Obavezan karantin je uveden 23. marta u Velikoj Britaniji, tri meseca posle početka epidemije koja je krenula iz Kine i zahvatila ceo svet.
Velika Britanija je zabeležila 226.000 smrtnih slučajeva - jedan od najvećih brojeva u Evropi povezanih sa pandemijom korona virusa.
Izveštaj ukazuje na odgovornost tadašnje vlade, koja je početkom 2020. godine ocenjena kao previše "optimistična" prema širenju virusa.
Dodaje se da je stav samog Borisa Džonsona, premijera od 2019. do 2022. godine, "potkopao ozbiljnu poruku koju je trebalo da prenese javnosti".
Februar 2020. je bio "izgubljen mesec", a nedostatak reakcije vlade je "neoprostiv", navodi se u rezultatu istrage.
Dodaje se da je "toksična i haotična" kultura ponašanja u Dauning stritu na početku pandemije ometala "inteligentno donošenje odluka".
Zabave u rezidenciji premijera – nazvane "partigejt", koje su kasnije doprinele padu Borisa Džonsona – "potkopale su poverenje javnosti u zvanične odluke" i povećale rizik da Britanci prestanu da se pridržavaju karantina, navodi se u nalazu.
Glas javnosti/B04S
Boris Džonson optužen da je posredno doprineo smrti 23.000 ljudi od korone u Engleskoj
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Oko 23.000 smrtnih slučajeva moglo je da bude izbegnuto u Engleskoj da je prvi karantin na početku pandemije korona virusa uveden ranije, po danas objavljenim nalazima istrage.
Uprkos širenju virusa u svetu, britanska vlada koju je tada predvodio konzervativni premijer Boris Džonson (Johnson), prekasno je shvatila težinu stanja, ukazuju nalazi.
"Taj nedostatak hitnosti i ogroman porast infekcija učinili su obavezni karantin neizbežnim. Trebalo je da bude uveden nedelju dana ranije. Rezultati pokazuje da bi samo u Engleskoj bilo približno 23.000 manje smrtnih slučajeva tokom prvog talasa" pandemije, do jula 2020. godine, naglašava se u izveštaju.
Velika Britanija je zabeležila 226.000 smrtnih slučajeva - jedan od najvećih brojeva u Evropi povezanih sa pandemijom korona virusa.
Izveštaj ukazuje na odgovornost tadašnje vlade, koja je početkom 2020. godine ocenjena kao previše "optimistična" prema širenju virusa.
Dodaje se da je stav samog Borisa Džonsona, premijera od 2019. do 2022. godine, "potkopao ozbiljnu poruku koju je trebalo da prenese javnosti".
Februar 2020. je bio "izgubljen mesec", a nedostatak reakcije vlade je "neoprostiv", navodi se u rezultatu istrage.
Dodaje se da je "toksična i haotična" kultura ponašanja u Dauning stritu na početku pandemije ometala "inteligentno donošenje odluka".
Zabave u rezidenciji premijera – nazvane "partigejt", koje su kasnije doprinele padu Borisa Džonsona – "potkopale su poverenje javnosti u zvanične odluke" i povećale rizik da Britanci prestanu da se pridržavaju karantina, navodi se u nalazu.
Glas javnosti/B04S
SKINI APLIKACIJU
.png)
