda Tuska na mesto poljskog premijera i, verovatno, dugo očekivani predlog za oporezivanje imobilisane ruske imovine radi finansiranja obnove Ukrajinske razorene infrastrukture.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
