Bocan-Harčenko: Sankcije NIS-u nemaju legitimitet, verujem da će se pronaći održivo rešenje
Autor: Glas javnosti
Kada im odgovara pozivaju se na međunarodno pravo, u suprotnom prilagođavaju ga sopstvenim političkim ciljevima, izjavio je ambasador Ruske Federacije u Srbiji govoreći o odnosu Zapada prema međunarodnim sporazumima
Sadašnje sankcije uvedene protiv Rusije nemaju nikakav legitimitet, izjavio je ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
Komentarišući u intervjuu za beogradsku "Politiku" nekadašnje sankcije prema SR Jugoslaviji i današnje sankcije koje uvodi Zapad, ruski ambasador ističe da su "sankcije Republici Srpskoj i SR Jugoslaviji bile veoma teške i da su imale ozbiljne posledice po srpski narod".
"Tada smo uspeli da sačuvamo mogućnost da Rusija, uprkos ograničenjima, na određeni način pomogne Srbima. Te sankcije su bile uvedene od strane UN. Iako u suštini nisu bile pravedne, barem formalno su izgledale legitimno. S druge strane, sadašnje sankcije uvedene protiv Rusije jednostrane su i nemaju apsolutno nikakav legitimitet. Ipak, verujem da će se u pitanju NIS-a pronaći odgovarajuće i održivo rešenje", rekao je ruski ambasador.
O Dejtonu i BiH: Rusija dosledno podržava celovitost BiH, ali u skladu sa njenim ustavnim poretkom
Dejtonski mirovni sporazum bio je početak prakse da se potpisani sporazumi zanemaruju, a dokumenti koji su rezultat mukotrpnih pregovora, koriste tek kao paravan za sprovođenje političkih interesa, izjavio je ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
On je naveo da odnos Zapada prema Dejtonskom, Minskom i Briselskom sporazumu pokazuje isti obrazac ponašanja - da se pravila tumače i primenjuju u skladu sa njihovim interesima.
"Kada im odgovara pozivaju se na međunarodno pravo, u suprotnom prilagođavaju ga sopstvenim političkim ciljevima. Još nisu izvučene pouke iz loše implementacije Dejtona", rekao je Bocan-Harčenko za beogradsku "Politiku".
Ukazao je na to da samoproglašeni visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit i pojedini međunarodni akteri koji ga podržavaju, otvoreno zastupaju samo jednu stranu i time narušavaju ravnotežu uspostavljenu Dejtonskim sporazumom, čime se BiH faktički pretvara u zapadni protektorat.
"Osnovni cilj takvog delovanja je da zemlja ostane u stanju stalne političke krize kako bi spoljni faktori zadržali kontrolu nad njenim unutrašnjim procesima", smatra ruski ambasador.
Poručio je da Rusija, kao i ostale zemlje garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma, ima obavezu da podržava i čuva njegov izvorni oblik. Naveo je da je Ruska Federacija trenutno obustavila učešće u radu Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira u BiH koji danas, nažalost, više nije uravnotežen.
"Visoki predstavnik nema legitimitet, a jedina institucija koja može da utiče na sprovođenje Dejtona jeste Savet bezbednosti UN", rekao je Bocan- Harčenko.
On je naglasio da Rusija dosledno podržava celovitost BiH, ali u skladu sa njenim ustavnim poretkom, uz očuvanje prava tri konstitutivna naroda i dva entiteta, kao i nadležnosti koje im pripadaju po Dejtonu.
"To je jedini okvir u kojem BiH može stabilno da funkcioniše", istakao je Bocan-Harčenko.
Posebne veze Srbije i Srpske
Na pitanje da li se podrška Srbima u BiH može posmatrati i kao odbrana osnovnih načela međunarodnog prava i mirovne diplomatije, ruski ambasador je rekao da nema smisla uskraćivati srpskom narodu pravo na prirodne i istorijske veze.
"Srbija i Republika Srpska imaju pravo na specijalne paralelne odnose, što je i Dejtonskim sporazumom predviđeno. Za nas je ta veza između Beograda i Banjaluke bila i ostala izuzetno važna. To je nešto što se ne može osporiti, ni oduzeti. Zbog težnji Zapada da se ta veza oslabi ili ograniči, bilo je posebno važno da ona bude zaštićena međunarodnim ugovorom", naglasio je Bocan-Harčenko.
Prema njegovim rečima, upravo zato Rusija i danas ostaje dosledna u stavu da je poštovanje Dejtona i principa međunarodnog prava ključ očuvanja mira i ravnoteže u BiH.
Govoreći o perspektivi Dejtonskog mirovnog sporazuma, on je izrazio nadu da neće doći do opasnih zaoštravanja i destabilizacije.
"Dejton ostaje okvir mira, ali bez spremnosti svih strana na dijalog teško je očekivati njegovo puno ostvarenje", zaključio je Bocan-Harčenko.
Govoreći o potpisivanju Dejtonskog sporazuma Bocan-Harčenko je istakao da je kasniji "razvoj događaja potvrdio da SAD i EU nisu imale na umu uspostavljanje trajnog mira, već su težile političkoj kontroli i jačanju svoje uloge na Balkanu".
"Ta želja za kontrolom, uostalom, bila je jedan od uzroka raspada bivše SFRJ, jer je mnogo lakše kontrolisati više manjih zemalja nego jednu veliku i politički, vojno i ekonomski jaku, kakva je Jugoslavija bila. Za njih je BiH i tada bila deo šireg političkog projekta, a Kosovo je i tada, već bilo u njihovim planovima. Već tokom pregovora bilo je nagoveštaja da je "Kosovo na dnevnom redu", Dejtonski sporazum za njih je bio samo jedno zatvoreno poglavlje, sa idejom da će se u fazi implementacije postići ono što, zbog prisustva Rusije, nisu mogli da ugrade u sam sporazum. To nadoknađivanje počelo je ubrzo nakon potpisivanja. Upravo na toj liniji kasnije se razvijala politika koja je 2008. godine kulminirala jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova", rekao je ruski ambasador.
O sastanku Putina i Trampa u Budimpešti
Govoreći o odlaganju sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa u Budimpešti, ruski ambasador navodi da ideja o tom sastanku i dalje postoji u širem smislu.
"Ruska strana, međutim, zahteva pažljivo pripremanje takvog sastanka, da ne bude samo protokolarni događaj, već da donese opipljive rezultate. Zato se insistira na tome da se pre samita precizno definišu teme i ono što je već dogovoreno na osnovu razumevanja postignutog tokom susreta na Aljasci", rekao je Bocan-Harčenko.
Na pitanje kako tumači aktuelne pozive Zapada na primirje u Ukrajini, ambasador Ruske Federacije ističe da je cilj takvih zapadnih inicijativa da se "ukrajinska vojska odmori, pregrupiše i dodatno naoruža".
"Današnja situacija samo potvrđuje odnos Zapada prema međunarodnim sporazumima. Rusija je, međutim, dosledna u stavu da se mora poštovati sve što je dogovoreno", naveo je Bocan-Harčenko.
O KiM i Rezoluciji 1244 SB UN
On je rekao da se pitanje KiM može rešavati isključivo u okviru multipolarnog sveta na osnovu međunarodnog prava, uz poštovanje Rezolucije 1244 SB UN.
"Dijalog pod okriljem Brisela ne može doneti suštinsko rešenje, jer većina zemalja EU priznaje KiM kao nezavisnu državu. Moguća je određena normalizacija odnosa, ali ne i konačno rešenje dok god Priština uslovljava razgovore priznavanjem nezavisnosti. Zato je potrebno postavljanje reda mulitpolarnosti i višestranog pristupa, koji podrazumeva dijalog bez dominacije, međusobno poštovanje, kao i ekonomski i socijalni razvoj", rekao je ruski ambasador.
Glas javnosti / R02S
SKINI APLIKACIJU
.png)
