Naime, Džonson je rekao da kolonijalizam u Africi nikada nije trebalo da se okonča i umanjio je ulogu Velike Britanije u trgovini robljem.
Kritičari traže od Džonsona da objasni da li i dalje ima stavove iznete u tom članku, gde je tvrdio da Afrikanci ne bi uzgajali prave useve za izvoz bez britanskog usmeravanja.
-Kontinent (Afrika) je možda mrlja, ali ta mrlja nije na našoj savesti. Problem nije u tome što smo nekad bili glavni, već u tome što više nismo- naveo je on.
Premijer se ove nedelje založio za zadržavanje kontroverznih statua robovlasnika i britanskih kolonijalista u gradovima Velike Britanije, za koje je rekao da treba da ostanu na da stoje, jer „nas podučavaju o našoj prošlosti sa svim njenim manama“.
Ali članak, napisan dok je Džonson bio urednik časopisa "The Spectator", otkriva da se premijer u stvari aktivno divio kolonijalnim aktivnostima Britanije na kontinentu.
-Uzmimo u obzir Ugandu, biser Afrike, kao primer britanske istorije. Da li smo mi krivi za porobljavanje? Koješta. Jedna od prvih dužnosti Frederika Ligarda, koji je kolonizovao Ugandu 1890-ih je bila da se suprotstavi i pobedi arapske porobljivače- naveo je Džonson.
On je rekao i da nije istina da su Britanci sadili "pogrešne useve".
-Da smo ih ostavili da se sami snalaze, starosedeoci bi mogli da se pouzdaju samo u instant ugljene hidrate dobijene iz plantana (vrsta banane, prim.prev) ... kolonisti su ispravno utvrdili da je izvozno tržište ograbičeno- naveo je on.
Predlažući da bi jedan od načina da se poveća ekonomija afričkih zemalja bio da britanski turisti odmaraju u njima, Džonson je napisao: „Najbolja sudbina Afrike bila bi kad bi se stare kolonijalne sile ili njihovi građani ponovo uputili u njenom pravcu; pod razumevanjem da se ovaj put od njih neće tražiti da osećaju krivicu".
(Izvor: Blic)