Nemački Savezni ustavni sud je u maju 2020. godine, naime, doneo presudu kojom je osporio kupovinu hartija od vrednosti za hiljade milijardi evra u okviru podsticajnog programa ECB, iako je tu kupovinu prethodno proglasio zakonitom i odobrio ju je i najviši sud EU, sa sedištem u Luksemburgu.
Prema oceni Evropske komisije, reč je o opasnom presedanu pošto presude Evropskog suda pravde (ECJ) obavezuju sve zemlje članice, prenele su svetske novinske agencije.
Nemački ustavni sud, sa sedištem u gradu Karlsrue, je u svojoj odluci ocenio da je ECB podsticajnim programom započetim 2015. prekoračila mandat u oblasti monetarne politike.
ECB je, naime, od marta 2015. do kraja 2018. godine uložila više od 2.600 milijardi evra u državne obveznice i druge hartije od vrednosti. Osporavani program ECB ponovo je pokrenula pre dve godine, i to u ograničenom obimu od 20 milijardi evra mesečno.
Sud je tada naložio i nemačkoj saveznoj vladi i parlamentu da sprovedu njegovu presudu i dodatno provere transakcije ECB i od nje zatraže preciznija razjašnjenja. Ustavni sud se u aprilu formalno zadovoljio praktičnom realizacijom primene nakon čega se ceo slučaj u Nemačkoj i slegao.
U EK su izrazili zabrinutost da bi tako i druge zemlje mogle da se ugledaju na nemački sud i ignorišu odluke najvišeg evropskog suda. U prvom redu se to odnosi na Poljsku, koja je već dovodila u pitanje presude Evropskog suda pravde.
Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da bi sporna odluka nemačkog suda mogla čak i da ubrza snažniju integraciju 19 zemalja evrozone.
"Najvažnije je sada da budemo odgovorni i mudri pošto evro treba i može da postoji i mora da nastavi da postoji", rekla je Merkel prošle sedmice u Bundestagu, odgovarajući na pitanje o spornoj odluci ustavnog suda.
To treba zapravo da nas podstakne da učinimo više u oblasti ekonomske politike kako bismo ubrzali integraciju", objasnila je nemačka kancelarka, a objavio je Euraktiv.
Nakon pokretanja postupka 9. juna za povredu prava EU, Berlin ima dva meseca da odgovori na primedbe, a ako u tom vremenu ne uveri Brisel u svoje argumente, moguća je tužba protiv Nemačke pred Evropskim sudom pravde (ECJ).
(Glas Javnosti)